Увод у ликовне уметности - блок - настава
УВОД У ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
Покушај дефинисања уметности:
Уметност је људска делатност (стваралачки чин) или производ људске делатности (уметничко дело) која има за циљ подстицање људских чула, али и људског ума и духа; према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером да се пренесу емоције и (или) идеје.
Не постоји ниједан систем који би дао прецизне карактеристике о томе шта јесте, а шта није уметност, тј. уметничко дело. Мишљења о уметничким делима се непрестанои мењају - оно што је у некој епохи сматрано уметничким делом, данас може бити потпуно запостављено, и обрнуто: уметници који током живота нису стекли никаква признања, данас уживају светску славу и популарност.
ПОДЕЛА УМЕТНОСТИ
Уобичајено је да се све уметности деле на:
- уметности у простору - просторне уметности
- уметности у времену - временске уметности
- просторно - временске уметности
Уметностима у простору припадају ликовне уметности као што је архитектура, скулптура, сликарство, графика и примењене уметности. Назване су тако, јер заузимају одређени простор, а посматрач их опажа као опипљиве објекте, које може обухватити једним погледом.
Временске уметности обухватају књижевност и музику. Називамо их временским, јер нам је за доживљај уметничког дела потребно одређено време (време да бисмо прочитали књигу, саслушали композицију и сл.).
Просторно - временским уметностима припадају све сценске уметности (позориште, балет, опера) и филм: за доживљај уметничког дела потребно је време, али се то дело изводи у неком конкретном простору (на сцени).
Уметности у простору - просторне уметности, називају се још и ликовним и визуелним уметностима (иако у визуелне уметности можемо убројати и филм, и сценске уметности).
АРХИТЕКТУРА
Архитектура је истовремено је наука и уметност која се бави обликовањем и подизањем грађевина (зграда), као и уређењем њиховог спољашњег и унутрашњег простора (екстеријера и ентеријера). Карактеристике неке цивилизације можемо, између осталог, разматрати и на основу њених достигнућа у архитектури. Осим што мора да задовољи одређене естетске критеријуме (тј. мора бити лепо и имати уметничку вредност), архитектонско дело мора бити и функционално: то значи да простор мора одговарати својој намени, тј. мора имати и употребну вредност.
Да би настало неко архитектонско дело, неопходни су елементи конструкције. Ови елементи се деле на носеће и ношене, тј. на подупираче и таваница.
У подупираче или носеће елементе убрајају се:
Зидови - главни носећи елементи који обликују простор и служе као заштита од климатских утицаја. У зидовима се налазе главни отвори, тј. прозори и врата.Зидови се деле на спољашње и унутрашње или преградне (у модерним грађевинама унутрашњи или преградни зидови се могу мењати и постављати у складу са потребама).
Приказ стамбене куће на два спрата - са спољашњим и преградним зидовима, отворима и кровном конструкцијом
Стубови су подупирачи (носачи) који слободно стоје у простору (могу се посматрати са свих страна) и имају кружни пресек. Стуб може имати три дела - основу или базу, стабло (главни део) и капител (завршни, декоративни део стуба).
Шематски приказ стуба - пресек и елементи
Стуб са сва три елемента - база, стабло и капител
Капител, завршни део стубова (јонски стил у грчкој архитектури)
Стубац је такође подупирач - носач који слободно стоји у простору и има исту улогу као стуб. Такође може имати сва три елемента -основу (базу), стабло и капител, а од стуба се разликује само по пресеку, јер стубац има квадратни или правоугаони пресек.
Ступци у египатској архитектури
Пиластер је полустуб или полустубац, што значи да не стоји слободно у простору, јер је једном својом страном привезан за зид. Пиластри такође могу имати сва три елемента - основу, стабло и капител. Улога пиластера је и конструктивна (појачавају зидове, олакшавају ношење таваница) и декоративна (украсна).
Пиластри на фасадама
Ношени елементи или таванице деле се на две групе - на равне и засвођене.
Равне таванице су начињене од греда - дрвених, камених или бетонских:
Сводови су таванице које имају облик полуваљка или полуцилиндра. Постоји неколико врста сводова - лажни, полуобличасти, крстасти. У сводове се убрајају и куполе.
Крстасти свод - приказ и изглед свода у унутрашњости грађевине
Купола је такође свод, али свод у облику полулопте. На следећим примерима приказане су неке од најлепших купола у светској архитектури:
Св. Софија, Цариград (Истанбул)
Омарова џамија, Јерусалим
Катедрала у Фиренци
Црква Светог Петра у Ватикану (Рим)
Храм Светог Саве на Врачару, Београд
СКУЛПТУРА
Скулптура или вајарство је уметност приказивања различитих, тродимензионалних облика од различитих материјала - камена, дрвета, бронзе, глине, стакла, пластичних маса...
Дели се на пуну пластику и рељефе.
Пуна пластика је назив за скулптуре - статуе - које слободно стоје у простору и могу се посматрати са свих страна. На следећим фотографијама приказане су скулптуре рађене као пуна пластика:
У пуну пластику убрајају се и бисте, коњаничке статуе и фонтане.
Биста је приказ људске главе, врата и дела рамена.
Рељефи:
То су скулптуре чији облици у већој или мањој мери излазе у простор (у виду испупчења), али су својом позадином везани за неку равну, чврсту површину. Не могу се посматрати са свих страна, него, слично сликама, само спреда.
Плитки рељефи, чији се облици благо издвајају на позадини, називају се барељефима.
Сликарство је уметност наношења боја на различите површине. Сликар користи разна ликовна средства - као што су линија, форма, композиција - да би нешто приказао или да би пренео одређену поруку. Слике се раде на дводимензионалним површинама, и уметници често покушавају да на овој, дводимензионалној површини, створе илузију - привид - треће димензије или дубине простора.
Уметност и природа
Природа и уметност су вишеструко повезане: као прво, уметник, да би стварао, узима из природе одређене материјале - камен, дрво, минерале, глину - и од њих ствара нешто ново, што до тада није постојало. Природа и њена лепота од самих почетака па до данас представља велику инспирацију за уметнике. У многим цивилизацијама, сматрало се да је уметност - имитација, опонашање природе и видљиве стварности. Циљ уметности, међутим, није само да опонаша природу, него да је оплемени и преобрази. Уметник природу не уништава, него је мења и прилагођава људским потребама.
Уметност и друштво
Уметност најчешће одражава особине, искуства и тежње друштва и времена у којем је настала. Друштвена средина утиче на теме и мотиве којима ће се уметник бавити, па чак и на избор материјала који ће употребити. Као пример, може послужити архитектура старог Египта: њена основна идеја била је идеја вечности, због чега су као главни материјал користили камен.
Теме, које су уметници приказивали, такође су се мењале у зависности од прилика у друштву: средњовековна уметност је, на пример, била у служби религије и духовности, због чега овакве (религиозне) теме доминирају у том периоду. Овакав став се мења почев од ренесансе, када човек добија све већу улогу у друштву, због чега није случајно да се управо у ренесанси све више појављују портрети, који истичу човекове личне, индивидуалне карактеристике.
Уметност, међутим, није само резултат друштвене средине и друштвених прилика у којима је настала. Она има и универзални карактер и обраћа се људима свих времена и свих простора, без обзира на друштвене, расне или верске разлике: уметност у њима подстиче слична размишљања и осећања, људи на исти начин уживају у хармонији облика или боја у уметничком делу.
Најзад, не треба запоставити ни чињеницу да је уметност често указивала на друштвене недостатке и слабости, да се обраћала савести појединаца и водила, на разне начине, како преображају друштвене свести, тако и преображају и промени самог друштва.
Comments
Post a Comment