Атински Акропољ у 5. веку пре нове ере
Око 1200. г. пне започела је Дорска сеоба и долазак грчког, дорског племена на територију данашње Грчке. Дорци су потиснули староседеоце Јоњане ка острвима и Малој Азији и срушили су микенску цивилизацију. Дорани су, међутим, у том тренутку били на знатно нижем културном нивоу од Микенаца и на овој територији започео је период културног назадовања, назван ''мрачно доба''. Он је потрајао све до 8. века пне, када је, захваљујући поморству, трговини и упознавању старих цивилизација Блиског Истока, започео успон грчке уметности. У току неколико наредних векова, а посебно у 5. веку пне, Грци су у свим областима уметности створили дела највеће вредности, која ће извршити огроман утицај на целокупну европску цивилизацију.
Мапа грчких земаља у старом веку
Уметност старе Грчке може се поделити на три периода -
АРХАЈСКИ, КЛАСИЧНИ и ХЕЛЕНИСТИЧКИ:
***
АРХАЈСКИ ПЕРИОД - од 8. до почетка 5. века пне
У овом, првом периоду у развоју грчке уметности, значајни споменици архитектуре не појављују се пре 6. века пне. Грци су до тог времена вероватно користили неке трошније материјале, као што су дрво и опека, да би у 6. веку почели да користе мермер као главни грађевински материјал.
Развој грчке уметности у архајском периоду може се пратити на основу скулптура и вазног сликарства. Камене статуе младића и девојака које су се појавиле у 8. веку, биле су најпре под очигледним утицајем египатске уметности.
Скулптуре младића, Грчка, Египат, Фараон Микерин са женом
архајски период
Скулптура девојке, архајски период, Грчка
Уколико упоредимо грчку скулптуру младића са египатском скулптуром фараона, приметићемо сличност пропорција: иста, широка рамена, сличан положај руку, узан струк, дуге ноге... Грчка скулптура је грубљ, али је приметно да грчки уметник показује оригиналност и слободнији приступ обради људске фигуре: код Египћана, скулптура је потпуно затворена, код ње нема никаквих шупљина, везана је за камен из којег је исклесана. Код грчке скулптуре, међутим, примећујемо да су руке одвојен е од тела и да су ноге растављене, тј. да је успостављен однос између саме скулптуре и простора који је окружује.
Грчки уметници су врло брзо напредовали у приказивању људске фигуре: анатомија постаје све прецизнија, положаји фигура све природнији, лица добијају карактеристичан израз, који је назван ''архајски осмех''.
Грци су још у архајском периоду стварали скулптуре са сложенијом композицијом, какав је, на пример, ''Носач телета'': две фигуре повезане су тако што тело животиње (телета) обавија главу човека, док су ноге телета и руке човека спојене у две дијагонале, које се укрштају на човековим грудима.
''Носач телета''
Развој грчког сликарства може се пратити само на основу слика, сачуваних на вазама. Најлепши примерци рађени су у црнофигуралном или црвенофигуралном стилу.
Грчке вазе црнофигуралног стила
Грчке вазе црвенофигуралног стила
СТИЛОВИ У ГРЧКОЈ АРХИТЕКТУРИ
Из раног архајског периода нису сачувани значајнији архитектонски споменици. Тек од краја 7. и током 6. века почињу да се појављују храмови грађени од мермера.
Грчки храм из архајског периода - дорски стил
Већина грчких храмова налази се на тростепеном постољу и има правоугаони облик. Главна унутрашња просторија зове се наос и у њој је стајала статуа божанства
У већини случајева, средишњи део храма је са свих страна окружен стубовима.
Основа грчког храма
Архитектонски приказ грчког храма
Грчки храмови покривени су двосливним кровом (кровом на две воде), тако да се са краћих страна троугаоно завршавају. Овај троугаони простор назива се забат или тимпанон и у њему се често налази богата вајарска, тј. рељефна декорација.
Прочеље грчког храма са тимпаноном и рељефном декорацијом - реконструкција
У 7. и 6. веку формирана су и два стила грчке архитектуре - дорски и јонски. Трећи, коринтски стил, појавиће се знатно касније - тек у 4. веку пре нове ере.
Ова два стила највише се разликују по изгледу стубова и кровног венца.
Стубови дорског стила су снажни и масивни Стубови се у горњем делу завршавају капителом, састављеним од једне округле и једне квадратне плоче (зову се ехинус и абакус). На капителе се поставља таванична греда - архитрав, а на њу се поставља декоративни елемент - фриз. Фриз се у дорском стилу дели на квадратна поља - триглифе и метопе (метопе су поља која се обично декоришу рељефима).
Стуб дорског стила
Дорски стил - капители, архитрав и фриз са триглифима и метопама
У јонском стилу, стубови су виши и виткији, и имају сопствену базу или постоље, које се назива стопа стуба. Стабло јонског стуба је високо и витко. Капител је декоративнији и за њега је карактеристична једна спирална трака - волута. Архитрав чине три танке греде, а фриз је целом дужином украшен рељефима.
Јонски стубови
Стопа или база јонског стуба Капител јонског стуба са волутом
Капител јонског стуба, архитрав и фриз украшен рељефима
Као што је речено, коринтски стил се појавио тек у 4. веку У неком смислу, коринтски стил је једна варијанта јонског, јер се од њега највише разликује по облику капитела. Коринтски капител има облик звона украшеног лишћем биљке акантус. Овај, коринтски стил, ретко је коришћен у грчкој архитектури и био је много више коришћен у архитектури старог Рима.
Приказ коринтског стуба и коринтског капитела
КЛАСИЧНИ ПЕРИОД ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ
Класични период грчке уметности трајао је током 5. и прве половине 4. века пре нове ере.
После Грчко - персијских ратова (499-449. г. пне), у којима је Грчка победила моћну Персију, наступио је процват грчке уметности, у чему је предњачила Атина. У време Периклове владавине (461-429. г. пне), Атина је постала центар науке, уметности, философије и књижевности. У том периоду створена су дела непролазне вредности, која су постала темељ и инспирација целокупне европске културе.
У доба Перикла, приступило се обнови Акропоља, светог брда изнад Атине, на којем су подигнути најлепши грчки храмови.
Акропољ у 5. веку
Читаво брод Акропољ посвећено је богињи Атини, заштитници града. Највећи храм на Акропољу је ПАРТЕНОН, који је саграђен од 447. до 432. године пре нове ере.
Партенон је саграђен у дорском стилу, тако да са краћих страна има 8, а са дужих 17 дорских стубова.
Садашњи и некадашњи изглед Партенона
У наосу храма, тј. у његовој унутрашњости, некада се налазила огромна статуа богиње Атине, урађена од злата и слоноваче. Статуа није сачувана и њен изглед познат нам је само на основу копија, које су много мањих димензија.
Фидија, статуа богиње Атине у Партенону - реконструкција
Ова статуа, као и остали вајарски украси Партенона, дело су највећег грчког вајара 5. века - Фидије. Оригиналне Фидијине скулптуре сачуване су на источном забату Партенона (данас у Британском музеју у Лондону), на метопама и на рељефу у унутрашњости храма.
Детаљ вајарске декорације са Партенона, ''Три Парке''
Детаљи рељефне декорације Партенона
Током своје дуге историје, Партенон је претрпео значајна оштећења - посебно у време владавине Турака, када је служио као складиште барута. Приликом једне експлозије, уништено је само средиште храма. Нешто касније, енглески лорд Елџин добио је дозволу од турског султана да поскида вајарске украсе са Партенона, због чега се они данас добрим делом налазе у Британском музеју у Лондону.
Требало би поменути да је Фидијино дело била и статуа Завса из храма у Олимпији. Такође је била начињена од злата и слоноваче и сматрана је за једно од седам чуда старог века.
Статуа Зевса Олимпијског - реконструкција
На Акропољу се налази и храм Ерехтејон, посвећен Атини и Посејдону. Храм је подигнут у јонском стилу и има врло необичан облик - због неравног терена на којем се налази, али и због тога што има два наоса, тј. светилишта (једно за Атину, а друго за Посејдона).
Храм Ерехтејон на Акропољу, Атина
Каријатиде на Ерехтејону
Уз улаз на Акропољ - Пропилеје - налази се мали храм Атине Нике (''Победнице''), познатији као Храм Нике Аптерос (''Нике без крила''). Саграђен је у јонском стилу.
Пропилеји - улаз на Акропољ (реконструкција)
Пропилеји са малим храмом Атине Нике
Храм Атине Нике - ''Нике Аптерос'' на Акропољу
Поред Фидије, као најистакнутији вајари 5. века помињу се Поликлет и Мирон. Поликлет је приказивао стојеће фигуре у природном, опуштеном ставу, који се назива ''контрапосто''. Осим тога, Поликлет је творац ''канона'', односно, правилника и пропорцијама људског тела.
Поликлет, ''Копљоноша''
Миронова статуа ''Бацач диска'' приказује извијену, атлетску фигуру младића у динамичном покрету, у тренутку када се припрема да баци диск.
УМЕТНОСТ 4. ВЕКА И ХЕЛЕНИСТИЧКА УМЕТНОСТ
Током 4. века пре нове ере, Грци почињу да граде и позоришта. Приликом изградње позоришта, Грци су користили природне падине - косине брда, у које би уклесали седишта . Седишта су била распоређена у виду полукруга и између њих су постојали пролази.
План грчког позоришта
Седишта су била полукружно распоређена око сцене, на коју су излазили глумци. Занимљиво је да се тај део, намењен за гледаоце, назива театрон, одакле води порекло савремена реч - театар.
Позориште у Епидаурусу (недалеко од Атине)
За скулптуру 4. века, најзначајнија су дела вајара Пракситела. Његове фигуре су више, виткије и нежније од Поликлетових, са слободнијим покретима и наглашено извијеног тела, које добија неки ослонац.
Праксител, Хермес са малим Дионисом
Праксител је био први вајар који је приказао женски акт (женске фигуре су пре њега обавезно биле одевене). Његова ''Афродита Книдска'' није сачувана у оригиналу и позната је само на основу римских копија.
Праксител, Афродита Книдска - римска копија
У 4. веку, појавио се и коринтски стил - као једна варијанта јонског. Први пут је коришћен на Лисикратовом споменику у Атини. Лисикрат је био победник на једном музичком такмичењу и овај споменик још увек постоји. Коринтски капители биће много више коришћени у архитектури Рима, него у Грчкој.
Лисикратов споменик у Атини, са коринтским капителима
Хеленизмом се назива период од времена владавине Александра Великог (356-323. г. пне) до римског освајања хеленистичких земаља (146. г. пне до почетка нове ере). Хеленизам је синтеза грчке уметности и уметности Блиског истока, а његови највећи центри налазе се изван саме Грчке - у Халикарнасу, Пергамону, Александрији и на острву Родос.
Хеленистичка скулптура - рељеф са Зевсовог олтара у Пергамону
Карактеристике хеленистичке уметности најбоље се могу сагледати у вајарству. На пример, за хеленистичко вајарство карактеристична је статуа ''Лаокоон и његови синови''. Настала је на Родосу почетком 2. века пре нове ере. Приказана је смрт тројанског врача Лаокоона и његових синова, које даве змије. Лаокоон је иначе суграђане упозоравао да не прихвате дар од Грка - тројанског коња - и због тога од грчких богова био кажњен оваквом смрћу .
Лаокоон и његови синови
На овој статуи видимо наглашену драматичност и динамику покрета: Саме фигуре су постављене по дијагонали, снажно се прожимају са простором у којем се налазе, истичу се и пренаглашавају анатомски детаљи, на лицима су приказане емоције, тј. приказан је израз самртне агоније. У хеленистичким скулптурама су, у већини случајева, присутни драматика, снажни покрети и наглашене емоције.
Лаокоонова група, детаљи
Истом периоду припада и једна од најпознатијих скулптура на свету - Нике са Самотраке. Крилата богиња победе, Нике, приказана је у тренутку када слеће на прамац брода. Налет ветра обликује њену драперију, тесно припијену уз телесне облике који се назиру испод ње.
Comments
Post a Comment