Уметност Египта и Месопотамије - блок - настава

 УМЕТНОСТ ЕГИПТА И МЕСОПОТАМИЈЕ


Око 3200. г. пре нове ере, појавила се једна од првих историјских цивилизација - цивилизација старог Египта. Трајала је неколико хиљада година, да би почетком нове ере, после битке код Акцијума, 31. године, Египат постао једна од провинција Римског царства. 



Египтом су, као робовласничком државом, владали фараони. Највећи значај за целокупну културу Египта имала је њихова религија и веровање у загробни живот. Из тог разлога, Египћани су желели да у уметности изразе идеју трајања и вечности. Најважнији споменици египатске уметности су гробнице и храмови.     

Први период египатске историје назива се Старо царство (3200 - 2200. г. пне), Египћани су у том  највише градили гробнице - мастабе и пирамиде 
Мастабе су најстарије египатске гробнице: имале су стране у облику трапеза и равне таванице.

 
                          

                                          Мастабе - најстарије египатске гробнице


На следећој шеми види се како је мастаба заправо изгледала: она се састојала од горњег (надземног) и доњег (подземног) дела. У надземном делу налазиле су се просторије, које су коришћене за разне верске обреде, док се права гробница налазила у доњем делу, дубоко под земљом, и до ње се долазилo вертикалним ходником са степеницама. Као и остале египатске гробнице, и мастаба је имала неколико лажних одаја, чиме је требало заварати траг пљачкашима гробница. 

                            
Пресек мастабе (са надземним и подземним делом)


Претпоставља се да је слагањем неколико мастаба једне на другу добијен облик степенасте пирамиде, као што је пирамида фараона Џосера у Сакари. 

                            

                                      Степенаста пирамида - пирамида фараона Џосера



После Степенасте пирамиде, појавиле су се и пирамиде са равним, косим странама. Уобичајено је схватање да су пирамиде биле гробнице фараона - намењене самим владарима или члановима њихове породице. У Египту постоји око 100 пирамида, а најпознатије и највеће међу њима су три чувене пирамиде у Гизи, недалеко од Каира. 
То су Кеопсова, Кефренова и Микеринова пирамида.   


                              Пирамиде у Гизи - Каопсова, Кефренова и Микеринова

Ове три пирамиде саграђене су око 2500. године пре нове ере. Још у античко доба сматране су за једно од седам светских чуда, а и данас представљају једну од најтајанственијих и најзанимљивијих конструкција на Земљи.

Пирамиде су грађене од правилно тесаних камених блокова, тешких по неколико тона. Ови блокови су постављани један на други, без икаквог везивног средства. Још увек није дато одговарајуће објашњење - како је било могуће да се блокови те тежине подигну на ту висину? 

Улаз у пирамиде налази се са северне стране. Он води у узан и низак ходник, који се на једном месту проширује и грана у више праваца. Један од тих огранака води у средиште пирамиде, где се налазиo фараонски саркофаг.



                                       

Пресек кроз Кеопсову пирамиду


Кеопсова или Велика пирамида висока је 146,5 метара, док је њена основица дуга 233 метра. У средишту пирамиде пронађена је гробна комора са саркофагом од ружичастог гранита (у саркофагу, међутим, није пронађена фараонова мумија).

Кефренова пирамида је нешто нижа од Кеопсове - висока је 139 м, а њен унутрашњи распоред сличан је распореду у Кеопсовој пирамиди. Испред ове пирамиде налази се споменик назван Велика Сфинга. Представља биће са телом лава и главом човека. Сматра се да приказује лик самог фараона Кефрена. 


                            



                            
                                          Велика Сфинга испред Кефренове пирамиде


Микеринова пирамида је најнижа - висока је 62 метра, и уз њу се налазе три мање пирамиде. Сматра се да су биле намењене фараоновим супругама.


                              

                                          Микеринова пирамида са три мање пирамиде

Следећи значајан период египатске историје назива се Ново царство и трајао је од 16. до 9. и 8. века пре нове ере. 

Египћани у периоду Новог царства више нису градили пирамиде, него гробнице уклесане у природне стене. Највећи број оваквих гробница налази се у каменитој долини поред града Теба, која се назива Долина краљева. У њој је откривено неколико десетина фараонских гробница . 


  

                                                                   Долина краљева


Почетком ХХ века, 1921. године, енглески археолог Хауард Картер открио је у Долини краљева једину неопљачкану фараонску гробницу - гробницу фараона Тутанкамона. У гробници је пронађено непроцењиво благо, међу којим је свакако најзначајнија фараонова посмртна маска. 

                                            
У периоду Новог царства, саграђени су и највећи храмови посвећени египатским боговима. У већини случајева, ови храмови су грађени по једном устаљеном плану: до храма води поплочана стаза, са чије се обе стране налазе сфинге. 

                        

Прилаз египатском храму

    На улазу у храм налазе се две огромне капије - пилони, а иза њих ограђено двориште. 

                        

Двориште египатског храма

Из дворишта се улази у хипостилну дворану - дворану са стубовима, а из ове дворане у светилиште, у којем се налази кип божанства. 

                              

Шематски приказ египатског храма

     Највећи египатски храмови налазе се у Карнаку, Луксору и Едфу. 

                        
 
                                                             Храм у Луксору

Египатске гробнице и храмови били су украшавани скулптурама и фрескама, чија је тематика тесно повезана са египатском религијом. Нису, међутим, биле ретке ни фреске и рељефи који приказују свакодневни живот. 

Занимљиво је да су статуе постављане у гробнице као замена за тело - у случају да мумија буде уништена. Оне су клесане у камену и њихови облици су прилично геометризовани.У њима се наслућује облик камена из којег су исклесане, линије су равне и затворене - не постоји прожимање саме скулптуралне масе и простора који је окружује.  

                                                      


На сликама и рељефима, Египћани не приказују дубину простора: извесни утисак просторне дубине постиже се преклапањем облика или на тај начин што облике постављају један изнад другог.

                                           

На фресци ''Рибњак'' из једне тебанске гробнице не постоје перспективна скраћења - рибњак је приказан као правоугаоник, а дрвеће око њега окренуто је ка спољашњим ивицама слике - сва стабла су при том приближно исте величине. Египатски сликар приказује оно што о предметима зна, уместо да прикаже оно што опажа и види.


                         
                                                                  ''Рибњак''    

Људска фигура увек се приказује на исти начин: глава је дата у профилу, али је око приказано тако, као да је посматрано спреда (анфас). Рамена су насликана као да су посматрана спреда, али су зато ноге приказане у профилу. Другим речима, уметник комбинује неколико тачака гледишта и обједињује их у једну јединствену представу људске фигуре. Овакав начин приказивања предмета и фигура назива се полиперспектива и користиће га, много касније, и неки модерни уметници као, на пример, Пабло Пикасо. 

                                    

                           


МЕСОПОТАМИЈА


У исто време када и у Египту, тј. око 3200. г. пне, појавила се развијена цивилизација и у Месопотамији. Месопотамија се налази у Азији и обухвата област између река Еуфрат и Тигар. То је плодна равница, на којој су живели многи народи и где је формирано неколико царстава.

                            
Застава из Ура, једно од најстаријих дела месопотамске уметности


У Месопотамији нема много камена и главни грађевински материјал била је сама земља, од које су правили опеке (цигле). Овај материјал није толико трајан као камен у Египту, због чега је сачуван далеко мањи број споменика. 


                             

                                                             Остаци града Ура

Употреба оопеке као материјала омогућила је стварање нових архитектонских облика, као што су лукови, сводови и куполе, чији су најстарији примери настали управо у Месопотамији. 

                                       
                                  
                                                                       Лук и свод 

Најстарији народи у Месопотамији били су Сумерани. Још од времена Сумерана, а затим и у свим периодима месопотамске историје, овде су подизана степенаста узвишења или зигурати. То су постоља од неколико степеника (може их бити три, пет или седам), на чијем се врху налази храм. До храма се долазило степеницама или рампама.





                                                Реконструкција зигурата код града Ура  


После 2500. г. на територији Месопотамије појављује се Акадско царство. Из тог периода, сачуване су портретне бисте владара и неколико рељефа, међу којима је најпознатија Стела краља Нарам - Сина.  

                                             

Бронзана биста краља Саргона Првог                 




                                     

                                             Стела краља Нарам - Сина


Стела је камена или дрвена плоча, на којој је у рељефу приказан неки лик, група ликова или догађај. 

           На овој стели приказана је   победа краља Нарам - Сина над непријатељима. Краљева фигура је јасно издвојена - усамљена је, налази се на врху и знатно је већа од свих осталих. Осим тога, његов положај наглашен је и круном коју носи, као и симболима сунца и месеца, приказаним у самом врху стеле.

                                  

                                                       Асирска палата


 Око 1500. г. пне започиње успон Асирског царства, које ће током неколико векова доминирати Блиским истоком. 

Асирски владари подизали су раскошне палате. Да би их заштитили од поплава, палате су биле саграђене на вештачким заравнима - платформама или терасама. 

               

               Асирска палата подигнута на вештачкој тераси или платформи


Унутрашњост ових просторија украшавана је рељефима, на којима су приказивани владари у сценама из рата и лова. Као један од најлепших, истиче се рељеф ''Рањена лавица'' из краљевске палате у Ниниви. '   


                 

                                                       ''Рањена лавица'' 


Из последњег периода месопотамске уметности, сачувана је Капија богиње Иштар из Вавилона. Израђена је од емајлиране опеке и на њој се види конструкција лукова и сводова. 


                


                                      Капија богиње Иштар из Вавилона



Comments

Popular posts from this blog

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

УМЕТНОСТ СТАРОГ ЕГИПТА