УМЕТНОСТ БАРОКА, 2. ВЕРЗИЈА

 УМЕТНОСТ БАРОКА, 2. ВЕРЗИЈА

Барокно сликарство - Рембрант Ван Ријн, '''Ноћна стража''

Барок је стил који је заменио ренесансу и трајао је од 1580-1750. године. Сама реч ''бароко'' шпанског је порекла и означава бисер неправилног облика или оно што је неправилно и претерано.

Овај стил се често дели на три етапе, тако да се разликују рани (1580-1630), високи или зрели (1630-1700) и позни барок (1700-1750).

Барокна скулптура: Лоренцо Бернини, ''Давид''

УМЕТНОСТ БАРОКА У ИТАЛИЈИ

Иако је, у свим крајевима где се појавио, барок имао и неке заједничке карактеристике, разлике које постоје међу националним школама много су веће него у периоду ренесансе, што значи да се барок у Италији знатно разликује од барока у Француској или Холандији.

Сматра се, да се барок најпре појавио у Риму.

Црква Светог петра у Ватикану (Рим), започета у периоду ренесансе, а довршена у периоду барока

Обично се сматра да је прва грађевина која је подигнута у стилу барока јцрква ''Ил Ђезу'' у Риму, настала око 1580. г. према пројектима двојице архитеката, Ђакома Вињоле и Ђакома дела Порте.

Црква Ил Ђезу у Риму

Фасада цркве још увек подсећа на ренесансу, али се зато значајне новине примећују у њеној унутрашњости: олтарски простор, намењен свештенству, обасјан је бљештавом светлошћу која долази из куполе, док је већи део цркве, намењен народу, остављен у полутами. Требало је да овакво осветљење снажно делује на осећања присутног народа и да њихову пажњу привеже за олтарски простор. Оштри контрасти између светла и сенке постаће једна од главних карактерисика барокне уметности у целини. 

Унутрашњост цркве Ил Ђезу у Риму

Зрели облик барконе архитектуре може се видети у делима једног од најзначајнијих италијанских уметника тога доба, архитекте Франческа Бороминија. На фасадама његових грађевина јасно се смењују испупчене и удубљене површине, због чега се појављују и јаки контрасти светла и сенке. За његово најзначајније дело сматра се црква Светог Карла у Риму. Осим тога, на фасадама се појављује и велики број украсних елемената. 

            

                   Франческо Боромини, Црква Светог Карла у Риму

За најзначајнијег представника италијанског барока сматра се вајар и архитекта Лоренцо Бернини. Као архитекта, значајно је допринео унутрашњем изгледу цркве Светог Петра у Риму (у Ватикану). 

бернини, унутрашњост цркве Светог Петра у Риму (Ватикан)

Бернини је важио за најбољег европског вајара свога времена. Радио је у мермеру и све његове статуе одликују се беспрекорно углачаним површинама које упијају и одбијају светлост, тако да стварају снажне ефекте светло-тамног. Као истински уметник свога доба, Бернини својим фигурама даје снажне и драматичне покрете.

                           

Лоренцо Бернини, Занос свете Терезе

За Бернинијево најзначајније вајарско дело сматра се статуа ''Занос свете Терезе''. Постављена је у посебно конструисан простор и обасјана светлошћу која долази са скривеног извора, због чега изгледа као да лебди пред посматрачем. 

Бернини, Занос свете Терезе

Приказује један део из аутобиографије свете Терезе: она ту описује како је током молитве видела ађела, који се спустио с неба и стрелом јој пробо срце. Две фигуре, св. Тереза и анђео, замишљене су као супротност једна другој: једна фигура је усправна, друга у полулежеђем ставу; фигура анђела има одећу која личи на пламен, док је фигура Терезе потпуно прекривена. Овде је мермер обрађен тако, да се динамично смењују испупчене и удубљене површине, тј. светлост и сенка.

Бернини, Занос свете Терезе, детаљ

 Најзначајнији представник италијанског барока у сликарству био је Микеланђело Меризи, познатији као Каравађо. Сликао је на потпуно нов начин и те новине ће ускоро прихватити већина европских сликара. Ове промене и новине у сликарству најбоље се могу видети на његовој слици ''Позивање светог Матеја'':  

 Каравађо, Позивање светог Матеја

Овде видимо сцену која се одиграва у римској крчми - на њој се јасно     разликују две групе фигура, асиметрипчно распоређене. Занимљиво је да све фигуре носе одећу каква је била уобичајена у 17. веку и да су учесници у овом догађају приказани као обични људи из народа, без икакве идеализације и улепшавања. Овај  реалистички начин сликања назива се натурализам, и он је битна особина у сликарству Каравађа и његових следбеника. 

Читава сцена одиграва се у полутами у којој се неке фигуре једва назиру, док су друге обасјане веома јаком светлошћу. Овакав начин осветљења слике назива се тенебризам (по италијанској речи ''тенеброзо'', што значи ''мрачно'') и постаће главна особина барокног сликарства. За барокно сликарство карактеристични су јаки и наглашени контрасти светла и сенке. 

''Позивање светог Матеја'', детаљ

 

 Каравађо је имао велики број следбеника у свим европским земљама, а посебно у Шпанији и Холандији. 

Међу шпанским уметницима 17. века највише се истиче Дијего Веласкез, који се прославио сликањем портрета краљевске породице. 

Дијего Веласкез, Портрет Филипа Трећег 

       

Дијего Веласкез, Уметник у атељеу 

Холандски сликари су највише радили портрете, мртве природе, пејсаже и жанр - сцене - сцене из свакодневног живота. 

Јакоб ван Ројсдал, Пејсаж

Јан Вермеер ван Делфт, ''Писмо''

 У Холандији је током 17. века живео и радио један од највећих сликара свих времена - Рембрант Ван Ријн. Славу му је донео портрет амстердамских хирурга - ''Час анатомије доктора Тулпа''. 

Рембрант је урадио велики број портрета, групних портрета и аутопортрета. Осим тога, сликао је и библијске сцене, а бавио се и графиком. 

Рембрант Ван Ријн, Аутопортрет

                                         

У Француској је у периоду барока, током 17. века, све било подређено величању личности краља Луја Четрнаестог. За њега је изграђен један од најлепших двораца - Версај поред Париза.

 

Дворац версај поред Париза

Иако је спољашњост Версаја прилично једноставна и строга, његов ентеријер је веома раскошан и имао је за циљ да покаже моћ и богатство Луја Четрнаестог. 

Дворац Версај, ентеријер