ПРАИСТОРИЈСКА АРХИТЕКТУРА
ПРАИСТОРИЈСКА АРХИТЕКТУРА
Почеци архитектуре везују се за различите узроке, који су човека навели да створи вештачко склониште или да обележи неко култно место. Иако је поседовао обиље природног материјала, као што су дрво, камен или глина (опека), човек је за изградњу могао да их искористи тек онда, када је поседовао и потребна оруђа - алате за њихову обраду. Прве етапе у развоју архитектуре биле су веома дуге, и за то време развијао се и човеков осећај за лепо, за обликовање и осмишљавање простора, тако да током овог процеса архитектура од примитивних форми долази до нивоа уметности.
Праисторијска епоха могла би се поделити на неколико периода:
- палеолит или старије камено доба - трајало је до 10.000 година пне
- мезолит или средње камено доба - од 10000 или 8000 до 5000 године пне
- неолит или млађе камено доба - од 5000 до 2000 г. пне
***
Током палеолита, када су људи живели као номади, као ловци дивљачи, коришћена су готово искључиво природна станишта као што су пећине или стене у којима су људи својом руком издубили улазе.
У Европи, први трагови људског насеља, које је човек подигао својом руком, потичу из времена око 8000 година пне и откривени су на Лепенском Виру, на Дунаву.
Река Дунав, колевка европске цивилизација
Дунав код Ђердапа, где је откривен Лепенски Вир
Почетком 60-тих година ХХ века, када су вршена археолошка истраживања на Дунаву, откривено је насеље Лепенски Вир (код Доњег Милановца), које је постојало у периоду од 8000 - 4000 г. пне.
Лепенски Вир је био настањен неколико хиљада година и његово становништво се првенствено бавило риболовом. Становништво је било седелачко, тј. трајно настањено на овом месту.
Реконструкција начина живота и насеља на Лепенском Виру
На Лепенском Виру су пронађене најстарије куће саграђене људском руком.
Основа кућа била је у облику трапеза, а као грађевински материјал користили су камен и дрво (пруће), са блатом као везивним средством. Споља су подсећале на шаторе или пећине, а улаз је био једини извор светлости. У оквиру кућа, налазило се огњиште. Овде су пронађене и прве камене скулптуре великих димензија - риболики идоли.
Реконструкција куће са Лепенског Вира
НЕОЛИТ
Неолит или млађе камено доба (5000-2000 г. пне) је доба глачаног камена, које се назива и ''неолитском револуцијом'', због великих промена до којих је дошло у начину живота људи.
Остаци неолитског насеља у Шкотској
Обрада камена, припитомљавање животиња и развој пољопривреде омогућили су да људи сами производе храну и да становништво постане седелачко, а не номадско: није више постојала потреба да се премештају са једног места на друго, него су се настањивали на одређеним територијама. Тако су се појавила трајна насеља, најпре сеоског, а затим и градског типа.
Реконструкција куће - колибе из времена неолита
На територији Србије, најважније налазиште из неолитског периода је ВИНЧА поред Београда. Винчанска култура трајала је неколико хиљада година и била је једна од најнапреднијих у Европи. Према неким показатељима, управо је Винча место где се најпре започело са топљењем метала.
Реконструкција винчанске куће
Куће су имале правоугаону или квадратну основу. Грађене су постављањем вертикалних облица, које би затим биле оплетене прућем. Преко тога с у наношени блато или глина, помешани са песком. Примењивали су неку врсту термоизолације. Кровови нису пронађени, али се претпоставља да су били од трске и постављени у виду двосливног крова (''крова на две воде'').
***
Стоунхенџ чине огромни камени блокови распоређени у облику концентричних кругова (кругови који су један у другом, са истим центром, али различитим полупречником) и са олтаром у средини.
Претпоставља се да је Стоунхенџ првобитно имао 4 концентрична круга, а блокови су високи око 4 метра (тачније - од 2 до 7 метара). Због облика круга и положаја олтара у Стоунхенџу, верује се да је овде било светилиште Сунца.
Током неколико последњих деценија, све већу пажњу научника привлачи локалитет ГОБЕКЛИ ТЕПЕ у Турској, на месту некдашсње Горње Месипотамије. Сматра се да потиче из времена 9500-8000 година пре нове ере и проглашен је за ''најстарије светилиште на свету'', У сваком случају, то је најстарији до сада познати мегалитски споменик. Чини га већи број кружних грађевина, подржаних великим каменим блоковима. Неки од тих блокова имају карактеристичан облик слова ''Т'', украшени су рељефном декорацијом и тешки по неколико тона. Ако су претпоставке археолога тачне, Гобекли Тепе је доказ да је култна - религијска - архитектура претходила профаној, тј. стамбеној.
Додатни материјал:
https://www.youtube.com/watch?v=dg5OhIywgWA (Лепенски Вир и Винча, YouTube)
https://www.youtube.com/watch?v=bKkXc7nLjxI (NOVA, The secrets of Stonehenge, full documentary, Youtube)
Comments
Post a Comment