УМЕТНОСТ БАРОКА: ФЛАНДРИЈА И ХОЛАНДИЈА; КРАЈ 18. ВЕКА

УМЕТНОСТ БАРОКА У ФЛАНДРИЈИ (северна Белгија)

Водећи представник био је Питер Паул Рубенс.

Оставио је велики сликарски опус, бавио се најразличитијим темама и мотивима, од религиозног и митолошког сликарства до портрета и пејсажа. Један од највећих мајстора боје и светлости, на чијим је сликама сједињена северноевропска и италијанска традиција (поосебно се запажа утицај венецијанских представника, Тицијана и Тинторета).

Питер Пуал Рубенс, Подизање Крста

''Подизање крста'' из катедрале у Антверпену – приказана је снажна, атлетска, мишићава фигура Христа и његових џелата; у композицији је коришћена типично барокна дијагонала (положај крста), као што су коришћени и драматични контрасти светла и сенке. Блистав колорит је венецијанског, а сликање детаља северноевропског порекла.

Питер Паул Рубенс, Успење Богородице

Питер Паул Рубенс, Марс и Реа Силвија

Питер Паул Рубенс, Самсон и Далила

Питер Паул Рубенс, Долазак Марије Медичи у Марсеј

Насликао велики број портрета, као и пејсаже који спадају међу најбоље у сликарству барока.

Питер Паул Рубенс, Ана Аустријска

Питер Паул Рубенс, Аутопортрет са Изабелом Брант

Питер Паул Рубенс, Јан Бројгел са породицом

Питер Паул Рубенс, Пејсаж са замком Стеен

УМЕТНОСТ БАРОКА У ХОЛАНДИЈИ

Барокни период је овде, као и у Шпанији, представљао златно доба сликарства

У холандији су владале специфичне друштвене прилике: Холандија је била богата поморска земља, која је прихватила протестантизам. На власти је била грађанска класа, која је, уједно, и главни поручилац уметничких дела. Овде нема много религиозних тема, али су заступљени портрети (појединачни, двојни и групни), пејсажи жанр-сцене и мртве природе

Јакоб ван Ројсдал, Пејсаж

Јан Вермеер ван Делфт

Сликао је ентеријере грађанских кућа, где се појављују тамније фигуре на светлој позадини зидова. На сликама приказује тактилне вредности (материјализација) и користи различите врсте светлости (одраз у прозору, блистање чаша и накита, дифузна светлост која обавија фигуре).

Јан Вермеер ван Делфт, ''Писмо''

Јан Вермеер ван Делфт, Девојка са бисерном минђушом

Јан Вермеер ван Делфт, Шваља

Jан Вермеер ван Делфт, Географ

Урадио је и један пејсаж ''Поглед на Делфт'', где је насликао одраз облака на воденој површини.

Рембрант ван Ријн

Рембрант је вероватно најзначајнији европски сликар барока. Рођен је у Лајдену и у почетку је био под јаким утицајем Каравађа. Тада је сликао старозаветне теме и аутопортрете.

По доласку у Амстердам постао је славан као портретиста, а највише успеха донео му је групни портрет амстердамских хирурга -''Час анатомије доктора Тулпа''. Применио је потпуно нов приступ сликању групног портрета: до тог доба су сви ликови били окренути фронтално, према посматрачу, док су на овој слици обједињени заједничком акцијом, јер је пажња свих хирурга усмерена на једну тачку (на маказе у рукама анатома).Барокни натурализам испољио се у сликању изобличеног леша и у психолошкој карактеризацији портретисаних хирурга. Леш је, на барокни начин, постављен дијагонално, што је омогућило да се продуби простор слике.

Рембрант ван Ријн. Час анатомије доктора Тулпа

Сликајући данас једну од најпознатијих светских слика - ''Чету стрелаца капетана Коха'', познатију као ''Ноћна стража'', поново је применио неочекивани приступ групном портрету, приказавши неке ликове у пуној светлости, а неке у полутами; осим тога, ради веће аутентичности увео је и неколико споредних ликова.

Рембрант ван Ријн, Чета стрелаца капетана Коха - Ноћна стража

Поручиоци су, међутим, били незадовољни, што је довело до одбијања поруџбине и заокрета у Рембрантовој каријери.
После неуспеха Ноћне страже, Рембрант живи у врло тешким приликама, али ствара дубоко лично сликарство, прожето истанчаним психолошким анализама и дубоко емотивним везама међу ликовима. Користи специфичан начин осветљења, где се извор светлости налази у самим ликовима: ''Повратак блудног сина'', ''Јаков благосиља Јосифове синове'.'

Рембрант ван Ријн, Повратак блудног сина

Рембрант ван Ријн, Јаков благосиља Јосифове синове

Рембрант ван Ријн, Јеврејска вереница

Рембрант ван Ријн, Човек са златним шлемом

Рембрант ван Ријн, аутопортрети

И у овом периоду слика аутопортрете и бави се графиком (уз Дирера, сматра се највећим европским графичарем свих времена)

Рембрант ван Ријн, Христос и Самарјанка, графика

Рембрант ван Ријн, Повратак блудног сина, графика

Франс Халс - био је истакнути портретиста, чија техника - сликање кратким потезима са снажним акцентима светлости - наговештава начин сликања импресиониста у 19. веку.

Франс Халс, Питер Ван Дер Брук

Франс Халс, Управитељке старачког дома у Харлему

Око 1750.г. барок улази у своју завршну фазу, названу рококо. Овај стил углавном је везан за Француску, иако је присутан и у Шпанији (рани радови Франциска Гоје), и у Италији (Тјеполо, Каналето).

Франциско Гоја, Сунцобран

Ђанбатиста Тјеполо, Менует

Антонио Каналето, Ведута Венеције

Била је то углавном уметност највиших друштвених слојева, блистава, безбрижна, допадљива и раскошна – у сликарству се манифестовала у појави тзв. ''галантног жанра'', тј. сликања призора из живота аристократије, уз употребу светлих, нежних, пастелних боја. Главни представници француског рококоа били су Антоан Вато и Жан Оноре Фрагонар.