ВИЗАНТИЈСКА АРХИТЕКТУРА ОД IX ДО XV ВЕКА

 ВИЗАНТИЈСКА АРХИТЕКТУРА ОД IX ДО XV ВЕКА

Иконоборачка криза потрајаће преко 100 година и завршиће се победом иконофила, а држава ће се поново консолидовати у 1. половини 9. века, у време владавине Василија Првог и осталих царева Македонске династије.

Повећана градитељска активност у овом периоду показује да утицај Блиског Истока коначно односи превагу над античким и хеленистичким. До тог времена, биле су већ разрађене све појединости источно-хришћанског богослужења, као и источно-хришћанске иконографије, па цркве овог периода чине једну логичну целину са својим иконографским програмом.

Црква Хосиос Лука, Фокида (делови екстеријера и ентеријера)

У архитектури је коначну превагу добио тип цркве централне основе, тј основе у виду уписаног крста са једном или пет купола, сажетог или развијеног типа. То подразумева да средишњи део цркве чини једнакокраки, грчки крст, а на пресеку кракова уздиже се купола. Уколико куполу носе слободни стубови или ступци, ради се о тзв. развијеном типу, а уколико је носе пиластри, о тзв. сажетом типу. 

Основа цркве у облику уписаног крста

Приказ цркве која припада типу уписаног крста са куполом

Црква са основом у облику уписаног крста - развијени тип са пет купола и спољашњом припратом (егзонартексом)

Црква са основом у облику уписаног крста (сажети тип)

Куполе су понекад плитке, а понекад добијају високе тамбуре, што знатно доприноси њиховом вертикализму и виткијој силуети. Мање куполе подижу се изнад кракова крста, у чему препознајемо утицај цркве Св. Апостола у Цариграду, али је исто тако сасвим уобичајено и да се куполе подижу између кракова крста.  Догађа се да велики број носача у унутрашњости цркве наруши прегледност и повезаност ентеријера, који су били карактеристични за цркве претходног периода.   

Купола на пресеку кракова

  Црква Светог Ђорђа, Старо Нагоричане (Македонија) - основа у облику уписаног крста са 5 купола (развијени тип)

Црква Светог Пантелејмона у Нерезима (Македонија) - уписани крст са пет купола (развијени тип)

У погледу олтарског простора постоје различите варијације: постоје примери где је источни крак претворен у олтар, док су просторије између северног и источног и источног и јужног крака претворене у проскомидију и ђаконикон. Осим тога, олтар, проскомидија и ђаконикон могу бити дозидани као засебне просторије са источне стране квадрата у који је крст уписан. Често се црквама дозиђује спољашња припрата или егзонартекс, остатак катихумене из ранохришћанског периода.

Олтарски простор (Влахерна, Арта)

Занимљиво је да и фасаде у овом периоду постају веома шаролике и живописне. Оне су начињене од наизменичних слојева камена, малтера и опеке, при чему се сива боја смењује са црвенкастом и окер бојом. Поједини делови фасаде, као портали и прозори, наглашавају се опекама посебног облика, на пример, радијално постављеним или опекама у облику тролиста или четворолиста. Има и примера да су прозори и портали наглашени каменим оквирима или оквирима од опека са плитким рељефима. Појављују се и слепе аркаде, али оне не прате увек распоред лукова у ентеријеру. Све ове цркве изнутра се украшавају мозаицима или, још чешће, фрескама, које се, са своје стране, сликају према унапред утврђеном распореду.

Фасаде византијских цркава (камен, малтер и опека)

Један од првих споменика овог периода су две цркве у манастиру Преподобног Луке (Хосиос Лукас) у Фокиди, у континенталној Грчкој. Манастирске цркве потичу из прве половине 9. века и овде се, заправо, налазе две цркве: северна је старија и једноставнија - то је тип уписаног крста са придодатим олтарским простором, проскомидијом и ђакониконом (Богородична црква). Друга црква је нешто млађа и такође припада типу уписаног крста, али је њена основа знатно сложенија - сводови, тј. кракови који подржавају куполу подељени су на мање квадратне јединице или травеје. Тиме је избегнуто постављање полуобличастог свода великих размера, и сваки травеј добија свој засебан свод, средишњи травеј има свод чија висина допире до самог подножја куполе.

      

Црква манастира Хосиос Лука, Фокида

Основа Богородичине цркве и цркве Хосиос Луке у Фокиди

Црква Христа Хоре - Мони тис Хорас или данашња Кахрије џамија у Цариграду првобитно је имала само куполу и сажети поткуполни простор, којем је додато светилиште (олтар), али је касније у неколико наврата проширивана, посебно у 14. веку.

Црква Христа Хоре, Цариград

Црква Христа Хоре, Цариград (ентеријер)

Почев од 10. века, на Светој Гори појављује се посебан тип грађевине са основом у облику уписаног крста. То и даље, заправо остаје уписани крст са дозиданим олтарским простором, али је новина у томе што се, поред олтарске апсиде или конхе на истоку, појављују и апсиде или конхе са северне и јужне стране, односно, као продужетак северног и јужног крака крста. 

Велика Лавра, Света Гора - триконхос 

Црква тако у основи добија изглед тролиста или, како се још назива, триконхоса (конха је грчки назив за апсиду). Ове конхе са северне и јужне стране намењене су за певнице, због дуготрајних светогорских богослужења. Триконхос се такође може појавити као развијени и као сажети тип. Огромна већина светогорских манастира, па и српски манастир Хиландар, има овакву основу.

Црква манастира Хиландара (триконхос) - пресек и основа 

Саборна црква (католикон) манастира Хиландара (триконхос)

У значајне цркве овог периода спадају и Неа, Мирелеон и Панахрантос у Цариграду, као и Неа Мони на Хиосу. Требало би поменути да овој групи припадају и неке цркве подигнуте на територији данашње Северне Македоније.

Мирелеон, Цариград

Црква Свете Софије у Охриду рађена је као тробродна базилика са куполом и раскошном спољашњом припатом (егзонартексом).

Црква Св. Ђорђа у Старом Нагоричину из 11-12. века има потпуно квадратну и нерашчлањену доњу зону, док је у основи уписани крст са 5 купола. Црква Светог Пантелејмона у Нерезима потиче са краја 12. века и такође има основу уписаног крста са пет купола распоређених између кракова крста, као што је случај и у Старом Нагоричину.

Црква Свете Софије, Охрид - пресек и основа 

Црква Свете Софије, Охрид 

Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану

Црква Светог Пантелејмона у Нерезима

II

Почетак 13. века био је изузетно драматичан за Византију, јер су 1204. г. крсташи упали у Цариград и у потпуности опустошили византијску престоницу. Овде су успоставили Латинску краљевину, док се Византијско царство распало на Никејско и Трапезунтско и на неколико деспотовина. Иако су 1251. г. византијски цареви успели да врате престоницу и да поново успоставе своју власт, Византија се више никада није опоравила од овог ударца, посебно зато што је главне трговачке центре на Средоземљу до тог времена преузела Венеција.

Позновизантијска фреска (Црква Христа Хоре) 

Градитељска делатност овог последњег периода веома је шаролика. Граде се цркве мањих димензија, а што значи да су им мањи и сводови, и куполе, па стога и бочни потисци, због чега и зидови бивају мање гломазни, а грађевине имају могућност да расту у висину. Куполе добијају високе тамбуре, најчешће октогоналне, па је вертикализам наглашен.

Основа цркве Светих Апостола у Солуну

Црква Светих Апостола у Солуну

Појављује се поново комбинација уписаног крста са базиликалним типом грађевине, где је средишњи, крстолики део са три стране обухваћен бродовима. Пример за овај тип представљају црква Светих Апостола у Солуну и црква Богородице Памакаристос у Цариграду (Фетије џамија), као и Вронтохион (црква Богородице Одигитрије) у Мистри. Код неких цркава, поред средишње куполе, појављују се и куполе на свим угловима бродова. 

Основа цркве Богородице Памакаристос, Цариград

Црква Богородице Памакаристос, Цариград

Вронтохион у Мистри

Фасаде су и даље богато украшене и живописне, број декоративних елемената се чак и повећава у односу на претходни период. Праве се разне комбинације од саме опеке - меандри, цик-цак линија, рибља кост, крстови, решетке, шаховска поља, итд.

Фасада позновизантијске цркве

Многе од ових цркава сачуване су до данас једино захваљујући томе што су биле претваране у џамије. Византијско царство угасило се 1453. г, падом Цариграда у руке Турака. Пребогато наслеђе византијске архитектуре наставило је да живи у уметности Русије, чија ће престоница, Москва, после неколико векова добити назив ''трећег Рима''. Иако је руска архитектура у почетку била под снажним утицајем византијске, она ће успети да се осамостали и да, као и у сликарству, понуди нова и оригинална решења. 

Црква Свете Софије у Новгороду, Русија