АРХИТЕКТУРА СТАРОГ РИМА, 2. део - СПОМЕНИЦИ РИМСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
СПОМЕНИЦИ РИМСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
ФЕЛИКС РОМУЛИЈАНА, Гамзиград, Србија
Римски архитектонски споменици могу се поделити на неколико група.
Форуми или тргови - налазе се у центру града, на пресеку две главне улице.
Ограђени су тремовима са стубовима и у близини форума налазили су се храмови и
најважније грађевине - у Риму, на пример, зграда сената. Поред главног римског
форума, своје форуме су градили и поједини императори - Цезаров форум, Августов
форум, Трајанов форум који је био и највећи и на њему се налазила базилика, тзв. Улпина.
План Трајановог форума са базиликом
Остаци Трајановог форума са тржницом
Храмови
Били су многобројни,
али ниједан није у целини сачуван. Велики број храмова из републиканског
периода обнављан је у периоду царства, а велики број храмова уништен је и у
честим пожарима.
Храм Фортуне Вирилис
(Портунов храм) који потиче из
републиканског периода такође је обнављан у време царства. Има правоугаону
основу и његово језгро подсећа на језгро грчких храмова. Међутим, за разлику од
грчких храмова који имају само тростепено постоље, римски храмови су подизани
на високим постаментима (постољима) и до њих се долазило преко великог степеништа. Осим
тога, стубови су на дужим странама обично приљубљени уз зидове наоса (тип псеудопериптероса). Римски храмови овог типа, по узору на етрурске, имају
дубок трем. Римски храмови се од грчких разликују и по томе што је код њих
висина најчешће већа од ширине. Храмови слични овом подигнути су у Асизију и у француским
градовима Ниму и Арлу.
Храм Фортуне Вирилис (познат и као Портунов храм), Рим
У његовој непосредној близини налази се храм Херкула Победника, који има кружну основу (толос).
Храм Херкула Победника
Сибилин храм (Вестин храм) у
Тиволију такође има кружну основу (као грчки толоси), премда се порекло овог типа храмова
може везати и за римске сеоске колибе. Храм се налази на високом постољу и
прилази му се степеништем. Наос овог храма један је од првих примера употребе бетона у римској архитектури.
Светилиште Фортуне Примигеније у Пренести (данашњи назив: Палестрина) потиче из позног републиканског периода, и такође
је грађено од бетона. Преко низа рампи, степеница и тераса долази се до самог
светилишта, а тако степенаст распоред архитектонских маса, које понављају
изглед околног терена (хоризонтале), подсећа на храм краљице Хатшепсут у Египту.
Светилиште Фортуне Примигеније, Пренеста код Палестрине
Пантеон је најпознатији и најрепрезентативнији од свих римских храмова. Посвећен је свим римским боговима или боговима планета. Подигнут је поч.
2. века нове ере, у време цара Хадријана, на темељима старијег храма.
Представља занимљиву комбинацију различитих архитектонских традиција. Прочеље
храма чини трем са 16 коринтских стубова, чије је порекло у грчкој архитектури.
Храм Пантеон, Рим
Сама основа храма је кружна и има пречник око 43 метра, колика је и висина од пода до темена куполе. У зидној маси отворене су нише или удубљења, чиме се ствара утисак веће дубине простора.
У самом врху куполе налази се отвор широк 9 метара (окулус), који обезбеђује осветљење и везу ентеријера са екстеријером. Захваљујући покривању храма куполом, ентеријер је повезан, целовит и прегледан. Сама купола је изнутра подељена на мање правоугаоне јединице, тј. има тзв. касетирану таваницу.
Храм Минерве Медике и није храм у правом смислу те речи - то је била нека врста вртног павиљона (тзв. ''нимфеум'') или чак део неке царске резиденције; има куполу од опеке чији је пречник 24, а висина 30 метара. По основи и начину градње донекле подсећа на Пантеон.
Венерин храм у Балбеку у Либану
(на граници са Сиријом) - један од
најинтересантнијих храмова који су настали на територији Римског царства. Има
врло необичну основу Конвексној (испупченој) линији наоса супротстављени су конкавно (удубљено)
постављени архитрави, као и конкавне (удубљене) нише на самом наосу.
Венерин храм у Балбеку (Либан) - реконструкција и садашњи изглед
Венерин храм у Балбеку, детаљи
Ара Пацис или Олтар мира - потиче из времена Октавијана Августа, Зид украшен рељефима ограђује сам
олтар до којег се долази степеништем. Рељефи приказују царску породицу у неком
свечаном чину - вероватно пред почетак изградње овог олтара. Ликови имају
портретне карактеристике, јер је предвиђено да чланови породице буду
идентификовани, а што се може рећи и за дечје портрете.
Ара Пацис - основа и пресек
Ара Пацис - изглед олтара и детаљ декорације (рељеф)
Хиподроми (..циркуси") и позоришта
Циркус Максимус је заправо хиподром, изграђен у доба Нерона, а дограђиван у доба Трајана; био је дугачак око 600 метара и могао је да прими око 150.000 гледалаца. Тркачка стаза је обилазила око једног зида који је био украшен статуама. Није се сачувао и познат је само по описима у књижевним споменицима.
Циркус Максимус - римски хиподром (реконструкција)
Марцелусово позориште је најпознатије и по свом облику је подсећало на грчка позоришта, с том
разликом што је иза сцене имало високе зидове. Изнад ових зидова постављане су
надстрешнице које су служиле за одбијање звука, тј. гласа, а што је омогућило да сви гледаоци чују оно што се изговара на сцени. Могло је да прими
око 10. 000 гледалаца.
Амфитеатри представљају посебну групу јавних грађевина. Били су намењени за борбе
гладијатора, тако да је сама арена била у средини. Са свих страна је била
окружена степенасто распоређеним седиштима, испод којих су се налазили ходници. Испод саме арене
налазиле су се просторије за обуку и вежбе гладијатора.
Амфитеатар ''Колосеум'', Рим - реконструкција
Најпознатији римски амфитеатар је Колосеум, који је могао да прими око 50-60.000 људи. Спољашња фасада Колосеума била је подељена на три спрата, украшена грчким стубовима - дорским (тачније: тосканским) на првом, јонским на другом и коринтским на трећем спрату.
Приказ фасаде Колосеума
Накнадно је
дозидан још један спрат. Сам Колосеум имао је елипсаст облик, а димензије су
биле 188 х 155 х 43 метра. Имао је укупно 72 улаза, тако да су гледаоци
несметано долазили до седишта.
Колосеум, Рим
Слични амфитеатри, премда мањи по обиму, подизани су широм Римског царства. Амфитеатар у Верони је један од добро очуваних, као и амфиетатар у Пули (''Арена'').
Aмфитеатар у Верони
Амфитеатар у Пули (''Арена')
Терме
Терме или јавна купатила
представљају специфичност римске архитектуре и нису била намењена само за купање; поред тога, уз њих су се налазили и
просторије за вежбе и за одмор, библиотеке и сл. Најпознатије и највеће су Каракалине терме у Риму, подигнуте почетком
3. века нове ере; биле су значајне и терме у Помпеји.
План и приказ римских терми
Каракалине терме обухватале су велики број просторија, чији су главни део чинила три
купатила - хладно купатило са базеном за пливање, млако купатило и купатило са
врелим ваздухом. Већина дворана у овим термама била је покривене сводовима, а
занимљиво је да готово све просторије имају различите основе.
Остаци Каракалиних терми, Рим
Диоклецијанове и Трајанове терме
понављају слична решења, а све три грађевине показују претерану декоративност и обиље украса.
Диоклецијанове терме
Базилике
Базилике су биле римске суднице.
То су једноставне грађевине са основом у виду издуженог правоугаоника, које се
са једне, источне стране, завршавају полукругом (апсидом). Њихов унутрашњи простор
подељен је помоћу колонаде стубова, а не помоћу пуних зидова. Средишњи део је
најшири и највиши и назива се главни брод. Бочни бродови су знатно нижи и ужи
од главног брода. Испред полукружне апсиде налази се катедра са које председава
судија, а како је басилевс или цар уједно и врховни судија, базилика је,
заправо, царска дворана, одакле потиче и њен назив.
Приказ базилике
Базилика са источне стране (апсида)
Базилика може бити покривена
сводовима или равним таваницама, а разлика у висини бродова искоришћена је за постављање прозора, тако да
базилике имају изванредно, централно осветљење. Једна од најпознатијих базилика
била је Улпија, која се налазила на Трајановом форуму, као и Максенцијева или
Константинова базилика (започета у доба Максенција, довршио је Константин).
Начин осветљења базилике са
равном таваницом
Славолуци (тријумфалне капије, тријумфални лукови) подизани су у част победе римских императора. Обично су грађени са три
отвора (Трајанов, Константинов, Септимија Севера), и једино Титусов славолук има један отвор. Украшавани су натписима и рељефном декорацијом.
Константинов славолук
Титусов славолук
Сличну улогу имали су и
тријумфални стубови - на пример, на Трајановом стубу, високом око 40 м, рељеф који се развија у виду спиралне траке приповеда о царевим победама.
Фигуре у доњој зони, које су ближе посматрачу, ситније су и урађене са више
детаља, док су оне у горњим зонама крупније и рађене са мање појединости.
Занимљиво је да се у подножју овог стуба налазила урна са Трајановим пепелом.
Трајанов стуб
Маузолеји
Хадријанов
маузолеј - данашња тврђава Сант Анђело - имао је кружну основу и ваљкаст
облик, а на његовом врху налазио се четворопрег са Хадријановом фигуром. Сличан по основи био је и Августов маузолеј, који се није сачувао.
Хадријанов
маузолеј (тврђава Сант'Анђело)
Донекле
се од њих разликује Диоклецијанов маузолеј, чија је основа изнутра
кружна а споља октогонална. Овај маузолеј покривен
је куполом, која је споља такође осмострана, а изнутра полулоптаста.
Диоклецијанов маузолеј - макета
Диоклецијанов маузолеј (данас у склопу сплитске катедрале)
Римске палате и куће
Није сачувано много остатака
римских царских палата. У самом Риму најраскошнији је био Неронов ''Домус ауреа'' а затим и Хадријанова вила у Тиволију код Рима. Палате су углавном имале унутрашњи врт или перистил, триклинијум
или трпезарију и перивоје, односно вртове са фонтанама. Остале просторије биле
су груписане око ова три елемента и веома раскошно опремљене.
Остаци Хадријанове виле, Тиволи
На следећем линку приказан је данашњи изглед Хадријанове виле и њена дигитална реконструкција:
https://www.youtube.com/watch?v=zGdjf9wzHOI&ab_channel=MatthewBrennan
Диоклецијанова палата у Сплиту заправо представља цео комплекс зграда опасан јаким утврђењем са
три стране, док четврта страна излази на море. Палата је изнутра подељена
помоћу две улице које се секу под правим углом, а у оквиру палате налазио се и
поменути Диоклецијанов маузолеј.
Диоклецијанова палата, Сплит
(реконструкциај)
У перистилу Диоклецијанове палате
архитрав између два средишња стуба је заобљен и на тај начин понавља линију
врата испод њега.
Перистил Диоклецијанове палате у Сплиту
У
Србији, у Гамзиграду код Зајечара, пронађени су остаци палате ''Феликс
Ромулијана'', коју је почетком 4. века градио цар Галерије (палата никада није
довршена) и дао јој назив по својој мајци, Ромули.
Феликс Ромулијана, Гамзиград
Поред утврђења, у Ромулијани су пронађени трагови палате и два храма. Подни
мозаици са овог локалитета убрајају се у најлепша касноантичка дела те врсте.
Mозаик из Ромулијане
Представу о томе како су изгледале
типичне римске куће можемо да створимо на основу онога што је ископано у
Помпеји и Херкулануму. Ови градови налазе се на југу Италије, недалеко од
Напуља, и пострадали су почетком нове ере, 79. г, приликом једне ерупције Везува.
Лава је уништила све трагове живота, али је пепео, истовремено, на неки начин и
конзервирао грађевине и сачувао их од даљег пропадања.
Остаци античке Помпеје
Централни део римских и
помпејанских кућа или домуса чинио је атријум, односно, двориште ограђено тремом са стубовима. У дну
атријума налазио се таблинум или просторија за пријем. У таблинуму су се чували и портрети предака. Око
атријума су биле распоређене просторије за живот власника, а иза атријума могао
је да се нађе врт или перистил са тремом. Понегде се у атријуму налази базен
или ''имплувијум'' у који се, у случају потпуно покривеног трема,
скупљала кишница.
Приказ римске куће - домуса
Мање раскошне биле су инсуле, намењене сиромашнијем градском становништву. Инсуле су куће на два или три спрата са просторијама распоређеним око централног дворишта. Оне су претече данашњих стамбених зграда. У приземљу инсула налазиле су се продавнице и радионице, а на спратовима су биле просторије за становање.
Римска ''инсула''
Тржница у Милету - њена реконструкција налази се у Берлину - представља изванредан примерак
римске архитектуре, са прочељем на којем се смењују испупчени и повучени
делови. Овај ритам захватио је чак и архитраве, као и забат на спрату, који је
изломљен на три дела.
Аквадукти - надземни канали на аркадама или водоводи - намењени су спровођењу воде из једног места у друго. Најпознатији аквадукт је Пон ди Гар
у Француској
Аквадукт Пон ди Гар, Француска
Вијадукти - изгледају слично као аквадукти, с том разликом што нису служили за
преношење воде, него за премошћивање непроходних терена.
Римски вијадукт
Осим поменутог, Римљани су саградили и бројне путеве, утврђења, мостове... На свим територијама, које су чиниле део Царства, остали су трагови римске цивилизације. У Србији такође постоје значајни остаци римске архитектуре, а Сирмиум (Сремска Митровица) је у једном тренутку био чак и престоница Римског царства.
Најзад, Римљанин Марко Витрувије
написао је у 1. веку нове ере чувено дело ''De architectura, libri deсem'' (''Десет књига о архитектури''), које је и данас обавезна литература за
сваког студента архитектуре.
Comments
Post a Comment