УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ- БЛОК НАСТАВА

    УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ - БЛОК НАСТАВА

Стварање одређених друштвених услова и богаћење појединих градова у Италији води ка обнови науке и уметности, али и обнови интересовања за античку, грчку и римску уметност; постепено се мења положај човека у свету и све више јача дух индивидуализма 

***

Ликовни ствараоци престају да буду анонимни – они више нису непознати мајстори чија су нам имена углавном непозната, већ постају универзално образовани појединци, који се баве и бројним наукама, пре свега анатомијом и геометријом (перспектива).

РАНА РЕНЕСАНСА

Њена појава обично се везује за Фиренцу, којом у 15. веку влада богата породица Медичи. Они су подстакли рад великог броја уметника, а поседовали су и велику збирку оригиналних дела античких уметника. У архитектури се појављују грађевинекоје се одликују се једноставношћу и симетријом, а надахнуте су старом, грчком и римском архитектуром. У раниој ренесанси, водећи архитекта био је Фирентинац Филипо Брунелески. 

                                Филипо Брунелески, купола фирентинске катедрале

Претпоставља се да је овај уметник, у време свог боравка у Риму где је проучавао античке споменике, створио нови начин представљања простора на слици, назван линеарна перспектива. Линеарна перспектива полази од погрешног утиска људског ока: када посматрамо ствари у даљини, изгледаће нам као да се паралелне линије у даљини секу у једној тачки. Ово користе и сликари и на тај начин на слици стварају илузију треће димензије, тј. дубине простора. Тачка у којој се ''секу'' паралелне линије на слици назива се фокус композиције, и у периоду ренесансе овај фокус се налази на средини. На тај начин, слика се дели на две равномерне целине - леву и десну, горњу и доњу. Фигуре и предмети се  равномерно распоређују, јер је циљ ренесансног сликара да у свом делу оствари хармонију, симетрију и равнотежу. Као пример примене линеране перспективе може послужити фреска 'Тајна вечера'' Леонарда да Винчија. 

Леонардо, Тајна вечера

Поред линеарне, сликари почињу да користе и ваздушну или атмосферску перспективу - како се повећава удаљеност предмета или фигура од посматрача, они постају све мање јасни, а њихове боје постају блеђе и губе свој интензитет.- слојеви ваздуха, који се налазе око свега у природи, мењају и боје које опажамо, тако да оне постају бледе и добијају плавичаст тон.

Рафаело, Богородица са Христом и светим Јованом

***

Један од првих уметника у чијим се делима изражавају ренесансне идеје, надахнуте римском уметношћу, био је вајар ДОНАТЕЛО. 

Од пропасти Римског царства, па све до времена Донатела, скулптуре нису биле самосталне, тј. нису стајале самостално у простору, него су чиниле део неке веће, архитектонске целине - другим речима, оне су својом позадином биле везане за неки архитектонски објекат. 

Бронзана статуа ''Давид'' је прва фигура која је, после пропасти Римског царства, предвиђена да стоји слободно у простору; осим тога, био је то и први акту природној величини (акт је назив за неодевену, нагу људску фигуру). Приказан је у тренутку после борбе, тако да је фигура мирна и опуштена.

ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ 

Сматран је правим ''универзалним човеком'' ренесансе и био је подједнако значајан и као научник (механика, физика, анатомија, медицина) и као уметник. 

Био је ученик познатог сликара Андреје Верокија, којег је врло брзо превазишао – сматра се да су две фигуре анђела на Верокијовој слици ''Крштење Христово'', прво познато Леонардово дело.

Одлике Леонардовог стила могу се видети на многим сликама и скицама, а типичан пример је Богородица у пећини. 

                           Леонардо да Винчи, ''Богородица у пећини''

Леонардо овде фигуре поставља у облику троугла или пирамиде, и користи начин сликања који је назван ''сфумато'' или ''замагљено'' - нема оштрих линија, прелази из светла у сенку су благи и постепени, не постоји оштра граница између фигуре и атмосфере која је окружује, тако да ликови изгледају као да су обавијени измаглицом или димом. 

Тајна вечера – фреска у трпезарији манастира Санта Марија деле Грације у Милану; веома оштећена због примене неодговарајућих боја и влажне подлоге; приказан је тренутак када Христос саопштава ученицима да је један од њих издајник. Леонардо је за ову фреску радио детаљне студије и припреме, због којих је радиои на њој преко 5 година. Простор је на фресци представљен као наставак трпезарије, фокус композиције налази се изнад Христове главе; апостоли су приказани симетрично, по шесторица лево и дено од Христа, а онда у две групе, по тројица.

Леонардо, ''Тајна вечера'' у трпезарији манастира Санта Марија дела Грације у Милану

     Христос са Леонардове Тајне вечере, где се види степен оштећења ове фреске

Мона Лиза -  најпознатија Леонардова слика и најпознатији портрет на свету, постоје многе теорије о томе кога заправо представља

МИКЕЛАНЂЕЛО БУОНАРОТИ

Уметник који је био подједнако успешан и као архитекта, и као вајар, и као сликар, иако је скулптура било његово главно опредељење. Радио је у мермеру и сматра се највећим скулптором у историји уметности

                   Микеланђело, Пиета, црква Светог Петра у Риму

Пиета из цркве Светог Петра у Риму – дело које га је прославило, а урадио га је као 20-годишњак; тема потиче из готичке уметности и приказује Богородицу са мртвим Христом у наручју. Коришћена је пирамидална композиција, где је у основи драперија (одећа) Богородице, на којој лежи Христово тело; Христова фигура показује да је већ у тим годинама у потпуности владао анатомијом људског тела; две фигуре су приказане као контраст једна другој. У потпуности је довршена, и једина је статуа коју је потписао.

                                            Микеланђело, Давид, Фиренца
Давид – џиновска мушка фигура, висока око 5 метара; приказује тренутак када се Давид тек припрема за борбу и прикупља и духовну и телесну снагу.

Сикстинска капела – таваница са девет фресака које приказују библијско Стварање света; најзначајнија је средишња, на којој је приказано Стварање Адама. 

Као архитекта, Микеланђело је пројектовао нека од најбољих дела у овој уметности:

 

                                 Трг Кампидољо (Капитол) у Риму 

 Купола на цркви Св. Петра у Ватикану,  која се сматра најлепшом куполом на свету, висока око 135 м. 

РАФАЕЛО САНТИ

Млађи савременик Леонарда и Микеланђела, уметник који је у младости био под утицајима ова два уметника (портрети показују сличност са Мона Лизом, а користио је пирамидалну композицију и ''сфумато''.

 Рафаело Санти, Богородица са Христом и св. Јованом 

По доласку у Рим, Рафаело је добио поруџбину да ослика приватне папске просторије или Станце у Ватикану. Том приликом је, заједно са помоћницима, насликао 16 фресака, а посебно се издвајају ''Атинска школа'' и ''Диспута.''

''Атинска школа'' – у насликаном архитектонском оквиру, у неколико планова распоређене су фигуре старих грчких мудраца које су заправо портрети његових савременика; фокус се налази између фигура Платона (Леонардов лик) и Аристотела (лик архитекте Брамантеа).

Рафаело, Атинска школа

Диспута или ''Расправа о св. Причешћу'' је представа Небеске и Земаљске цркве, које су повезане олтаром са св. Причешћем. 

Рафаело, Расправа о светом Причешћу - Диспута

После рада у Станцама, Рафаело је постао најтраженији сликар у Риму; најчешће је сликао Богородицу са Христом и портрете својих савременика. Портрети се сматрају његовим најбољим делима тог периода, пошто на њима поред физичког изгледа наглашава и психолошке особине модела. 

Рафаело, Портрет папе лава Десетог