ОСНОВНИ АРХИТЕКТОНСКИ ТЕРМИНИ

ОСНОВНИ АРХИТЕКТОНСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ

Када се шематски приказује неко архитектонско дело, најчешће се то чини помоћу приказа његове основе или помоћу вертикалног (уздужног пресека). Основу грађевине добијамо када помоћу замишљене хоризонталне равни ''пресечемо'' објекат на висини од 1 метра - тако добијамо тлоцрт са свим зидовима и осталим архитектонским елементима. Уколико објекат има више спратова, тлоцрт се ради засебно за сваки спрат. Вертикални или уздужни (тзв. изометријски) пресек добићемо када објекат пресечемо по главној оси замишљеном вертикалном равни. На овај начин, видимо све спратове, отворе (врата, прозоре) и конструктивне елементе.

Основа и изометријски пресек цркве Свете Софије у Цариграду

Изометријски пресек Константинове базилике у Риму

Типови грађевина

Подужне или лонгитудиналне - то су грађевине са издуженом правоугаоном основом, тј. са основом која углавном има облик издуженог правоугаоника.

Типови подужних грађевина - грчки храм и готичка катедрала

Централне или грађевине централног типа - грађевине код којих је наглашен средишњи део, у облику квадрата, полигона, круга или крста обично надвишен куполом. Сви пратећи делови и елементи нижи су од овог, централног дела.

Примери основа грађевина централног типа

***

Да би настало неко архитектонско дело, неопходни су конструктивни елементи. Сви ови елементи могу се поделити у две групе - у подупираче и таванице. У раним облицима архитектуре, постојала је само једна форма подупирача - зидови, да би се касније појавили и такви носачи или подупирачи као што су стубови ступци и пиластри. Подупирачи и таванице називају се и носећим и ношеним елементима.

Носећи елементи - подупирачи:

Зидови се састоје од пуне масе, и могу бити од разног материјала - од камена, опеке, малтера и сл. У архитектури је честа појава оплаћених зидова, тј. зидова који су споља обложени скупоценим материјалом, нпр. мермером или емајлираном опеком, а у средини испуњени ломљеним каменом, обичном опеком, песком и малтером. Зидове делимо на спољашње и унутрашње. Спољашњи зидови штите од атмосферских утицаја и највише одређују изглед грађевине, тј. њен екстеријер. Унутрашњи зидови се називају и преградним и одређују изглед ентеријера.

Зид грчког храма

Стуб је подупирач кружног пресека, који слободно стоји у простору и који може имати три елемента: стопу, стабло о капител. Само стабло може да буде монолитно (од једног дела) или састављено од цилиндричних елемената који се називају тамбури. Осим тога, стабло може да буде глатко и канелирано, тј. избраздано вертикалним жљебовима или канелурама. Није ретка ни појава да се стубови украшавају и рељефном декорацијом или записима (стилографија).

Пресек стуба

Стуб састављен од делова - тамбура и избраздан канелурама

Стуб састављен из три дела - стопе, стабла и капитела

Стопа или база стуба и део стабла са канелурама

Стабло састављено од делова - тамбура и украшено канелурама

Канелуре - вертикални жљебови, као украс стабла

Капител - горњи, завршни део стуба

Стубац има исту функцију као стуб - он је носач таваничних греда, и такође стоји слободно у простору. Може имати исте елементе као и стуб, такође може бити монолитан или састављен од делова, а од стуба се разликује једино по томе што има квадратни пресек.

Ступци у египатској архитектури

Пиластер је полустубац, обично је квадратног пресека и својом једном страном наслоњен је на зид тако да само три његове стране излазе слободно у простор. И он може имати стопу, стабло и капител, а има и декоративну и конструктивну улогу, будући да повећава стабилност зидова. Једна подврста пиластера су лезене, тј. врло плитки пиластри који се појављују на фасадама и чија је улога чисто декоративна. Понекад имају другачију боју него фасада, што доприноси њеној живописности.

Полустубац или пиластер

Примери пиластера и лезена (плитких пиластера)

Стубови су по хоризонтали одозго повезани једном хоризонталном гредом - каменом или бетонском - која се назива архитрав. У класичној грчкој архитектури, на архитрав се надовезује један украсни елемент - фриз, који служи да споља заклони таваничне греде. Изнад њега је завршни, кровни венац. Архитрав, фриз и венац чине једну целину која се заједно назива ентаблатура.

Ентаблатура - архитрав, фриз и кровни венац

Када на грађевини или у њој постоји ред стубова онда је то колонада. Колонада може бити праволинијска или кружна и размак међу стубовима увек је правилан, тј. стубови смењују један другога у правилним размацима.

Колонаде

Лук је конструктивни елемент који се може наћи изнад отвора у зиду или служи као веза између два стуба или ступца. Лукови су обично полукружни, али могу бити и потковичасти, преломљени, итд.

Полукружни лук

Преломљени лук

Потковичасти лук

Највиша тачка лука назива се теме лука, а унутрашња страна лука - на којој се често сликало, посебно у византијском периоду - назива се потрбушје лука.

Шематски приказ лука, на којем се види теме лука и потрбушје

Лукови су често - на фасадама - постављени један изнад другог, и са чеоне стране могу бити богато декорисани. Највиши, завршни и најдекоративнији лук у том низу назива се архиволта.

Архиволте

Између лукова и надвратника формира се једно поље које се назива тимпан, забат или лунета. У овом пољу обично се налази вајарска или сликарска декорација.

Архиволте и лунете

Уколико су стубови повезани луковима, то се назива аркада.

Аркаде

Уколико се низ лукова нађе на фасади, тј. ако је иза њега пуна зидна маса, онда је то слепа аркада. Ове аркаде не наслањају се увек на стубове, него и на мале камене испусте или конзоле (понекад добијају разне облике, нпр. имају облик људских или животињских глава - архитектура Студенице).

Слепе аркаде - аркаде иза којих се налазе пуни зидови

Слепе аркаде ослоњене на испусте или конзоле

Таванице - ношени елементи

Таванице се могу се поделити на равне и засвођене. Равне таванице су начињене од хоризонталних греда - камених, дрвених или бетонских, а често је њихова унутрашњост подељена на квадратна поља. За такву таваницу кажемо да је касетирана.

Равне таванице - начињене од греда

Сводови су таванице које имају о блик полуваљка или полуцилиндра.

Сводови могу бити полуобличасти (бачвасти), крстасти и куполе. Полуобличасти свод има облик полуваљка (полуцилиндра) и наслања се на зидове. Ради веће стабилности често се изнутра појачава луковима.

Полуобличасти свод и свод појачан луковима

Крстасти свод настаје пресеком два полуобличаста свода под правим углом. Има већу стабилност од полуобличастог, а појачава се каменим ребрима.

Крстасти свог

Крстасти свод појачан ребрима

Купола је свод који има облик полулопте, а мoже се извести на различите начине. Обично се грађевине кружне основе надвисују куполом, али је честа појава и да се грађевине квадратне основе покрију куполом. Сама купола може се састојати од калоте (полулопта) и постоља које се назива тамбур куполе.

Храм Пантеон у Риму, где је купола урађена на кружној основи

Куполе на којима се јасно разликују тамбур (постоље) и калота (полулопта) куполе

Постоје два начина да се изведе прелаз од квадрата основе ка кругу куполе - помоћу угаоних ниша или тромпи и помоћу сферичних троуглова или пандантифа. Први тип је уобичајен за блискоисточну, а други за византијску архитектуру.

Делови куполе и њено постављање на пандантифе

Купола цркве Свете Софије у Цариграду изведена помоћу сферичних троуглова или пандантифа

Сферични троугао или пандантиф

Сваки архитектонски објекат има и отворе, а то су врата и прозори.

Врата су правоугаона и, поред самих врата у ужем смислу, њих чине и довратници и надвратници, који се могу завршавати равно (архитравом) или лучно. Уколико су врата декорисана, онда се називају портал.

Портали са довратницима и архитравним и лучним надвратником

У архитектури се среће више типова прозора - правоугаони и кружни.

Монофоре су једноделни прозори

Монофоре

Бифоре - прозори из два дела, подељени на две једнаке половине; стубић који дели прозор на два дела зове се колонета. Колонета је иначе уобичајени назив за све мање стубове.