СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА - РАШКИ СТИЛ

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА -

РАШКИ СТИЛ

Богородичина црква у манастиру Студеница

Српска средњовековна држава развијала се од краја 12. века, тј. од времена великог жупана, Стефана Немање. Почетком 13. века, 1217. крунисан је први српски краљ - Стефан Првовенчани, а само две године касније, Србија је добила и аутокефалну (самосталну) цркву, чији је први архиепископ био Свети Сава.

Свети Симеон (Стефан Немања), Свети Сава и Свети Симон (Стефан Првовенчани)

Успон средњовековне српске државе може се пратити током наредних деценија, да би свој врхунац ова држава доживела у време краља Милутина и цара Душана (1. половина 14. века).

Краљ Милутин

Цар Душан

Српска држава почиње да слаби после две знамените битке - Маричке (1371) и Косовске (1389), али су сви елементи самосталности и државности изгубљени тек 1459. године, падом српске деспотовине (Смедерево).

Смедеревска тврђава

У сагласности са овим историјским кретањима, развијала се и српска средњовековна архитектура, у којој се разликују три стила:

- рашки (крај 12. и 13. век)

- српско - византијски (2. половина 13 и прва половина 14. века)

- моравски - од 1371. до 1459. године

Црква манастира Грачаница - задужбина краља Стефана Милутина

почетак 14. века

РАШКИ СТИЛ

У средњовековној Србији, монументално градитељство и значајни споменици сакралне архитектуре појављују се од времена Стефана Немање. Међу споменицима који су непосредно претходили појави рашког стила, издвајају се црква Светог Николе код Куршумлије и Ђурђеви Ступови код Новог Пазара.

Црква Светог Николе код Куршумлије

Црква Светог Николе код Куршумлије показује снажне византијске, али и западне утицаје. Црква је у основи једнобродна са троделним олтаром и куполом. Средишњи део цркве је виши од припрате и олтара и изнад њега се уздиже тзв. кришкаста купола (као код многих цариградских цркава). Накнадно је дозидана сапољашња припрата са две куле, слично као неке грађевине у Приморју (црква Св. Трифуна у Котору). У 14. веку је са северне стране дозидан параклис (мања црква дозидана уз већу).

Основа цркве Светог Николе код Куршумлије

Црква Светог Ђорђа код Раса (недалеко од данашњег Новог Пазара) - ''Ђурђеви ступови'' (''ступ'' на старословенском језику означава кулу)

''Ђурђеви ступови'' у Расу код Новог Пазара

Црква је у основи једнобродна са троделним олтарским простором, бочним вестибилима (ходницима) и две куле уз припрату (нартекс). Купола ове цркве, изнутра украшена аркадама на стубићима и конзолама, била је најбогатије украшена унутрашњост куполе у целој српској средњовековној архитектури.

Основа ''Ђурђевих ступова''

Рашки стил је свој назив добио по реци, Рашкој, али и по граду Расу (код Новог Пазара), старој српској престоници. За цркве подигнуте у овом стилу карактеристично је да представљају синтезу утицаја који су у Србију долазили и са запада (Италија) и са истока (Византија). Утицаји Византије појављују се делимично и у архитектури, али су далеко видљивији у рашком фреско - сликарству, пошто су фреске у овим црквама углавном сликали византијски уметници, који су у Србију долазили из највећих византијских центара -. Солуна и Цариграда.

Богородица из '''Благовести'', Милешева

Архитектура рашког стила показује утицаје италијанске романике: градитељи ових цркава долазили су из приморских градова, из Бара и Котора, који су, са своје стране, увек били повезани са јужном Италијом, због чега су се и утицаји италијанске романске архитектуре испољили у рашком градитељству.

Богородичина црква у манастиру Студеница

Прва грађевина зрелог рашког стила је главна црква у манастиру Студеница - Богородичина црква.

Подигнута је крајем 12. века као задужбина Стефана Nемање - ова црква је уједно и његов маузолеј, јер се овде налази кивот - ковчег са његовим моштима.

Пресек и основа Богородичине цркве у Студеници

Богородичина црква је по својој основи једнобродна и има куполу. Сама чињеница да припада подужном типу грађевина, указује на романички утицај. Унутрашњи простор подељен је на припрату или нартекс (једновремено озидана и одвојена вратима), наос, поткуполни простор и олтарски простор. Олтарски простор је у овој цркви троделан.

Богородичина црква у Студеници - олтарски простор

У поткуполном простору (са северне и са јужне стране), налазе се правоугаони ходници, који подсећају на попречни брод или трансепт романичких цркава. Ови ходници су служили као певнице, због чега се називају ''певнички трансепт''. Сваки од ових ходника - вестибила - има свој засебан портал.

Богородичина црква, Студеница - певнички трансепт и олтарски простор

Богородичина црква, Студеница - јужно крило певничког трансепта и јужни портал

Купола је споља дванаестострана , а изнутра кришкаста. За разлику од остатка цркве, начињена је од камена и опеке.

Богородичина црква, Студеница - купола

Студеничка фасада начињена је од белог мермера и декорисана је у романичком стилу. Испод кровног венца налазе се романичке аркаде на конзолама, које прате прате косину забата (слично као на северноиталијанским или јужноиталијанским фасадама).

Међу конзолама се могу видети и скулптуре изузетне лепоте, као што је ''Глава девојке''.

Конзола у облику главе девојке

Раскошна романичка декорација посебно се може уочити на главном - западном порталу и на олтарском прозору - трифори.

Западни портал Богородичине цркве у Студеници

Високи рељеф са представом Богородице са Христом и два арханђела, западни портал, Богородичина црква, Студеница

У лунети западног портала (који се после дозиђивања спољашње припрате нашао унутар цркве) налази се високи рељеф - Богородица са Христом и два арханђела. Портал је усечен у масу зида и окружен стубићима који се ослањају на лавове (слична решења могу се видети на италијанским романичким црквама). Архивиолта је такође богато декорисана рељефима, и блиска је ломбардијским архиволтама, које су шире у темену, него у ослонцима.

Лунета, надвратник и архиволта западног портала,

Богородичина црква, Студеница

Богата рељефна декорација налази се и на олтарској трифори - појављују се животињски и биљни мотиви, као и људска фигура.

Олтарска трифора, Богородичина црква у Студеници

Почетком 13. века, у време краља Радослава, Богородичиној цркви у Студеници дозидана је пространа спољашња припрата или егзонартекс, засведена са два крстаста свода.