СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА, 2 СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКИ И МОРАВСКИ СТИЛ
СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА, 2
СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКИ И МОРАВСКИ СТИЛ
У другој половини 13. века, а посебно од времена краља Милутина и цара Душана, српска држава се све више проширивала у правцу југоистока, према Византији. Из тог разлога, у српској архитектури се све више примећују утицаји Византије, који, уосталом, нису били видљиви само у архитектури, него и у свим осталим сферама живота.
Куполе на цркви манастира Грачаница
Сагласно овом територијалном проширењу, већина споменика ове групе налази се у јужној Србији, на Косову и Метохији и у Македонији.
***
У овом периоду прихваћен је византијски тип цркве са основом у облику уписаног крста, са једном или пет купола. Као што је познато из византијске архитектуре, основа у облику уписаног крста појављује у две варијанте - као сажети и као развијени тип. Код сажетог типа (то су грађевине мањих димензија), купола се ослања на ступце, прислоњене уз зидове, док код развијеног типа куполу носе слободно стојећи ступци или стубови. Куполе се ослањају на сферичне троуглове - пандантифе.
Средишњи део, прекривен сводовима постављеним у облику крста, виши је од осталих делова. Између кракова крста се дозиђују просторије, тако да грађевина у основи добија облик крста обухваћеног квадратом или правоугаоником (''уписани крст'').
Црква са основом у облику уписаног крста - сажети тип, основа и екстеријер
Са источне стране налази се олтарска апсида, која може бити једноделна или троделна. Честа је појава да се, као на илустрацији, проискомидија и ђаконикон као засебне просторије настављају на бочне делове (са источне стране). Исто тако, апсиде споља могу имати полукружни или полигонални облик.
Цркве имају истовремено зидане припрате (нартексе) и, врло често, дозидане спољашње припрате или егзонартексе.
Црква са основом у облику уписаног крста - развијени тип, основа и екстеријер
У случају развијеног типа, цркве обично имају пет купола: централна, највећа купола налази се на пресеку кракова крста, а мање куполе се подижу између кракова или, ређе, изнад њих.
Положај купола код основе уписаног крста развијеног типа
Фасаде ових цркава су - такође према узору на византијске - рађене од наизменичних слојева камена, малтера и опеке (цигле). Фасаде немају много спољашњих украса, а завршавају се кровним венцем од два реда опека. Једини украси на фасадама изводе се од опека посебних облика, помоћу којих се наглашавају прозори или портали. Прозори су бифоре или трифоре и они се, као и портали, лучно завршавају.
Покривене су полуобличастим или крстастим сводовима.
Примери фасада и њихове декорације у српско-византијском стилу
Већина ових цркава је у доњим зонама компактна и нерашчлањена, али се зато горње зоне одликују динамичним, степенастим масама и тежњом ка наглашеном вертикализму.
СПОМЕНИЦИ СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКОГ СТИЛА
Црква Богородице Љевишке у Призрену
Црква Богородице Љевишке, Призрен
Цркву је обновио краљ Милутин почетком 14. века. Има веома занимљиву основу, јер је подигнута на темељима старије базилике, из 9. века. Главни брод добио је облик уписаног крста са 5 купола (4 мање и 1 велика, централна). Сачувани су бочни бродови, који се завршавају полукружним апсидама (проскомидија са северне и ђаконикон са јужне стране).
Основа и пресек цркве Богородице Љевишке; приказ западне фасаде са кулом - звоником
Црква има пространи егзонартекс (спољашњу припрату) са кулом - звоником, која се убраја међу најлепше у српској средњовековној архитектури.
Звоник и спољашња припрата цркве Богородице Љевишке у Призрену
У овој цркви налазе се неки од најлепших примера сликарства 14. века, а међу фрескама се налазе и драгоцени портрети Немањића. Нажалост, фреске су у овом тренутку веома оштећене, после немира на Косову и Метохији.
Фреске из цркве Богородице Љевишке
На следећем линку је приказана макета цркве, на основу чега се може стећи и утисак о њеном екстеријеру и архитектонским одликама:
Црква манастира Грачаница код Приштине
Подигнута је око 1320. године као последња задужбина краља Милутина. Због своје јединствене, сложене основе убраја се у најбоља дела средњовековне архитектуре.
Основу цркве чине два уписана крста - мањи и виши крст, на којем почива централна купола, уписан је у већи и нижи крст.
Основа цркве у манастиру Грачаница
Над просторима између кракова подигнуте су четири мање куполе на високим, витким тамбурима.
Доња зона је компактна, нерашчлањена и коцкастог облика, док се у горњој зони примећује динамично смењивање сводова и купола, са наглашеним вертикализмом, који је још више истакнут средишњом куполом.
Цркви је накнадно дозидан егзонартекс, који заклања њену силуету. Осим тога, велики број носача у ентеријеру нарушио је његову целовитост и прегледност.
Црква манастира Грачаница - спољашња припрата
Црква Светог Ђорђа, Старо Нагоричане (Македонија)
Ова црква је у време краља Милутина назидана на старију, византијску грађевину из 12. века, тако да се до половине фасаде види стара грађевина од тесаног камена, на коју се наставља конструкција из Милутиновог доба, од камена, малтера и опеке.
Црква Светог Ђорђа, Старо Нагоричане (Македонија)
Црква има облик издуженог уписаног крста са 5 купола, пошто је првобитна грађевина била базилика.
Саборна црква манастира Хиландара
Саборна црква манастира Хиландара
Садашњу Саборну цркву манастира Хиландара (Света Гора, Грчка) краљ Милутин је саградио почетком 14. века, на месту старе грађевине из времена Стефана Немање. Као и већина светогорских цркава, и хиландарска Саборна црква има основу у виду развијеног триконхоса (куполу носе слободни камени стубови), са само једном, дванаестостраном куполом.
Саборна црква, Хиландар
МОРАВСКИ СТИЛ
Моравски стил у српској архитектури развијао се од 1371. године (Маричка битка) до пада Смедерева (1459. година). Назив стила указује да се већина ових цркава налази у долинама Велике и Западне Мораве, где се српско племство повлачило са југа, после Маричке и Косовске битке.
Црква манастира Раваница
Моравске цркве су углавном скромих димензија и међу њима се могу наћи само две петокуполне цркве - Раваница и Манасија (Ресава). Све остале цркве ове групе су једнокуполне.
Црква Лазарица, Крушевац
Моравске цркве имају основу у облику триконхоса. Триконхос је веома сличан облику уписаног крста, с том разликом што уместо једне, олтарске апсиде са источне стране, има апсиде (или конхе) и са северне и са јужне стране. Као и грађевине у облику уписаног крста, и триконхоси могу бити развијеног и сажетог типа. Овај тип грађевине у Србију је дошао са Свете Горе.
Цркве моравског стила имају наглашен вертикализам, а куполе добијају високе, издужене тамбуре.
Црква манстира Каленић
Као и у претходном стилу, и моравске цркве имају фасаде од наизменичних слојева камена, малтера и опека, али, за разлику од српско-византијских, ове фасаде добијају богату декорацију.
Фасаде су по хоризонтали подељене кордонским венцима, а по вертикали плитким пиластрима или лезенама. У горњим зонама, испод кровног венца, појављују се декоративни кружни прозори - розете и опеке постављене у облику шаховског поља.
Декоративни елементи на моравским црквама
Око прозора се појављује украс у виду двоструко испреплетане траке (''моравски преплет''), као и флорална орнаментика, животињске и митолошке фигуре. На бифори Каленића постоји чак и рељефна представа Богородице са Христом.
Бифора на цркви манастира Каленић
Црква Лазарица у Крушевцу, задужбина кнеза Лазара, помиње се као једна од најстаријих у овој стилској групи, подигнута око 1370. године.
Црква има основу у облику сажетог триконхоса са једном куполом и једноделним олтаром. Изнад припрате се налази кула квадратног пресека.
Црква Лазарица, основа и пресек
Фасаде цркве имају богату декорацију, са розетама и рељефима око портала и прозора.
Црква манастира Раваница код Ћуприје такође је задужбина кнеза Лазара. У основи има облик развијеног триконхоса са дванаестостраном куполом и 4 мање куполе на коцкастим постољима.
Црква манастира Раваница -
Црква манастира Љубостиња подигнута је као задужбина кнегиње Милице. Има основу у облику развијеног триконкоса са једном куполом на високом постољу.
Црква манастира Љубостиња - екстеријер, основа, пресек и детаљи са фацаде
Црква манастира Каленић подигнута је почетком 15. века. Као и Лазарица, црква има основу у облику сажетог триконхоса. Има једну куполу на високом осмостраном постољу и плитку калоту над припратом.
Црква манастира Каленић посебно је позната по својој раскошној архитектонској декорацији - лезенама (плитким пиластрима), хоризонталним, кордонским венцима, розетама, опекама у виду шаховског поља, рељефним украсима око портала и прозора... Осим тога, у Каленићу се налазе и неке од најлепших фресака моравског стила.
Фреске из цркве манастира Каленић
Црква манастира Манасија (Ресава) подигнута је почетком 15. века као задужбина деспота Стефана Лазаревића. Уз цркву манастира Раванице, ово је једина петокуполна црква у овој групи. Има основу у облику развијеног триконхоса и све куполе имају веома висока постоља.
Црква манастира Манасије и утврђење
Основа цркве манастира Манасија и утврђења
Црква манастира Манасија специфична је и по томе што је једина моравска црква са фасадом која је начињена од тесаног камена. Декорација је знатно скромнија него на осталим моравским црквама - на пример, појављују се аркадице испод кровног венца, као на романичким или рашким црквама.
Црква манастира Манасија, купола и фасада
У припрати цркве сачуван је под од разнобојног камена, док се фреске убрајају међу најбоља дела средњовековног сликарства.
Свети ратници, црква Свете Тројице, манастир Манасија
Comments
Post a Comment