АРХИТЕКТУРА СТАРОГ РИМА
АРХИТЕКТУРА СТАРОГ РИМА
По обиму и разноврсности сачуваних споменика, архитектура старог Рима превазилази сваку другу из времена старог века. За Римљане се не би могло рећи да су били иноватори, али су постојеће облике у великој мери усавршили. Они су сабрали сва претходна искуства и традиције, а онда створили далеко већи број грађевина, него њихови претходници.
Према једној легенди, Рим су 754. г. пне основали Ромул и Рем, потомци тројанског јунака Енеје који је овде пребегао после пораза и уништења овога града. У ствари, римско становништво чинили су Латини, Сабињани и Етрурци који су око 800. г. пне формирали град-државу, али Рим у то време није имао никакав значај и био је само једна од етрурских провинција. Током наредних векова, водила се борба за ослобађање од етрурске власти. Становништво се врло брзо поделило на патриције, плебејце и робове. Првобитни облик владавине била је краљевина, а онда је, око 500 г. пне, Рим постао република. Плебејци су се временом такође изборили за извесна права, док се број робова стално умножавао.
После ослобађања од Етрураца у V веку, водили су Пунске ратове са Картагином и након њих загосподарили целим западним Средоземљем. Затим су кренули ка Истоку и освојили Македонију и Грчку. Освајања су се ређала једно за другим - територија западне Европе, Блиског Истока, Балкана, северне Африке. Почетком нове ере освојили су и Велику Британију а у време цара Трајана и Дакију (Румунију). Све до времена Октавијана Августа, Римом је управљао сенат и конзули, а онда је, после убиства Јулија Цезара, Октавијан себе прогласио за цара, тј. императора.
Гај Јулије Цезар Октавијан Август
Опште
одлике архитектуре
Римска архитектура поседује два карактеристична обележја: као прво, они су свој градитељски програм, који је једном био предвиђен за престоницу, остваривали и на оним територијама које су потпадале под њихову власт. У освојеним крајевима, Римљани су подизали унапред пројектоване градове и зато се сматрају зачетницима урбанизма. Сваки римски град имао је истоветну шему, чије је првобитно порекло хеленистичко, али су је Римљани усавршили и доследније примењивали: у средини града налазе се две главне улице - кардо (у правцу север-југ) и декуманус (у правцу исток-запад), на чијем се пресеку формира градски трг или форум.
Урбанистички план римског града
Трг (форум) је обично био окружен тремовима са стубовима и представљао је средиште јавног живота Римљана. Све остале улице биле су постављене паралелно у односу на кардо или декуманус, због чега је град имао изглед шаховског поља. Око форума су биле распоређене најважније зграде. У самом Риму, постојало је неколико форума - поред већ поменутог, Римског форума, постојао је и Октавијанов (Августов), Трајанов, Нервин и још неколико форума.
Градиво:
Туф и пеперин
Травертин Базалт
Конструктивни елементи:
Темељи су променљиви, негде јаки и стабилни, негде слаби, не постоји неко опште правило.
Зидови од камена - грађени су од правилних и добро обрађених тесаника, и уколико су зидови од камених квадри, не користе везивна средства, него споне и чепове (као у грчкој архитектури) од дрвета или метала. Код тесаника од мрамора спољашње површине су брижљиво углачане. Римљани су приметили да тамније врсте мермера, у додиру са спољашњом средином, брзо губе интензитет и сјај, па су из тог разлога тамнији мермер користили за унутрашњост а светлији за спољашњост грађевине. Понекад су углачане плоче или квадре постављали поред храпавих, што је стварало посебан ефекат у смењивању светла и сенке на површини зграде.
На зградама које су грађене од опеке врло је честа појава да је језгро од бетона. Уколико су зидови били од опеке, као везивно средство користили су малтер. Из потребе за штедњом материјала, овакви зидови обично имају бетонско језгро које је и са спољашње и са унутрашње стране обложено опекама или комбинацијом опеке и камена.
Слободни подупирачи - користе стубове ступце и пиластре, али без оне стилске строгости која је била карактеристична за грчку архитектуру. Стубови, на пример, нису морали бити само од камена, него сe догађало да су и од опеке сегментастог облика, па чак и од бронзе.
У Риму је дошло до појаве тзв. композитног капитела, на којем су волуте постављане на коринтски капител.
Римска архитектура користи и равне таванице и сводове. Равне таванице израђиване су од дрвених греда, а уколико су греде од камена оне су мање и надовезују се једна на другу. На кућама које су припадале обичном становништву греде су најчешће биле дрвене, због чега су чести били пожари у Риму - један у време Неронове, а други у време Трајанове владавине.
Сводови су више ушли у употребу након римског освајања блискоисточних земаља. Римљани су усавршили употребу сводова и купола, тако да су по први пут у историји архитектуре сводовима и куполама покривали веће просторе.
Римљани су први почели користити аркаде, а њихов изум је и тзв. раван свод, где се сводови комбинују са архитравном конструкцијом. Архитрави и архиволте често се комбинују на фасадама грађевина.
Отвори:
Врата су понекад врло
брижљиво обрађивана и могу имати дрвена или чак метална крила (двокрилна,
трокрилна, па чак и четворокрилна врата). У унутрашњости, врата су замењивана
завесама. Врата на репрезентативним грађевинама понекад имају довратнике у виду
пиластера, са стопом и капителом, и надвратнике у виду архитрава. Прозори су
обично квадратног или округлог облика и имају решетке. Тек касније се почела
користити нека врста стакла.
Код равних таваница, кровови су на две воде, што су преузели из грчке и
етрурске архитектуре.
Подови су или од набијене земље са ситним камењем или су рађени од камених плоча и од опеке. Посебна врста римског пода је мозаички под, који на репрезентативним грађевинама може имати високу уметничку вредност.
2. СПОМЕНИЦИ РИМСКЕ
АРХИТЕКТУРЕ
Римски архитектонски
споменици могу се поделити на неколико група.
Форуми или тргови - налазе се у центру града, на пресеку две главне улице. Ограђени су
тремовима са стубовима и у близини форума налазили су се храмови и најважније
грађевине - у Риму, на пример, зграда сената. Поред главног римског форума,
своје форуме су градили и поједини императори - Цезаров форум, Августов форум,
Трајанов форум који је био и највећи и на њему се налазила базилика, тзв. Улпина.
Остаци Трајановог форума са тржницом
Храмови
Били су многобројни,
али ниједан није у целини сачуван. Велики број храмова из републиканског
периода обнављан је у периоду царства, а велики број храмова уништен је и у
честим пожарима.
Храм Фортуне Вирилис (Портунов храм) који потиче из републиканског периода такође је обнављан у време царства. Има правоугаону основу и његово језгро подсећа на језгро грчких храмова. Међутим, за разлику од грчких храмова који имају само тростепено постоље, римски храмови су подизани на високим постаментима и до њих се долазило преко великог степеништа. Осим тога, стубови су на дужим странама обично приљубљени уз зидове наоса (тип псеудопериптероса). Римски храмови овог типа, по узору на етрурске, имају дубок трем. Римски храмови се од грчких разликују и по томе што је код њих висина најчешће већа од ширине. Храмови слични овом подигнути су у Асизију и у француским градовима Ниму и Арлу.
Сибилин храм (Вестин храм) у Тиволију такође има кружну основу (као грчки толоси), премда се порекло овог типа храмова може везати и за римске сеоске колибе. Храм се налази на високом постољу и прилази му се степеништем. Наос овог храма један је од првих примера употребе бетона у римској архитектури.
Светилиште Фортуне Примигеније у Пренести код Палестрине потиче из позног републиканског периода, и такође је грађено од бетона. Преко низа рампи, степеница и тераса долази се до самог светилишта, а тако степенаст распоред архитектонских маса, које понављају изглед околног терена (хоризонтале), подсећа на храм краљице Хатшепсут у Египту.
Пантеон је најпознатији и најрепрезентативнији од свих римских храмова. Посвећен је свим римским боговима или боговима планета. Подигнут је поч. 2. века нове ере, у време цара Хадријана, на темељима старијег храма. Представља занимљиву комбинацију различитих архитектонских традиција. Прочеље храма чини трем са 16 коринтских стубова, чије је порекло у грчкој архитектури.
Сама основа храма је кружна и има пречник око 43 метра, колика је и висина од пода до темена куполе. У зидној маси отворене су нише или удубљења, чиме се ствара утисак веће дубине простора.
Испред ових ниша постављене су аркаде које олакшавају ношење тамбура куполе.
У самом врху куполе налази се отвор широк 9 метара (окулус), који обезбеђује осветљење и везу ентеријера са екстеријером. Захваљујући покривању храма куполом, ентеријер је повезан, целовит и прегледан. Сама купола је изнутра подељена на мање правоугаоне јединице, тј. има тзв. касетирану таваницу.
Храм Минерве Медике и није храм у правом смислу те речи - то је била нека врста вртног
павиљона (тзв. ''нимфеум'') или чак део неке царске резиденције; има куполу од опеке чији је пречник 24, а висина 30 метара. По основи
и начину градње донекле подсећа на Пантеон.
Венерин храм у Балбеку у Либану (на граници са Сиријом) - један од најинтересантнијих храмова који су
настали на територији Римског царства. Има врло необичну основу Конвексној (испупченој) линији наоса супротстављени су
конкавно (удубљено) постављени архитрави, као и конкавне (удубљене) нише на самом наосу.
Ара Пацис или Олтар мира - потиче из времена Октавијана Августа, Зид украшен
рељефима ограђује сам олтар до којег се долази степеништем. Рељефи приказују
царску породицу у неком свечаном чину - вероватно пред почетак изградње овог
олтара. Ликови имају портретне карактеристике, јер је предвиђено да чланови
породице буду идентификовани, а што се може рећи и за дечје портрете.
Циркуси и позоришта
Циркус Максимус је заправо хиподром, изграђен у доба Нерона, а дограђиван у доба
Трајана; био је дугачак око 600 метара и могао је да прими око 150.000 гледалаца.
Тркачка стаза је обилазила око једног зида који је био украшен статуама. Није
се сачувао и познат је само по описима у књижевним споменицима.
Марцелусово позориште је најпознатије и по свом облику је подсећало на грчка позоришта, с том разликом што је иза сцене имало високе зидове. Изнад ових зидова постављане су надстрешнице које су служиле за одбијање звука, тј. гласа, а што је омогућило да сви гледаоци чују оно што се изговара на сцени. Могло је да прими око 10. 000 гледалаца.
Амфитеатри представљају посебну групу јавних грађевина. Били су намењени за борбе гладијатора, тако да је сама арена била у средини. Са свих страна је била окружена седиштима, испод којих су се налазили ходници. Испод саме арене налазиле су се просторије за обуку и вежбе гладијатора.
Амфитеатар ''Колосеум'', Рим - реконструкција
Терме или јавна
купатила представљају специфичност римске архитектуре и нису била намењена само за купање; поред
тога, уз њих су се налазили и просторије за вежбе и за одмор, библиотеке и сл.
Најпознатије и највеће су Каракалине
терме у Риму, подигнуте почетком 3. века нове ере; биле су значајне и терме
у Помпеји.
Каракалине терме обухватале су велики број просторија, чији су главни део чинила три купатила - хладно купатило са базеном за пливање, млако купатило и купатило са врелим ваздухом. Већина дворана у овим термама била је покривене сводовима, а занимљиво је да готово све просторије имају различите основе.
Диоклецијанове и Трајанове терме понављају слична решења, а све три грађевине показују претерану декоративност и обиље украса.
Базилике
Базилике су биле римске суднице. То су једноставне грађевине са основом у виду издуженог правоугаоника, које се са једне, источне стране, завршавају полукругом (апсидом). Њихов унутрашњи простор подељен је помоћу колонаде стубова, а не помоћу пуних зидова. Средишњи део је најшири и највиши и назива се главни брод. Бочни бродови су знатно нижи и ужи од главног брода. Испред полукружне апсиде налази се катедра са које председава судија, а како је басилевс или цар уједно и врховни судија, базилика је, заправо, царска дворана, одакле потиче и њен назив.
Базилика може бити покривена сводовима или равним таваницама, а разлика у висини бродова искоришћена је за
постављање прозора, тако да базилике имају изванредно, централно осветљење. Једна
од најпознатијих базилика била је Улпија, која се налазила на Трајановом форуму, као и Максенцијева или Константинова базилика
(започета у доба Максенција, довршио је Константин).
Славолуци (тријумфалне капије, тријумфални лукови) подизани су у част победе римских императора. Обично су грађени са три отвора (Трајанов, Константинов, Септимија Севера), и једино Титусов славолук има један отвор. Украшавани су натписима и рељефном декорацијом.
Сличну улогу имали су и
тријумфални стубови - на пример, на Трајановом стубу, високом око 40 м, рељеф који се развија у виду спиралне траке
приповеда о царевим победама. Фигуре у доњој зони, које су ближе посматрачу, ситније
су и урађене са више детаља, док су оне у горњим зонама крупније и рађене са
мање појединости. Занимљиво је да се у подножју овог стуба налазила урна са
Трајановим пепелом.
Хадријанов маузолеј - данашња тврђава Сант Анђело - имао је кружну основу и ваљкаст облик, а на његовом врху налазио се четворопрег са Хадријановом фигуром. Сличан по основи био је и Августов маузолеј, који се није сачувао.
Хадријанов маузолеј (тврђава Сант'Анђело)
Донекле се од њих разликује Диоклецијанов маузолеј, чија је основа
изнутра кружна а споља октогонална. Овај маузолеј покривен је куполом, која је
споља такође осмострана, а изнутра полулоптаста.
Римске палате и куће
Није сачувано много
остатака римских царских палата. У самом Риму најраскошнији је био Неронов ''Домус ауреа'' а затим и Хадријанова вила
у Тиволију код Рима. Палате су углавном имале унутрашњи врт или перистил,
триклинијум или трпезарију и перивоје, односно вртове са фонтанама. Остале
просторије биле су груписане око ова три елемента и веома раскошно опремљене.
На следећем линку приказан је данашњи изглед Хадријанове виле и њена дигитална реконструкција:
https://www.youtube.com/watch?v=zGdjf9wzHOI&ab_channel=MatthewBrennan
Диоклецијанова палата у Сплиту заправо представља цео комплекс зграда опасан јаким утврђењем са три стране, док четврта страна излази на море. Палата је изнутра подељена помоћу две улице које се секу под правим углом, а у оквиру палате налазио се и поменути Диоклецијанов маузолеј.
У перистилу Диоклецијанове палате архитрав између два средишња стуба је заобљен и на тај начин понавља линију врата испод њега.
У Србији, у Гамзиграду код Зајечара, пронађени су остаци палате ''Феликс Ромулијана'', коју је почетком 4. века градио цар Галерије (палата никада није довршена) и дао јој назив по својој мајци, Ромули.
Представу о томе како су изгледале типичне римске куће можемо да створимо на основу онога што је ископано у Помпеји и Херкулануму. Ови градови налазе се на југу Италије, недалеко од Напуља, и пострадали су почетком нове ере, 79. г, приликом једне ерупције Везува. Лава је уништила све трагове живота, али је пепео, истовремено, на неки начин и конзервирао грађевине и сачувао их од даљег пропадања.
Централни део римских и помпејанских кућа или домуса чинио је атријум, односно, двориште ограђено тремом са стубовима. У дну атријума налазио се таблинум или просторија за пријем. У таблинуму су се чували и портрети предака. Око атријума су биле распоређене просторије за живот власника, а иза атријума могао је да се нађе врт или перистил са тремом. Понегде се у атријуму налази базен или ''имплувијум'' у који се, у случају потпуно покривеног трема, скупљала кишница.
Мање раскошне биле су инсуле, намењене сиромашнијем градском становништву. Инсуле су куће на два или три спрата са
просторијама распоређеним око централног дворишта. Оне су претече данашњих
стамбених зграда. У приземљу инсула налазиле су се продавнице и радионице, а на
спратовима су биле просторије за становање.
Тржница у Милету - њена реконструкција налази се у Берлину - представља изванредан примерак римске архитектуре, са прочељем на којем се смењују испупчени и повучени делови. Овај ритам захватио је чак и архитраве, као и забат на спрату, који је изломљен на три дела.
Аквадукти - надземни канали на аркадама или водоводи - намењени су спровођењу воде из једног места у друго. Најпознатији аквадукт је Пон ди Гар у
Француској
Вијадукти - изгледају слично као аквадукти, с том разликом што нису служили за преношење воде, него за премошћивање непроходних терена.
Comments
Post a Comment