УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ЕВРОПИ

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ

Сандро Ботичели, Алегорија Пролећа

Стварање одређених друштвених услова и богаћење појединих градова у Италији води ка обнови науке и уметности, али и обнови интересовања за античку, грчку и римску уметност; постепено се мења положај човека у свету и све више јача дух индивидуализма

***

Ликовни ствараоци престају да буду анонимни – они више нису непознати мајстори чија су нам имена углавном непозната, већ постају универзално образовани појединци, који се баве и бројним наукама, пре свега анатомијом и геометријом (перспектива).

РАНА РЕНЕСАНСА

Њена појава обично се везује за Фиренцу, којом у 15. веку влада богата породица Медичи. Они су подстакли рад великог броја уметника, а поседовали су и велику збирку оригиналних дела античких уметника. У архитектури се појављују грађевинекоје се одликују се једноставношћу и симетријом, а надахнуте су старом, грчком и римском архитектуром. У раниој ренесанси, водећи архитекта био је Фирентинац Филипо Брунелески.

Филипо Брунелески, купола фирентинске катедрале

Филипо Брунелески, капела породице Паци

Претпоставља се да је овај уметник, у време свог боравка у Риму где је проучавао античке споменике, створио нови начин представљања простора на слици, назван линеарна перспектива. Линеарна перспектива полази од погрешног утиска људског ока: када посматрамо ствари у даљини, изгледаће нам као да се паралелне линије у даљини секу у једној тачки. Ово користе и сликари и на тај начин на слици стварају илузију треће димензије, тј. дубине простора. Тачка у којој се ''секу'' паралелне линије на слици назива се фокус композиције, и у периоду ренесансе овај фокус се налази на средини. На тај начин, слика се дели на две равномерне целине - леву и десну, горњу и доњу. Фигуре и предмети се равномерно распоређују, јер је циљ ренесансног сликара да у свом делу оствари хармонију, симетрију и равнотежу. Као пример примене линеране перспективе може послужити фреска 'Тајна вечера'' Леонарда да Винчија.

Леонардо да Винчи, Тајна вечера

Поред линеарне, сликари почињу да користе и ваздушну или атмосферску перспективу - како се повећава удаљеност предмета или фигура од посматрача, они постају све мање јасни, а њихове боје постају блеђе и губе свој интензитет.- слојеви ваздуха, који се налазе око свега у природи, мењају и боје које опажамо, тако да оне постају бледе и добијају плавичаст тон.

Рафаело Санти, Богородица са Христом и св. Јованом

Један од првих уметника у чијим се делима изражавају ренесансне идеје, надахнуте римском уметношћу, био је вајар ДОНАТЕЛО.

Од пропасти Римског царства, па све до времена Донатела, скулптуре нису биле самосталне и нису стајале самостално у простору, него су чиниле део неке веће, архитектонске целине - другим речима, оне су својом позадином биле везане за неки архитектонски објекат. Са Донателовом статуом ''Свети Ђорђе'' почиње ослобађање скулптуре од архитектонског оквира: подједнако је одбрађена и предња страна и полеђина; иако је у оклопу, осећа се снага и покрет (што указије на Донателово познавање анатомије).

Донатело, Свети Ђорђе

Донатело, рељеф ''Свети Ђорђе убија аждају''

На постаменуту (постољу статуе) налази се рељеф ''Св. Ђорђе убија аждају'', где је уметник применио перспективу.

Бронзана статуа ''Давид'' је прва фигура која је, после пропасти Римског царства, предвиђена да стоји слободно у простору; осим тога, био је то и први акт у природној величини. Приказан је у тренутку после борбе, тако да је фигура мирна и опуштена.

Донатело, ''Давид''

ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ

Сматран је правим ''универзалним човеком'' ренесансе и био је подједнако значајан и као научник (механика, физика, анатомија, медицина) и као уметник.

Био је ученик познатог сликара Андреје Верокија, којег је врло брзо превазишао – сматра се да су две фигуре анђела на Верокијовој слици ''Крштење Христово'', прво познато Леонардово дело.

Андреа Верокио, ''Крштење Христово''

Ликови анђела са Верокијеве слике ''Крштење Христово'', дело његовог ученика, Леонарда да Винчија

Одлике Леонардовог стила могу се видети на многим сликама и скицама, а типичан пример је Богородица у пећини.

Леонардо да Винчи, ''Богородица у пећини''

Леонардо овде фигуре поставља у облику троугла или пирамиде, и користи начин сликања који је назван ''сфумато'' или ''замагљено'' - нема оштрих линија, прелази из светла у сенку су благи и постепени, не постоји оштра граница између фигуре и атмосфере која је окружује, тако да ликови изгледају као да су обавијени измаглицом или димом.

Леонардо, скица ''Поклоњење мудраца'', где се такође виде особине Леонардовог стила и ликови распоређени по дубини простора

Тајна вечера – фреска у трпезарији манастира Санта Марија деле Грације у Милану; веома оштећена због примене неадекватних боја и влажне подлоге; приказан је тренутак када Христос саопштава ученицима да је један од њих издајник. Леонардо је за ову фреску радио детаљне студије и припреме, због којих је радиои на њој преко 5 година. Простор је на фресци представљен као наставак трпезарије, фокус композиције налази се изнад Христове главе; апостоли су приказани симетрично, по шесторица лево и дено од Христа, а онда у две групе, по тројица.

Леонардо, ''Тајна вечера'' у трпезарији манастира Санта Марија дела Грације у Милану

Христос са Леонардове Тајне вечере, где се види степен оштећења ове фреске

Мона Лиза - најпознатија Леонардова слика и најпознатији портрет на свету, постоје многе теорије о томе кога заправо представља.

ВИСОКА РЕНЕСАНСА

Главни уметнички центар постаје Рим, где се започело са реконструкцијом цркве Светог Петра, због чега су овде били окупљени највећи италијански уметници с краја 15. и почетка 16. века.

Данашњи изглед цркве Светог Петра у Ватикану

МИКЕЛАНЂЕЛО БУОНАРОТИ

Уметник који је био подједнако успешан и као архитекта, и као вајар, и као сликар, иако је скулптура било његово главно опредељење. Радио је у мермеру, сматра се највећим скулптором у историји уметности.

Микеланђело, Пиета, црква Светог Петра у Риму

Пиета из цркве Светог Петра у Риму – дело које га је прославило, а урадио га је као 20-годишњак; тема потиче из готичке уметности и приказује Богородицу са мртвим Христом у наручју. Коришћена је пирамидална композиција, где је у основици драперија Богородице, на којој лежи Христово тело; Христова фигура показује да је већ у тим годинама у потпуности владао анатомијом људског тела; две фигуре су приказане као контраст једна другој. У потпуности је довршена, и једина је статуа коју је потписао.

Микеланђело, Давид, Фиренца
Давид – џиновски мушки акт, висок око 5 метара; приказује тренутак када се Давид тек припрема за борбу и прикупља и духовну и телесну снагу (енергија која се још није испољила кроз покрет постаје главна одлика Микеланђелових фигура).

Микеланђело, таваница Сикстинске капеле у Ватикану

Микеланђело, Стварање Адама, таваница Сикстинске капеле у Ватикану

Сикстинска капела – свод са девет фресака које приказују библијско Стварање света; најзначајнија је средишња, на којој је приказано Стварање Адама.

Микеланђело, Страшни суд, Сикстинска капела у Ватикану

После 25 година, у овој капели насликао је и фреску ''Страшни суд'', са мноштвом актова у драматичном кретању око средишње, Христове фигуре.

Фигура пророка Мојсеја, гробница папе Јулија Другог, црква Сан Пјетро ин Винколи, Рим

Као архитекта, Микеланђело је пројектовао нека од најбољих дела у овој уметности:

Библиотека Лауренцијана, Фиренца

Трг Кампидољо (Капитол) у Риму

Купола на цркви Св. Петра у Ватикану, која се сматра најлепшом куполом на свету, висока око 135 м.

РАФАЕЛО САНТИ

Млађи савременик Леонарда и Микеланђела, уметник који је у младости био под утицајима ова два уметника (портрети показују сличност са Мона Лизом, а користио је пирамидалну композицију и ''сфумато''.

Рафаело Санти, Богородица са Христом и св. Јованом

По доласку у Рим, Рафаело је добио поруџбину да ослика приватне папске просторије или Станце у Ватикану. Том приликом је, заједно са помоћницима, насликао 16 фресака, а посебно се издвајају ''Атинска школа'' и ''Диспута.''

''Атинска школа'' – у насликаном архитектонском оквиру, у неколико планова распоређене су фигуре старих грчких мудраца које су заправо портрети његових савременика; фокус се налази између фигура Платона (Леонардов лик) и Аристотела (лик архитекте Брамантеа).

Рафаело Санти, Атинска школа, Ватикан

Рафаело Санти, детаљ са ''Атинске школе'', ликови Платона и Аристотела, тј. Леонарда и Брамантеа

Диспута или ''Расправа о св. Причешћу'' је представа Небеске и Земаљске цркве, које су повезане олтаром са св. Причешћем.

Рафаело Санти, ''Диспута (Расправа о св. Причешћу)'', Ватикан

После рада у Станцама, Рафаело је постао најтраженији сликар у Риму; најчешће је сликао Богородицу са Христом и портрете својих савременика. Портрети се сматрају његовим најбољим делима тог периода, пошто на њима поред физичког изгледа наглашава и психолошке особине модела.

Рафаело Санти, Папа Лав Десети са кардиналима

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ НА СЕВЕРУ ЕВРОПЕ

Јан ван Ајк, Гански олтар - ''Поклоњење мистичном Јагњету''

Северноевропска ренесанса појавила се у нешто другачијим околностима, него у Италији – на Северу је постојала снажна готичка традиција, док је, за разлику од Италије, утицај антике био занемарљив. Уметници Севера испољавају наглашену склоност ка реализму и обради детаља. Код њих се појављује и перспектива, али се она заснива на уметниковом опажању перцепцији простора, а не на геометријским прорачунима; на северу Европе се први пут почела користити уљана техника, што је сликарима омогућило да постигну колористичко богатство и фине, постепене прелазе из светла у сенку. Најзад, приметна је честа појава појава жанровских елемената (елемената из свакодневног живота) у религиозној тематици, а постепено долази и до осамостаљења пејсажа.

Јан Ван Ајк, Поклоњење Јагњету, детаљ са Ганског олтара

Почетком 15. века у Низоземској су радила браћа Јан и Хуберт ван Ајк. Заједно су насликали ''Гански олтар'', који се састоји из три дела и има 12 слика. Браћа Ван Ајк су склони реализму и исликавању детаља: приметићемо да ликови које приказују нису идеализовани, немају савршене, античке пропорције... На детаљном сликању пејсажа примећује се познавање перспективе која, међутим, нема онај научни карактер, какав је имала у Италији.

Јан Ван Ајк, Човек са турбаном

Један од најславнијих портрета које је насликао Јан ван Ајк је ''Арнолфини са невестом''. Приказује италијанског трговца и његову супругу, чији су ликови осветљени са леве стране. Нијансама светлости и боје створен је утисак дубине простора, а ликови су насликани до најситнијих детаља. Занимљиво је да се у позадини налази огледало са натписом ''Јан ван Ајк беше ту'', што указује да је сликар, можда, био сведок на венчању.

Јан ван Ајк, ''Арнолфини са невестом''

Питер Бројгел је уметник који је учинио велики корак у увођеењу нових мотива, тако да код њега и пејсаж, и жанровски елементи (тј. елементи из свакодневног живота) играју значајну улогу. На сликама као што ''Дечје игре'', ''Холандске пословице'' и ''Сусрет поста и поклада'' приказано је мноштво ситних фигура, односно изолованих мотива, уклопљених у једну визуелну целину. Приказане су жанр - сцене (сцене из свакодневног живота), којима се враћа и на сликама ''Сеоска игранка'' и ''Сеоска свадба''.

Питер Бројгел, ''Дечје игре''

Питер Бројгел, ''Холандске (низоземске) пословице''

Питер Бројгел, ''Сеоска свадба''

Питер Бројгел, ''Сеоска игранка''

На слици ''Повратак ловаца'', Бројгел велики значај даје пејсажу, чиме води ка осамостаљењу овог мотива.

Питер Бројгел, ''Повратак ловаца''

Немачка је била прва земља у којој се појавила црквена реформација - захтеви које је истакао Мартин Лутер водили су ка великој подели Западне цркве на римокатоличку и протестантску (лутеранску). Готичка традиција била је веома јака у Немачкој и могла се приметити чак и у 16. веку. Међутим, главни представник немачке ренесансе, Албрехт Дирер, био је велики познавалац италијанске уметности тако да је, слично као и Италијани, проучавао анатомију и перспективу. По ширини свог знања могао би се упоредити са Леонардом да Винчијем.

Рођен је у породици златара, где је изучио занат, а затим је учио сликарство код Михаела Вогелмута. Бавио се сликарством, графиком и теоријом уметности (расправа о пропорцији).У Италију је путовао два пута, где је на њега најјачи утисак оставило венецијанско сликарство.

Често је сликао портрете и аутопортрете, и његове главне одлике су мноштво детаља и веома прецизан цртеж, због чега северовало се да слика неким посебним четкицама. Његов линеаризам и цртачко умеће водили су га ка прихватању графике, тако да се данас Дирер сматра (уз Рембранта) највећим графичарем свих времена.