РАНОХРИШЋАНСКА И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ

 РАНОХРИШЋАНСКА И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ

Када се почетком нове ере на територији данашњег Израела појавило хришћанство, ова нова религија била је прогоњена од римских власти, због чега су хришћани били приморани да се скривају у тајним, подземним ходницима или катакомбама.   

Катакомбе светог Себастијана, Рим

У катакомбама, тј. на њиховим зидовима и таваницама, појавила су се и прва дела хришћанске уметности. Хришћани су користили неке мотиве који су били познати и у римском сликарству, али су у хришћанству добили ново значење. На пример, винова лоза коришћена је као декоративни мотив у Риму, али је у хришћанству добила и симболично значење, указујући на Самог Христа и Причешће.

                            

                                                        

                                                                                                                             

                                  

                                                       Ранохришћански симболи                                                                       

Поред симбола, почињу се појављивати и фигуралне представе. Међу најстаријима су приказивање Христа као Доброг Пастира и представа Тајне вечере. 

Христос као Добри Пастир (фреска из катакомби)

Тајна вечера (фреска из катакомби)

Прогони хришћана трајали су до 313. године, када је цар Константин издао документ под називом МИЛАНСКИ ЕДИКТ. Миланским едиктом хришћанима је допуштена слобода вероисповести и почињу се појављивати прве хришћанске цркве. На самом почетку, хришћани су преузели некадашње римске суднице - базилике - и прилагодили их потребама свог богослужења. Током свих векова постојања хришћанства, базилика је један од најчешћих облика хришћанске цркве.   

Архитектонски приказ базилике

Базилика је једноставна, правоугаона грађевина, чији је унутрашњи простор подељен помоћу неколико редова стубова. 

Вертикални пресек базилике

Средишњи простор базилике је најшири и највиши и назива се главни брод. Бочни делови су нижи и ужи и називају се бочни бродови. 

Унутрашњи простор  базилике - главни брод (бочни бродови су између стубова и зидова)

Базилике су у почетку биле прекривене равним таваницама, а  касније добијају сводове. 

Главни брод се са источне стране завршава полукружно и овај, полукружни део, назива се апсида. У апсиди се налази олтар, због чега се назива олтарска апсида. У познијим временима, олтар ће од остатка цркве бити одвојен преградом са иконама, која се назива иконостас. 

Иконостас - преграда са иконама

Римско царство преживљавало је све дубље кризе, које су довеле до многих промена, да би 394. г. Царство било подељено на Западно и Источно. Западно римско царство коначно је пропало 476. године, али је Источно постојало још хиљаду година. 

Источно римско царство или Византија добило је свој назив по граду на Босфору - Византиону, у који је цар Константин почетком 4. века преместио престоницу Римског царства (из Рима у Византион). Захваљујући веома повољном географском положају, овај град је врло брзо нарастао и постао културна престоница целокупног хришћанског света. Византион је затим, по цару Константину, добио назив Константинопољ (код нас се чешће помиње као Цраиград). После пада Византије у руке Турака, 1453. године, град је назван Истанбул.  

Константинопољ у средњем веку

Хришћанска уметност је свој развој наставила управо у Византији. Византија је на врхунцу моћи била у првој половини 6. века, у време владавине цара Јустинијана. У том периоду подигнута је најзначајнија византијска грађевина - ЦРКВА СВЕТЕ СОФИЈЕ у Константиниопољу. Ова црква се све до данас сматра једним од најзначајнијих дела хришћанске и светске архитектуре. 

Црква Свете Софије, Константинопољ (Цариград, Истанбул)

Црква Свете Софије подигнута је за само 5 година, од 532-537, на месту некадашње базилике. Посвећена је Божијој премудрости (грчки: софиа), а градили су је архитекти из Мале Азије. По свом облику, представља занимљиву комбинацију базилике и грађевине са куполом. Као и базилике, и она има бочне бродове, али је њен главни брод преграђен тако, да се у његовом средишту налази квадратни простор, прекривен огромном куполом. 

Основа и пресек цркве Свете Софије

Купола је висока 55 метара, а њен пречник је 31 метар. Ослања се на полукуполе и четврткуполе. Читаву конструкцију куполе, полукупола и четврткупола носи само осам јаких стубаца, што је омогућило прегледност и повезаност унутрашњег простора. 

Црква Свете Софије, Цариград - екстеријер

Купола је изнутра ојачана помоћу 40 камених ''ребара'', између којих су постављени мали прозори. Светлост, која допире кроз ове прозоре, ствара утисак да купола лебди у ваздуху. 

Унутрашњост цркве Свете Софије - купола и прозори

Када је 1453. године пропало Источно римско царство или Византија и када су је освојили Турци, црква Свете Софије претворена је у џамију. Касније су јој дозидана 4 висока минарета, а својим обликом извршила је велики утицај и на исламску архитектуру.  

Данашњи изглед Свете Софије (''Аја Софија'')

У време Јустинијана, у првој половини 6. века, формиран је и византијски стил у сликарству. Његове основне карактеристике ће, уз веће или мање промене, бити сачуване све до пропасти Византије. 

У италијанском граду Равени, у цркви Сан Витале, сачувана су два мозаика, на којима се јасно могу уочити ове стилске особине византијског сликарства. Мозаици представљају цара Јустинијана и царицу Теодору са њиховом дворском пратњом. 

Цар Јустинијан са пратњом, мозаик из цркве Сан Витале у Равени

Фигуре на мозаицима су високе и витке, са одећом која потпуно прекрива телесне облике. Мирне су и без покрета, у свечаним ставовима и окренуте фронтално, према посматрачу. На лицу доминирају наглашене, крпуне очи као симбол продуховљености. Позадина је неутрална и рађена је златном бојом. 

Царица Теодора са пратњом, мозаик из цркве Сан Витале у Равени

У познијем периоду, у Византији ће се појавити цркве које имају об лик уписаног крста: изнад средишњег дела, постављени су сводови који се укрштају под правим углом и дају облик крста. На пресеку ових сводова, подиже се купола. Између кракова је дозиђују просторије, тако да, у основи, црква има облик крста уоквиреног квадратом или правоугаоником . Фасаде ових цркава рађене су од наизменичних слојева камена, малтера и опеке. Овакав тип грађевина појавиће се и у српској средњовековној архитектури, од времена краља Милутина.  

Црква Св. Јован Канео, Охрид (византијска грађевина у облику уписаног крста, са једном куполом)

Промене се дешавају и у сликарству - фигуре добијају више покрета, изражавају своје емоције, у позадини се појављују пејсаж или архитектура, понегде се наглашавају и анатомски детаљи... Један од најлепших примера познијег византијског сликарства сачуван је у Македонији, у цркви Светог Пантелејмона у Нерезима. 

''Оплакивање Христа'', фреска из цркве Светог Пантелејмона иу Нерезима, Македонија

Свети Пантелејмон, фреска из цркве Светог Пантелејмона у Нерезима, Македонија

Многе особине византијске уметности преузеће Русија, која ће затим изградити свој, оригиналан стил у архитектури и сликарству. Једна од најлепших светских икона, ''СВЕТА ТРОЈИЦА'' или ''СТАРОЗАВЕТНА ТРОЈИЦА'' настала је упрвао у Русији и дело је најзначајнијег руског иконописца - Андреја Рубљова. 

Андреј Рубљов, ''СВЕТА ТРОЈИЦА''