СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА -
РАШКИ СТИЛ
Богородичина црква у манастиру Студеница
Српска средњовековна држава развијала се од краја 12. века, тј. од времена великог жупана, Стефана Немање. Почетком 13. века, 1217. крунисан је први српски краљ - Стефан Првовенчани, а само две године касније, Србија је добила и аутокефалну (самосталну) цркву, чији је први архиепископ био Свети Сава.
Свети Симеон (Стефан Немања), Свети Сава и Свети Симон (Стефан Првовенчани)
Успон средњовековне српске државе може се пратити током наредних деценија, да би свој врхунац ова држава доживела у време краља Милутина и цара Душана (1. половина 14. века).
Краљ Милутин
Цар Душан
Српска држава почиње да слаби после две знамените битке - Маричке (1371) и Косовске (1389), али су сви елементи самосталности и државности изгубљени тек 1459. године, падом српске деспотовине (Смедерево).
Смедеревска тврђава
У сагласности са овим историјским кретањима, развијала се и српска средњовековна архитектура, у којој се разликују три стила:
- рашки (крај 12. и 13. век)
- српско - византијски (2. половина 13. и прва половина 14. века)
- моравски - од 1371. до 1459. године
Црква манастира Грачаница - задужбина краља Стефана Милутина
почетак 14. века
РАШКИ СТИЛ
У средњовековној Србији, монументално градитељство и значајни споменици сакралне архитектуре појављују се од времена Стефана Немање. Међу споменицима који су непосредно претходили појави рашког стила, издвајају се црква Светог Николе код Куршумлије и Ђурђеви Ступови код Новог Пазара.
Црква Светог Николе код Куршумлије
Црква Светог Николе код Куршумлије показује снажне византијске, али и западне утицаје. Црква је у основи једнобродна са троделним олтаром и куполом. Средишњи део цркве је виши од припрате и олтара и изнад њега се уздиже тзв. кришкаста купола (као код многих цариградских цркава). Накнадно је дозидана спољашња припрата са две куле, слично као код неких грађевина у Приморју (црква Св. Трифуна у Котору). У 14. веку је са северне стране дозидан параклис (мања црква дозидана уз већу).
Основа цркве Светог Николе код Куршумлије
Црква Светог Ђорђа код Раса (недалеко од данашњег Новог Пазара) - ''Ђурђеви ступови'' (''ступ'' на старословенском језику означава кулу).
''Ђурђеви ступови'' у Расу код Новог Пазара
Црква је у основи једнобродна са троделним олтарским простором, бочним вестибилима (ходницима) и две куле уз припрату (нартекс). Купола ове цркве, изнутра украшена аркадама на стубићима и конзолама, била је најбогатије украшена унутрашњост куполе у целој српској средњовековној архитектури.
Основа ''Ђурђевих ступова''
Рашки стил је свој назив добио по реци, Рашкој, али и по граду Расу (код Новог Пазара), старој српској престоници. За цркве подигнуте у овом стилу карактеристично је да представљају синтезу утицаја који су у Србију долазили и са запада (Италија) и са истока (Византија). Утицаји Византије појављују се делимично и у архитектури, али су далеко видљивији у рашком фреско - сликарству, пошто су фреске у овим црквама углавном сликали византијски уметници, који су у Србију долазили из највећих византијских центара -. Солуна и Цариграда.
Богородица из '''Благовести'', Милешева
Архитектура рашког стила показује утицаје италијанске романике: градитељи ових цркава долазили су из приморских градова, из Бара и Котора, који су, са своје стране, увек били повезани са јужном Италијом, због чега су се и утицаји италијанске романске архитектуре испољили у рашком градитељству.
Богородичина црква у манастиру Студеница
Прва грађевина зрелог рашког стила је главна црква у манастиру Студеница - Богородичина црква.
Подигнута је крајем 12. века као задужбина Стефана Nемање - ова црква је уједно и његов маузолеј, јер се овде налази кивот - ковчег са његовим моштима.
Пресек и основа Богородичине цркве у Студеници
Богородичина црква је по својој основи једнобродна и има куполу. Сама чињеница да припада подужном типу грађевина, указује на романички утицај. Унутрашњи простор подељен је на припрату или нартекс (једновремено озидана и одвојена вратима), наос, поткуполни простор и олтарски простор. Олтарски простор је у овој цркви троделан.
Богородичина црква у Студеници - олтарски простор
У поткуполном простору (са северне и са јужне стране), налазе се правоугаони ходници, који подсећају на попречни брод или трансепт романичких цркава. Ови ходници су служили као певнице, због чега се називају ''певнички трансепт''. Сваки од ових ходника - вестибила - има свој засебан портал.
Богородичина црква, Студеница - певнички трансепт и олтарски простор
Богородичина црква, Студеница - јужно крило певничког трансепта и јужни портал
Купола је споља дванаестострана, а изнутра кришкаста. За разлику од остатка цркве, начињена је од камена и опеке.
Богородичина црква, Студеница - куполаСтуденичка фасада начињена је од белог мермера и декорисана је у романичком стилу. Испод кровног венца налазе се романичке аркаде на конзолама, које прате косину забата (слично као на северноиталијанским или јужноиталијанским фасадама).
Међу конзолама се могу видети и скулптуре изузетне лепоте, као што је ''Глава девојке''.
Конзола у облику главе девојке
Раскошна романичка декорација посебно се може уочити на главном - западном порталу и на олтарском прозору - трифори.
Западни портал Богородичине цркве у Студеници
Високи рељеф са представом Богородице са Христом и два арханђела, западни портал, Богородичина црква, Студеница
У лунети западног портала (који се после дозиђивања спољашње припрате нашао унутар цркве) налази се високи рељеф - Богородица са Христом и два арханђела. Портал је усечен у масу зида и окружен стубићима који се ослањају на лавове (слична решења могу се видети на италијанским романичким црквама). Архиволта је такође богато декорисана рељефима, и блиска је ломбардијским архиволтама, које су шире у темену, него у ослонцима.
Лунета, надвратник и архиволта западног портала,
Богородичина црква, Студеница
Богата рељефна декорација налази се и на олтарској трифори - појављују се животињски и биљни мотиви, као и људска фигура.
Олтарска трифора, Богородичина црква у Студеници
Почетком 13. века, у време краља Радослава, Богородичиној цркви у Студеници дозидана је пространа спољашња припрата или егзонартекс, засведена са два крстаста свода.
Богородичина црква, Студеница - спољашња припрата (егзонартекс)
ОСТАЛИ СПОМЕНИЦИ РАШКОГ СТИЛА:
Црква Светог Спаса, манастир Жича код Краљева:
Подигнута је почетком 13. века као задужбина Стефана Првовенчаног. Као седиште српске архиепископије и место где су крунисани српски краљеви, Жича је била најзначајнија црква у том периоду и све рашке грађевине, подигнуте после ње, више подсећају на њу, него на Студеницу.
Црква Светог Спаса, манастир Жича - пресек и основа
Као и Богородичина црква у Студеници, и црква манастира Жича је једнобродна грађевина са куполом. Од студеничке цркве разликује се по једноделном олтару и затвореним певничким трансептом, на којем нема портала. Осим тога, уз нартекс су накнадно дозидане капеле са куполицама, чиме се увећава број бочних елемената.
Егзонартекс је покривен са девет крстастих сводова и имао је спрат. По узору на романичке грађевине, црква на западној страни има високу кулу.
Црква Вазнесења Христовог, манастир Милешева
Фасада Жиче знатно је скромнија од студеничке - она је само омалтерисана и обојена специфичном, црвеном бојом. Декоративни елементи сведени су на аркадице испод кровног венца.
Црква Вазнесења Христовог, манастир Милешева
Црква манастира Милешева, пресек и основа
Црква манастира Милешева подигнута је у првим деценијама 13. века као задужбина краља Владислава. У основи једнобродна грађевина са куполом, има и неке особености, којима се разликује од основног типа рашке грађевине.
Идући од запада ка истоку, ниво пода се спушта, а сама грађевина се приметно проширује. Троделни олтарски простор се непосредно наставља на поткуполни простор. Певнички трансепт је, као и у Жичи, затворен и нема засебне портале.
Црква манастира Милешева
Посебно обележје милешевске цркве чини њена купола. Подигнута на високом тамбуру, купола почива на коцкастоим постољу, које својом ширином не излази на бочне фасаде, тј. уже је од ширине наоса и поткуполног простора.
Цркви је накнадно дозидана спољашња припрата са куполом и капелицама (параклисима), које такође имају куполе и апсиде. Фасада је скромна и без много украса, иако су сачувани остаци некадашњег раскошног, западног портала.
Најзад, највећу вредност милешевске цркве чине њене фреске, које се убрајају у најлепша дела византијског сликарства уопште. Поред фреске ''Мироносице на гробу Христовом'', са фигуром чувеног ''Белог анђела'', у Милешеви се могу видети и бројни портрети Немањића, међу којима је и најпознатији портрет Св. Саве.
Фреске из цркве манастира Милешева
Црква Благовештења у манастиру Градац
Црква Благовештења у манастиру Градац подигнута је око 1275. године као задужбина краљице Јелене Анжујске (супруга Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина). Црква је у основи једнобродна, са куполом на осмостраном тамбуру, затвореним певничким трансептом и троделним олтаром.
Благовештењска црква, манастир Градац
Контрафори на олтарском простору Благовештењске цркве. манастир Градац
фасада је урађена од тесаног камена, а црква је специфиична по томе, што се на њој појављују и готички елементи. Такви су, на пример, потпорни ступци или контрафори, прислоњени уз зидове троделног олтара.
Преломљени лукови на порталу и прозору Благовештењске цркве у манастиру Градац
Осим тога, архиволте портала урађене су од мермера у облику готичког, преломљеног лука, који се види и на прозорима.
Појава ових готичких елемената објашњава се чињеницом да је краљица Јелена била француског порекла и да је, можда, из тих крајева довела и градитеље своје задужбине.
Црква Свете Тројице, манастир Сопоћани
Ову цркву подигао је краљ Урош Први, око 1260. године. Иако унутрашњост цркве остаје једнобродна са једноделним олтарским простором и куполом, спољашњост је обрађена тако, да црква изгледа као тробродна базилика:
Овај утисак је постигнут тако, што су сви бочни елементи - певнички трансепт и параклиси уз припрату - повезани заједничким спољашњим зидом. Утисак тробродне базилике појачавају и прозори постављени изнад бочних кровова (као у базиликалном типу прозора). По узору на западне, романичке грађевине, црква на западној страни има високу кулу квадратног пресека.
Црква Свете Тројице, манастир Сопоћани
Купола је подигнута на кокастом постољу, које је уже од бочних фасада.
Сопоћанска црква чувена је по својим фрескама и неке од њих сматрају се најбољим делима европског сликарства 13. века. То се посебно односи на огромну фреску ''Успење Богородице'', на којој су фигуре распоређене по дубини простора и имају снажна, атлетска тела, слична фигурама у античкој, грчкој и римској уметности. Средишње фигуре распоређене су у облику троугла или пирамиде, чиме се наговештава ренесансна уметност 15. века.
Фреска ''Успење Богориодице'' - целина и детаљ, црква манастира Сопоћани
***
У рашку стилску групу спадају још и цркве манастира Придворица, Морача и Давидовица, као и црква Св. Апостола при Пећкој патријаршији, црква Светог Ахилија у Ариљу и црква манастира Бањска (задужбина краља Милутина, која је великим делом оштећена).
Црква манастира Морача
Црква манастира Бањска - потпуно реконструисана, првобитни су само делови од разнобојног мермера
Црква светог Ахилија у Ариљу, задужбина краља Драгутина, подигнута је крајем 13. века. По основи припада рашкој стилској групи: то је једнобродна грађевина са куполом и великом спољашњом припратом (егзонаретксом). Певнички трансепт и делови олтарског простора (проскомидија и ђаконикон) споља су повезани заједничким зидом. Фасада је скромна и без декоративних елемената. Црква је релативно очувана и у њој се налазе познати портрети краљева Милутина и Драгутина и краљице Каталине, Драгутинове супруге. У Драгутинове задужбине убраја се и црква манастира Троноша код Лознице.
Црква Вазнесења Христовог, манастир Дечани (14. век)
Иако је подигнута у првој половини 14. века, црква манастира Дечани убраја се у споменике рашког стила. Ктитори ове цркве - краљ Стефан Дечански и цар Душан, желели су да њихова задужбина подсећа на задужбину родоначелника династије - на Студеницу Стефана Немање, чиме се и објашњава велика сличност дечанске са главном студеничком црквом.
Цркву је градио архитекта из Приморја, фрањевачки калуђер Вита из Котора (његов натпис уклесан је на архитраву јужног портала).
Основа цркве је доста необична, јер је комбинована западна, романска, и византијска традиција. Ако се посматра унутрашњост, црква има облик петобродне базилике са тоделним олтаром и куполом, или, као грађевина у облику уписаног крста са бочним бродовима. Са западне стране налази се тробродна припрата, а читава грађевина покривена је крстастим сводовима са ребрима.
Фасада је веома раскошна јер је, као и студеничка, рађена од мермера, жуте и ружичасте боје, постављеног у наизменичне редове. Са својом куполом на коцкастом постољу, црква манастира Дечани је највиша српска средњовековна грађевина, висока око 36 метара.
Портали, прозори (међу којима су две трифоре, на западу и на олтарском простору) и конзоле испод кровног венца израђени су од мермера и имају рељефну декорацију. Олтарска трифора је, очигледно, копија студеничке. Занимљиво је да се на западном порталу налази удвојена архиволта, ослоњена на стубиће.
***
У време када је подигнута црква манастира Високи Дечани, српска архитектура је већ увелико била под утицајем византијске, тј. временски припада оном периоду када је доминирао такозвани српско-византијски стил.
Comments
Post a Comment