УМЕТНОСТ МЕСОПОТАМИЈЕ И ПЕРСИЈЕ

Месопотамија

Месопотамија или Међуречје је назив за територију између река Еуфрат и Тигар. Цивилизација се у Месопотамији појавила истовремено када и у Египту, тј. око 3200. г. пне. Међутим, за разлику од Египта, који је једна изолована територија, настањена углавном аутохтоним становништвом, Месопотамија је, као плодна равница, била територија на којој су се сменили бројни народи и царства.

За разлику од Египта, који обилује каменом, у Месопотамији нема ни камена, ни дрвета, тако да је главни грађевински материјал била опека, начињена од глине. Овај материјал пропада много брже него камен, тако да у Месопотамији није сачуван онако велики број споменика, као у Египту.

С друге стране, употреба опеке као главног грађевинског материјала условила је појаву нових конструктивних елемената - лука, свода и куполе.

Лук је горњи завршетак отвора у зиду или међу стубовима, обично полукружног облика (иако их има више врста).

Свод је таваница која има облик полуваљка или полуцилиндра. Овакав свод назива се полуобличасти свод.

Купола је такође врста свода, а има облик полулопте.

а) лук, б) свод

Лук и свод

Купола у раној месопотамској архитектури

Најстарији народ који је насељавао Месопотамију били су Сумерани. Они су створили клинасто писмо, на којем је написано најстарије књижевно дело - ''Еп о Гилгамешу''. Сумерска цивилизација била је веома развијена - између осталог, они су извршили поделу дана на 24 часа и створили су систем мера, који су затим преузели Грци.

Застава из Ура, једно од најстаријих дела месопотамске уметности

Сумерске скулптуре

Од самих почетака месопотамске цивилизације, овде су подизана степенаста узвишења или зигурати. То су постоља од неколико степеника, на чијем се врху налази храм. До храма се долазило степеницама или рампама.

Остаци града Ура

Остаци зигурата код града Ура

Реконструкција зигурата код града Ура

Зигурати су имали три, пет или седам степеника и сваки степеник имао је неко симболично значење. У познијим периодима, зигурати имају по седам степеника, при чему је сваки зигурат симбол неке планете. Најпознатији зигурат, о којем се говори и у Библији, била је Вавилонска кула.

Зигурат са седам степеника

После 2500. г. на територији Месопотамије појављује се Акадско царство. Из тог периода, сачуване су портретне бисте владара и неколико рељефа, међу којима је најпознатија Стела краља Нарам - Сина.

Бронзана биста краља Саргона Првог

Биста је назив за скуптуру која приказује само горњи део човековог тела - најчешће само главу, врат и рамена.Ова биста је израђена од бронзе и приказује мушкарца племенитих црта лица рађених меким, заобљеним линијама, са веома коврџавом, стилизованом брадом.

Стела краља Нарам - Сина

Стела је камена или дрвена плоча, на којој је у рељефу приказан неки лик, група ликова или догађај.

На овој стели приказана је победа краља Нарам - Сина над непријатељима. Урађена је у плитком рељефу и на њој се јасно разликују две целине: у доњем делу приказани су војници - и победници и поражени, док је у горњем делу само краљева фигура.

Краљева фигура је јасно издвојена - усамљена је, налази се на врху и знатно је већа од свих осталих. Осим тога, његов положај наглашен је и круном коју носи, као и симболима сунца и месеца, приказаним у самом врху стеле.

Фигура краља Нарам - Сина, детаљ са стеле

Око 1500. г. пне започиње успон Асирског царства, које ће током неколико векова доминирати Блиским истоком.

Асирски владари подизали су раскошне палате. Да би их заштитили од поплава, палате су биле саграђене на вештачким заравнима - платформама или терасама.

Асирске палате на вештачким платформама

Палате су биле окружене јаким одбрамбеним зидинама:

Одбрамбене зидине асирске палате

Имале су неколико улаза или капија, уз које су стајале камене крилате фигуре, сличне египатским сфингама.

Крилата фигура са улаза у асирску палату

Унутар зидина, палата је имала неколико дворишта, и око њих су биле груписане просторије.

Унутрашњост ових просторија украшавана је рељефима, на којима су приказивани владари у сценама из рата и лова.

Рељефи из асирске краљевске палате у Ниниви

На овим рељефима, људска фигура приказана је статично и шематизовано. Међутим, асирски уметници показали су много више умећа када су у питању прикази животињских фигура: они се одликују прецизношћу, познавањем анатомије и способношћу представљања покрета. Као један од најлепших, истиче се рељеф ''Рањена лавица'' из краљевске палате у Ниниви. '

''Рањена лавица'' из палате у Ниниви

Последња етапа у развоју месопотамске уметности односи се на Друго Вавилонско царство. Нажалост, сачувано је мало споменика из старог града Вавилона, а један од њих је Капија богиње Иштар, рађена емајлираном опеком.

Капија богиње Иштар из Вавилона

Према предању, у овом периоду (Друго Вавилонско царство), подигнути су и легендарни Висећи вртови краљице Семирамиде. Сматрани су за једно од седам чуда старог века, али ни до данас није утврђено где су се налазили - не постоји ниједан археолошки доказ да су ови вртови уопште и били изграђени у Вавилону.

Овако су уметници 19. века, након првих ископавања у Месопотамији, замишљали Висеће вртове, са Вавилонском кулом у позадини

***

ПЕРСИЈА

Остаци царске палате у Персеполису

Од 6. и 5. века пре нове ере, област Месопотамије постаће саставни део највеће царевине тога доба - Персије. У уметности Персије могу се запазити различити утицаји, а посебно - утицаји Египта и Месопотамије. Иако је Персија преузела неке форме од ових земаља, она их је значајно усавршила. На пример, Персија је од Месопотамије преузела употребу сводова, али су персијски сводови знатно стабилнији и већег распона, него они у Месопотамији.

Платформа палате у Персеполису

За персијску архитектуру карактеристична је изградња раскошних краљевских палата, чији се остаци још увек могу видети у Сузи и Персеполису. Ове палате су, као и у Месопотамији, биле подизане на вештачким платформама (вештачким терасама), али су ове платформе далеко солидније него месопотамске. Главна просторија у царским палатама била је престона дворана. У Персеполису је ова престона дворана имала сто стубова.

Реконструкција престоне дворане у Персеполису

(''Дворана сто стубова'')

Персијски стубови су изузетно високи и витки и завршавају се ''седластим'' капителом'' - капителом у облику две биковске или коњске главе, окренуте једна насупрот другој. Преко ових капитела постављане су таваничне греде.