АРХИТЕКТУРА ПЕРСИЈЕ
АРХИТЕКТУРА ПЕРСИЈЕ
Остаци Персеполиса
Око 2000. г. пне, нова
група племена кренула је са Иранске висоравни - један њен део отишао је у
долину Инда, а други се настанио на великом пространству од Kаспијског мора до Персијског залива. Главни
представници ове друге групе били су Медијани и Персијанци. Зна се да је
Медијанско царство постојало још око 1100. г. пне, али је убрзо пало под власт
Асирије. Негде у 8. в. пне. ова област јача и оснива свој главни град, Егбатан.
Међутим, тек ће крајем 7. века пне Медијани, предвођени Кијаксаром, покорити
Ниниву и срушити асирску државу.
Око 550. г. пне краљеви из династије Ахеменида уједињују Медију и Персију и тада започиње златно доба персијске историје, време великих владара, Кира, Дарија и Ксеркса. Њене престонице биле су Пасаргад, Персеполис и Суза. Ова моћна војничка држава постојаће до времена Александра Македонског, који је 331. г. покорио Персију.
Персија се касније опет обнавља у време династије Сасанида, и та држава постојаће од 3. века старе па до 7. века нове ере.
Огромна територија
персијске државе обухватала је и географски разнолике области, од планинских
крајева на северу до плодних долина на југу. У периоду највеће персијске моћи у
овим крајевима цветала је трговина, јер су управо преко персијске територије
водили каравански путеви од Средоземног мора ка Индији. Овде су се у то време
развили уметнички занати као што је златарство (иако су златари били искључиво
Грци), као и ткање - надалеко су били
чувени персијски ћилими и тканине којима су украшавали своје домове.
И Медија и Персија имале су истоветну религију, која се знатно разликује од осталих, многобожачких религија старог века. Персијска религија може се описати као дуалистичка, што значи да су признавали два приближно подједнако моћна божанска бића или начела - начело добра и светлости или Ахурамазду (Ормузда) и начело зла и разарања или Ахримана. За оснивача ове религије сматра се легeндарни мудрац Заратустра. Своја божанства су замишљали као духовна начела, као духовна бића., и зато им нису подизали храмове, нити су их представљали у било каквим облицима. Једина места која су била посвећена овим духовима били су жртвеници, на којима је увек горела света ватра. Услед тога, свештеничка каста никада у Персији није имала онај утицај кoји је имала у Египту или у Месопотамији. Тек ће се касније, под хеленистичким и, посебно, римским утицајем, појавити већи храмови и фигуралне представе божанства које приказују у људском обличју.
Опште особине персијске архитектуре
Својевремено је Диодор са Сицилије записао да су Персијанци, освојивши Египат, одвели одатле египатске уметнике и да су тада настале величанствене палате у Сузи и Персеполису. Полазећи од ових речи, многи историчари архитектуре претерано су наглашавали еклектички карактер персијске архитектуре, заборављајући при том да су они Египат освојили тек 533. г. и да су градитељи у Медији, у Егбатану, већ имали одређене концепције о архитектури. Чињеница је да после персијског похода на Египат започиње цветно доба њихове архитектуре; међутим, ма колико да је ово доба било у знаку еклектицизма, архитектура из епохе Ахеменида показује лакоћу и елеганцију које нису својствене ни египатској, ни месопотамској архитектури. Иако је истина да многи елементи персијске архитектуре подражавају оно што смо већ видели у Египту или Месопотамији, неоспорно је и то да су Персијанци те облике усавршили.
На пример, хипостилна дворана персијске палате много је боље решена него хипостилна дворана у египатском храму; исто тако, у персијској архитектури створени су највиткији стубови, који се не могу упоредити ни са једним другим поднебљем у периоду Старог века. Истина је и то да је Месопотамија научила Персију изградњи зидова од ћерпича и конструкцији свода и куполе, али су тек Персијанци, захваљујући употреби печене опеке, створили куполе и сводове који покривају велике распоне - посебно у периоду Сасанида. Одатле су се ове куполе, посредством Јерменије, пренеле и у византијску архитектуру. Најзад, понекад се превиђа утицај Јоније и јонских Грка, који је био подједнако снажан као и египатски.
Престона дворана у Персеполису (реконструкција)
Градиво и конструкција
Иако су поједини, посебно планински, делови Персије били веома богати каменом, тј. кречњаком који се вадио из каменолома у огромним блоковима, овај камен није имао велику примену у персијској архитектури, јер га је, због неравног и планинског терена, било веома тешко транспортовати. Из истих разлога није увек било лако пренети ни дрво из планинских крајева и шума. На тај начин је глина и овде, као и у Месопотамији, постала главни грађевински материјал, док су се скупоцено дрво (кедар и кипарис) и најквалитетнији камен, посебно мермер, коришћени приликом изградње краљевских палата, допремали поморским путевима из других земаља.
Глина је у Персији била
одличног квалитета, тако да је коришћена као основни грађевински материјал - на
стамбеним зградама, тврђавама и светилиштима, али и за зидове палата, с тим што
је овде споља облагана мермером. Глинене плоче биле су увек квадратног облика.
За разлику од Месопотамије, увек су користили само сушени ћерпич, а као везиво
су употребљавали или блато од глине или кречни малтер. Печене опеке су доброг
квалитета и зависно од начина на који су печене, варира њихова боја - од
светлих ка тамним нијансама. Зидови од ћерпича готово су редовно облагани
печеном опеком.
Користили су више врста камена - мермер, базалт, диорит, порфир, и за његову обраду каменоресци су долазили из других земаља. Камени блокови били су тесани изузетно правилно и постављани један на други без везивног средства; коришћене су једино металне спојнице у виду ластиног репа.
Диорит
Базалт
Порфир
Мермер
Камен је коришћен за облагање зидова на репрезентативним грађевинама, али је имао и друге примене: на пример, коришћен је као вертикално осигурање у виду чеоног ступца, и тада би имао жљеб на који се наслања зид од ћерпича. Понекад су зидови у дворанама добијали само сокл од камена, а од камена су израђивани и стубови са њиховим базама и капителима.
Зид са оплатом од камена
Камени блокови у персијској архитектури
У архитектури Ахеменида, дрво је имало веома важну улогу, јер је коришћено за архитраве и таванице. Највише су коришћени кедар и кипарис.
Свако градиво захтева и одређене конструкције - видели смо да су се Египћани истакли у конструкцијама од камена (стуб, равна таваница), народи Меспотамије у конструкцијама од опеке, као што знамо и да су се народи Блиског истока истицали у конструкцијама од дрвета. У Персији сусрећемо све три врсте конструкција - и од камена, и од опеке, и од дрвета.
Конструктивни елементи:
По узору на Месопотамију, и Персијанци су своје палате градили на високим, вештачким терасама. Те вештачке терасе грађене су од сушеног ћерпича и служиле су као темељ на којем је заправо почивала грађевина. У већини случајева, ове терасе облагане су тесаним каменим блоковима. Између камене оплате и масе од ћерпича налази се испуна од ломљеног камена. Горњи слој терасе израђиван је од набијеног шљунка. Оваквом градњом повећавала се стабилност терасе и уклањала опасност од њеног слегања. У масиву од ћерпича прављена је читава канализациона мрежа.
Персијска здања на вештачкој тераси (платформи)
Спољашњи зидови палата грађени су од тесаног камена са веома прецизним спојницама. Ови, спољашњи зидови често се зупчасто завршавају, по узору на Месопотамију. Унутрашњи зидови палата обично су од ћерпича, али су облагани каменом или опеком, или су омалтерисани и осликани. Отвори у зидовима су или правоугаони или засвођени, и тада су облагани емајлираном опеком.
У Персији је, у време Ахеменида, доминирао архитравни, тј. гредни таванични систем. Равне таванице су примењиване за покривање већих просторија, и за персијску архитектуру карактеристична је употреба дрвених архитравних и таваничних греда (они су јединствени по тој комбинацији камених стубова и дрвених таваничних греда), што је омогућило да стубови буду високи и витки, са великим размаком између њих. Таваничне греде покриване су даскама, а преко њих је наношен слој земље, тј. глине са сеченом сламом. Ови слојеви су могли да буду високи и по 1 м, а служили су као изолација од јаке жеге или обилних падавина.
Архитравни (гредни) систем - равне таванице
Касније, у епохи Сасанида, све се више користе сводови.Највише је примењиван полуобличасти свод са зракастим (радијалним) спојницама.
У Персији су сачувани веома стари примери купола на квадратној основи. Овај прелаз извођен је преко тромпи, тако да се добијала осмоугаона основа, одакле се лако прелазило на круг куполе.
Слободни подупирачи
Стубови се углавном виђају на краљевским палатама, и персијски стуб поседује виткост и лакоћу какви нису познати више нигде у Стaром веку. Стубови су од камена и са тако прецизно обрађеним спојницама да се оне готово и не виде.
Персијски стуб је понекад висок око 20 м и има три елемента - стопу, стабло и капител.
Стопе могу бити разнолике, и издваја се неколико врста:
- стопа у виду танке плоче између темеља и стабла, слична стопама у египатској архитектури;
- стопа са квадратном плинтом и наглашеним торусом који има хоризонталне канелуре
- стопа са соклом, квадратном плинтом и глатким или хоризонтално канелованим торусом
- стопа у облику звона, које је богато украшено стилизиваним лишћем - то је оригинална персијска стопа, а између звонастог дела и стабла стуба налази се торус са или без канелура.
Стопа са плинтом и торусом
Стопа са соклом, плинтом и торусом
Звонаста стопа са торусом
Стабла су витка и имају велики број вертикалних и уских канелура (од 32 - 52). Састављена су од тамбура са прецизно обрађенинм спојницама. Висина стабла креће се од 10 до 13 доњих пречника, и чешће се приближава односу 1: 13, него 1: 10. Сужавање стабла према врху је релативно слабо.
Стабла персијских стубова
Капител се појављује у два вида - као прост и као сложен (композитни). Прости капител обично чини само једно ''седло'' тј. 2 фигуре коња или бикова окренуте једна насупрот другој (''седласти капител''). У простор између вратова ових фигура поставља се подужна таванична греда. На главе ових фигура постављају се попречне греде, чиме се повећавала стабилност таванице.
Композитни капител има неколико елемената - први део у виду звона са канелурама, други део сличан палмином капителу у Египту, трећи део у облику канелованог каменог ступца са паровима волута са стране и четврти део - седло. Сложени капители могу да буду веома високи - на пример, капител у Сузи висок је око 8 метара.
Споменици персијске архитектуре
Од времена Ахеменида, могу се пратити два главна тока у персијској архитектури - једном току припадају раскошне краљевске палате – ту припадају ападане са високим стубовима и равним таваницама, а другом току - народна архитектура са сводовима. У примени сводова, Персијанци су отишли много даље од месопотамске архитектуре, јер су прекривали далеко веће површине.
Медијански период
Овај период је релативно кратак и није сачувано много споменика. Познато је једино да је у Егбатану, као престоници, било неколико значајних грађевина, углавном раскошних палата, које помињу Херодот и Полибије. У планинским крајевима градило се од дрвета, и у овој архитектури могло се видети много стубова, стубаца и пиластера. По свему судећи, ова дрвена архитектура знатно је утицала на позније грађевине из доба Ахеменида.
Период Ахеменида
Време Кирове владавине може се сматрати за прелазни период. Први значајни споменици из времена овог владара налазили су се у Пасаргаду, где је била Кирова престоница (остаци терасе обложене тесаним белим мермером). Из овог периода сачуван је и споменик познат под називом ''Кирова гробница'' а нaлази се у Пасаргаду и некaда се налазио у врту краљевске палате. То је грађевина која почива на седам пирамидално постављених степеника. Има једноставну правоугаону основу и грчки кров на две воде. Изграђен је од белог мермера и донекле подсећа на асирске зигурате.
Из времена Даријеве владавине потичу најзначајније персијске палате и тврђаве. Гробна и верска архитектура није имала никакво посебно место и вероватно су само краљеви имали право на монументалне гробнице.
План Персеполиса
Најзначајније персијске палате подигнуте су у Сузи и Персеполису.
 |
| Add caption |
На персијској палати разликују се јасно две целине - харем (приватни, резиденцијални део) и сарај (део за пријеме, за јавни живот). Овај други део има изглед великих дворана и израђиван је од скупоценог материјала. Ове, пријемне дворане су ападане или престоне дворане персијских краљева. Њихове димензије јасно нам говоре да је, за разлику од Египта и Месопотамије, краљ долазио у непосредни контакт са народом. Ове дворане изграђене су на квадратној основи са посебним соклом и до њих се долазило преко свечаних степеница.
Персеполис
Палата је подигнута на тераси високој 11 м, до које се долази преко 2 степеништа. Централни положај на тераси има Даријева ападана са 100 стубова. Дворана је имала квадратну основу, са странама дугачким 72 м и са стубовима распоређеним у 10 редова. Зидови палате дебели су 3 м и обложени мермером. На фасади је постојао трем са два реда од по 16 стубова, а онда се кроз двоја врата улазило у дворану. По свему судећи, уз ову престону дворану налазиле су се и бочне одаје.
Дозиђивали су је сви персијски краљеви, имала је једну дворану са 36 стубова; овде се налазила ризница персијских краљева.
Реконструкција палате у Сузи
Засведене палате
Углавном потичу из првих векова нове ере, из епохе Сасанида. Израђене су од опеке и засведене полуобличастим сводовима. Једна од њих је палата у Фируз Абаду - предња половина зграде је слободна и приступачна, намењена за пријеме. Чине је најпре засвођени вестибили (ходници), а затим три квадратне дворане прекривене куполама. Друга половина је јасно одвојена и чине је стамбене просторије груписане око средишњег квадратног дворишта. Стамбене просторије су покривене сводовима и имају веома дебеле зидове.
План палате у Фируз Абаду
Гробнице
Према персијском веровању, само човеков дух наставља да живи после смрти, због чега су тела или спаљивали или износили далеко изван насеља и препуштали га лешинарима. Само су краљеви имали привилегију да буду сахрањени у гробнице.
У персијској архитектури разликују се три врсте гробница, и све три потичу из периода Ахеменида.
Први тип има степенасто постоље изнад којега је подигнута мала капела са кровом на две воде (већ поменута Кирова гробница у Пасаргаду).
Кирова гробница, Пасаргад
Други тип је мала кула у чијој унутрашњости се налазе степенице које воде приближно до њене половине и до просторије која је заправо гробница.
Трећи тип су гробнице сличне египатским гробницама уклесаним у стене. Предња страна стене је исклесана и обрађена слично фасади ападане - Даријева гробница у Накши Рустаму (доњи спрат са 4 стуба и између њих су врата која воде у унутрашњост гробнице, горњи спрат - барељефи са људским фигурама и краљем који се моли пред Ахурамаздом и приноси вечни огањ). Фигура Ахурамазде представљена је у виду човека. Поред Даријеве, у Накши Рустаму, високо у планинским литицама, налазе се и гробнице још неких персијских владара.
Comments
Post a Comment