УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

                                     УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

                          

'''РОДОНАЧЕЛНИЦА'' . фигура са Лепенског Вира на Дунаву

Праисторијом се назива период од неколико хиљада година, који траје од почетка појаве човека (еолит) до појаве првих писама (око 3500. г. пне), када почиње период историје. 

До појаве метала, праисторију делимо на:

ПАЛЕОЛИТ или старије камено доба (до 10.000 г. пне)

МЕЗОЛИТ или средње камено доба (од 8000 - 6000. г. пне)

НЕОЛИТ или млађе камено доба (од 6000 - 2000. г. пне)

              УМЕТНОСТ ПАЛЕОЛИТА

ПАЛЕОЛИТ или старије камено доба - то је време када су људи живели у природним стаништима - пећинама, и бавили се искључиво ловом. Живели су као номади, што значи да су мењали место боравка чим би се осетила несташица хране, тј. животиња које су ловили. Упркос томе што су живели у таквим условима, већ тада су се појавила прва и најстарија уметничка дела. Биле су то слике које су настале на зидовима пећина око 15.000-10.000 г. пре н. е.

Пећине из времена палеолита, осликане приказима животиња 

Највећи број ових осликаних пећина налази се у област Пиринеја, тј. у Шпанији и  Француској -  пећине АЛТАМИРА (Шпанија) и ЛАСКО (Француска)

                     

                                       Бизон из пећине Алтамира у Шпанији

У пећинама су насликане животиње од којих је људима зависио опстанак и које су користили за исхрану - мамути, бизони и јелени. Насликане су дубоко у пећинама, а за сликање су користили угљен - за контуре и дубоке сенке, као и земљани прах, животињску маст и крв и биљне сокове, од којих су правили боје. 

                    

                                                   Слика из пећине Алтамира

                    

                                 Слике животиња из пећине Ласко у Француској

Људи палеолита показали су велику прецизност у сликању животињских фигура: анатомија, тј. грађа животињског тела приказана је сасвим реално, са истицањем детаља. Занимљиво је да су користили природна испупчења, удубљења и пукотине на зиду пећине, како би животињска тела имала волумен и деловала још реалније.

                     

                               ''Рањени бизон'' из пећине Алтамира у Шпанији

Овај реализам се објашњава претпоставком да су пећинске слике заправо биле део неког магијског обреда, при чему би насликана животиња представљала двојника стварне животиње, каква постоји у природи. За разлику од животињских, људска фигура се приказује веома ретко и крајње упрошћено.    

  Приказ људске фигуре у пећини Ласко (Француска)

У периоду палеолита појавиле су се и прве скулптуре. Израђиване су од камена и костију и биле су малих димензија. Оне најчешће представљају ''богињу плодности'' – женску фигуру пренаглашених груди, трбуха и кукова, односно, оних делова женског тела који се везују за рађање деце и материнство. 

Приказиване су без црта лица и само наговештених руку и ногу.

Најпознатија међу њима је ''Вилендорфска Венера'', пронађена у Аустрији. 

                                     

                                             '''Вилендорфска Венера''

                    МЕЗОЛИТ - СРЕДЊЕ КАМЕНО ДОБА

                    ЛЕПЕНСКИ ВИР

Река Дунав, колевка европске цивилизације

                                   Дунав код Ђердапа, где је откривено насеље Лепенски Вир

Почетком 60-тих година ХХ века, када су вршена археолошка истраживања на Дунаву, откривено је насеље Лепенски Вир (код Доњег Милановца), које је постојало у периоду од 8000 - 4000 г. пне.

Лепенски Вир је био настањен неколико хиљада година и његово становништво се првенствено бавило риболовом. Становништво је било седелачко, тј. трајно настањено на овом месту.

                                   Реконструкција насеља Лепенски Вир

 

На Лепенском Виру су пронађене најстарије куће саграђене људском руком.

Основа кућа била је у облику трапеза, а као грађевински материјал користили су камен и дрво (пруће), са блатом као везивним средством. Споља су подсећале на шаторе или пећине, а улаз је био једини извор светлости. У оквиру кућа, налазило се огњиште. 

                          

   

Реконструкција насеља Лепенски Вир

Осим ових кућа, Лепенски Вир је веома значајан и по појави првих камених скулптура великих димензија - рађене су од камена и високе су око 60 цм. Скулптуре Лепенског Вира јасно се разликују од палеолитских богиња плодности: њихово тело је само наговештено, али се зато на глави истичу црте лица: крупне и округле, плитко урезане очи, прав нос и уста опуштена на доле. На први поглед запажа се да је њихова физиономија спој људског лика и изгледа рибе. Називају се ''риболики идоли'' и указују на риболов као главно занимање становништва Лепенског Вира.       

''Родоначелница'', најпознатија скулптура са Лепенског Вира

''Водена вила''

НЕОЛИТ - МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА

Мегалити - камене конструкције карактеристичне за неолит

 

Неолит или млађе камено доба је назив за период који је трајао неколико хиљада година, почев од 7000. г. пне, па све до 3000, а негде и 2000. г. пре нове ере. То је доба глачаног камена, које се назива и ''неолитском револуцијом'', због великих промена до којих је дошло у начину живота људи. 

                                                Остаци неолитских кућа у Шкотској

Обрада камена, припитомљавање животиња и развој пољопривреде омогућили су да људи сами производе храну и да становништво постане седелачко, а не номадско: није више постојала потреба да се премештају са једног места на друго, него су се настањивали на одређеним територијама. Тако су се појавила трајна насеља, најпре сеоског, а затим и градског типа. 

 

Реконструкција куће - колибе из времена неолита 

Пошто су људи почели да производе храну, појавила се и потреба за њеним чувањем. То је узроковалу појаву грнчарства - израде посуђа од глине. Неолитска грнчарија је углавном ручно прављена и у почетку је веома груба, да би затим зидови посуђа постајали све тањи. Грнчарија је украшавана на разне начине, али најчешће геометријским облицима - круговима, квадратима, ромбовима, троугловима, цик - цак линијама... Ови украси су или утискивани, или урезивани, или начињени иглом, а у познијем периоду су наношени бојом.    

Неолитске посуде пронађене у Грчкој

На територији Србије, најважније налазиште из неолитског периода је ВИНЧА поред Београда. Винчанска култура трајала је неколико хиљада година и била је једна од најнапреднијих у Европи. Према неким показатељима, управо је Винча место где се најпре започело са топљењем метала. 

                                       

Реконструкција винчанске куће

Винчанска керамика

Упрошћавање и геометризација облика једна је од карактеристика неолитске уметности, што се посебно може видети на скулптурама. Људска фигура је поједностављена и сведена на геометријске форме. И даље се најчешће приказује богиња плодности, али овога пута у седећем ставу и геометризована. Ове статуе су најчешће рађене од глине и неки од најлепших и најнеобичнијих примера пронађени су управо у Винчи. На овим фигурама налази се урезана орнаментика која, можда, представља накит или одећу.   

Неколико примера винчанских скулптура

                     ''Богиња на престолу'' - неолитска скулптура из Предионице код Приштине

Током читавог неолита, а посебно током металног доба, појављују се споменици од огромних камених блокова, названи мегалити. Верује се да су најпре постављани на место где је сахрањен неки значајан предак, а затим и на места где су се клањали својим божанствима - пре свега Сунцу. 

Овакви споменици се највише могу видети на територији Западне Европе. Свакако најпознатији међу њима је СТОУНХЕНЏ код Солсберија у Енглеској, настао вероватно око 2000. г. пре нове ере.  

             

Најпознатији мегалитски споменик - Стоунхенџ у Енглеској

Стоунхенџ чине огромни камени блокови распоређени у облику концентричних кругова (кругови који су један у другом) и са олтаром у средини. Камени блокови су распоређени тако што су два усправна блока  покривена и повезана једним хоризонталним блоком. 

                                    

                                                 Реконструкција првобитног изгледа Стоунхенџа

Претпоставља се да је Стоунхенџ првобитно имао 4 концентрична круга, а блокови су високи око 4 метра (тачније - од 2 до 7 метара). Због облика круга и положаја олтара у Стоунхенџу, верује се да је овде било светилиште Сунца.  

           

           

                                                          Данашњи изглед Стоунхенџа

Крајем неолита и почетком металног доба, култ богиње плодности или богиње мајке све више бива потиснут култом Сунца као врховног божанства. Појаву ово култа, култа Сунца, одражавају и Дупљајска колица, настала око 1200. г. пне. Начињена су од глине, а пронађена су у околини Вршца. 

Дупљајска колица

Колица вуку три барске птице дугих вратова, а у њима се налази стојећа фигура божанства. На фигури се налазе симболи Сунца и могуће је да представља Аполона (божанство Сунца). 

Ако желите да сазнате и научите нешто више - о појави пећинског сликарства, о Лепенском Виру и Винчи, о тајнама Стоунхенџа - на интернету ћете пронаћи обиље занимљивих садржаја, а препоручујем вам следеће:  

BBC DOCUMENTARY: HOW ART MADE THE WORLD

https://www.youtube.com/watch?v=qyIfPbn (Altamira, YouTube)

https://www.youtube.com/watch?v=dg5OhIywgWA (Лепенски Вир и Винча, YouTube)

https://www.youtube.com/watch?v=bKkXc7nLjxI (NOVA, The secrets of Stonehenge, full documentary, Youtube)