ПОЈАМ ПРОСТОРА У ВИЗУЕЛНИМ УМЕТНОСТИМА - СЛИКАРСТВО

 

ПОЈАМ ПРОСТОРА У ЛИКОВНИМ (ВИЗУЕЛНИМ) УМЕТНОСТИМА - СЛИКАРСТВО

Од самих почетака уметности, на сликама је присутан и простор. 

Реалан простор је одређен помоћу три димензије - ширином, висином и дубином (дужином). У архитектури и скулптури, уметник ствара облике који имају све три димензије. 

Екстеријер и ентеријер архитектонског дела

Архитектура је уметност која обликује простор, и ту разликујемо спољашњи изглед објекта - екстеријер, и његов унутрашњи простор - ентеријер. 

                          Скулптуре такође имају три димензије и оне испуњавају простор. 

С друге стране, свака слика је дводимензионална површина: уметник може стварати на папиру, платну, дрвету или зиду - увек је реч о дводимензионалној површини на којој је потребно створити илузију треће дименизије, односно, дубине простора. 

Да би се на слици приказала дубина простора и распоред облика у тродимензионалном простору, уметници користе неколико поступака:

- помоћу односа величина, тако да оно што је ближе приказују као веће, а оно што је удаљеније као мање; 

Простор приказан помоћу односа величина (ближе фигуре су знатно веће од удаљених фигура)

- преклапањем облика, тј. оно што је ближе преклапа или заклања оно што је даље; 

Мртва природа, где је простор наговештен  преклапањем облика

 

- скраћењем облика, где се, на пример, људска фигура приказује тако да је један део тела приказан у нормалној пропорцији, док је други део умањен или се уопште не види; 

Дубина простора приказана ''скраћењем'' људске фигуре

- распоредом облика по плановима, где се обично приказује први, други и трећи план

Дубина простора приказана помоћу планова

Начин представљања простора на слици назива се ПЕРСПЕКТИВА. У сликарству се појављ ује неколико типова перспективе: 

Семантичка или иконолошка: однос величина међу ликовима одређује се на основу њихове важности. Присутна је, на пример, у средњовековном сликарcтву и показује сличност са дечјим цртежима. 

                          Фреска ''Мироносице на гробу Христовом'' - ''Бели анђео'' -

              коришћена је иконолошка перспектива, тако да је фигура анђела, као најважнија,                                                         знатно крупнија од фигура жена и војника 

 

Однос величина ан дечјем цртежу

Вертикална перспектива – облици и фигуре представљају се једни изнад других, чиме се сугерише да је нешто у првом, другом или трећем плану.

Ел Греко - Васкрсење Христово - 

примена вертикалне перспективе

Обрнута – инверзна – перспектива – ствари се приказују онакве какве јесу, а не онакве, каквима их види људско око. Као пример, може послужити приказивање рибњака на једној египатској фресци: 

''Рибњак'' - фреска из египатске гробнице 

(предмети су приказани какви јесу: рибњак је правоугаоног облика, 

дрвеће приближно исте висине и окренуто према ивицама слике

Линеарна или централна перспектива подразумева приказивање ствари онако, као што их опажа људско око: када посматрамо ствари у даљини, имамо утисак да се паралелне линије у даљини - тј. на хоризонту, спајају у једну тачку: као пример, може послужити посматрање правог пута, шина на пругама или жица далековода. 

Примери опажања паралелних линија из свакодневног живота

Хоризонт је  линија која дели земљу од неба; да би се поједноставило цртање у перспективи, хоризонт се приказује у виду хоризонталне линије.

Тачка недогледа је тачка у којој се у даљини ''спајају'', тј. ''секу'' линије које посматрамо. У сликарским делима, ова тачка се назива ''фокус композиције''

Пример једноставног коришћења линеарне перспективе; 

на цртежу је означена линија хоризонта и тачка недогледа - тачка

у којој се ''секу'' паралелне'' линије

На следећим сликама, приказан је начин примене линеарне перспективе у делима великих ренесансних сликара, Леонарда да Винчија и Рафаела Сантија.

Леонардо, Тајна вечера

Рафаело, Атинска школа

Ваздушна перпсектива подразумева смањивање интензитета контуре и боје сразмерно томе како се предмети и фигуре повлаче у дубину. Другим речима, ваздушном перспективом мења се јачина боја и оштрина контура. До ове појаве долази због постојања слојева ваздуха између посматрача и објеката које посматра. 

           Примери ваздушне перспективе на фотографији и у сликарству

 

Колористичка перспектива се заснива се на својствима топлих и хладних боја: топле боје наговештавају приближавање, а хладне боје удаљавање. Користили су је неки представници модерне уметности. 

Полиперспектива подразумева да се  предмет или фигура посматрају се са више тачака, које се обједињују у оквиру јeдне ликовне представе. Може се видети у египатском сликарству, али и у делима неких модерних сликара. Полиперспективу је, на пример, користио Пабло Пикасо. 

Приказ људске фигуре у египатском сликарству

Пикасо, Портрет жене