УМЕТНОСТ СТАРЕ ГРЧКЕ

 УМЕТНОСТ СТАРЕ ГРЧКЕ

Фидија, ''Дионис'', са источног тимпанона (забата) Партенона

Око 1200. г. пне започела је Дорска сеоба и долазак грчког, дорског племена на територију данашње Грчке. Дорци су потиснули староседеоце Јоњане ка острвима и Малој Азији и срушили су микенску цивилизацију. Дорани су, међутим, у том тренутку били на знатно нижем културном нивоу од Микенаца и на овој територији започео је период културног назадовања, назван ''мрачно доба''. Он је потрајао све до  8. века пне, када је, захваљујући поморству, трговини и упознавању старих цивилизација Блиског Истока, започео успон грчке уметности. У току неколико наредних векова, а посебно у 5. веку пне, Грци су у свим областима уметности створили дела највеће вредности, која ће извршити огроман утицај на целокупну европску цивилизацију. 

Мапа грчких земаља у старом веку

По свом географском положају, Грчка је испресецана планинама и није била уједињена у јединствену државу. Грци су били организовани у градове - државе или полисе и међу њима су се временом посебно издвојиле Спарта и Атина. Осећање јединства испољавало се кроз заједнички језик и заједничку религију, као и кроз такозване ''свехеленске'' свечаности какве су биле Олимпијске игре и надметања у музици и поезији. 

Грчка скулптура из архајског периода

***

Уметност старе Грчке може се поделити на три периода - 

АРХАЈСКИ, КЛАСИЧНИ и ХЕЛЕНИСТИЧКИ: 

***

АРХАЈСКИ ПЕРИОД - од 8. до почетка 5. века пне

 У овом, првом периоду у развоју грчке уметности, значајни споменици архитектуре не појављују се пре 6. века пне. Грци су до тог времена вероватно користили неке трошније материјале, као што су дрво и опека, да би у 6. веку почели да користе мермер као главни грађевински материјал. 

Развој грчке уметности у архајском периоду може се пратити на основу скулптура и вазног сликарства. Камене статуе младића и девојака које су се појавиле у 8. веку, биле су најпре под очигледним утицајем египатске уметности.

               

                              Скулптуре младића, Грчка,                       Египат, Фараон Микерин са женом

                                архајски период

                                   
      

                                     Скулптура девојке, архајски период, Грчка

Уколико упоредимо грчку скулптуру младића са египатском скулптуром фараона, приметићемо сличност пропорција: иста, широка рамена, сличан положај руку, узан струк, дуге ноге... Грчка скулптура је грубља и уочава се извесна несразмерност, али је приметно да грчки уметник показује оригиналност и слободнији приступ обради људске фигуре: код Египћана, скулптура је потпуно затворена, код ње нема никаквих шупљина, везана је за камен из којег је исклесана. Код грчке скулптуре, међутим, примећујемо да су руке одвојен е од тела и да су ноге растављене, тј. да је успостављен однос између саме скулптуре и простора који је окружује. 

Грчки уметници су врло брзо напредовали у приказивању људске фигуре: анатомија постаје све прецизнија, положаји фигура све природнији, лица добијају карактеристичан израз, који је назван ''архајски осмех''. 

 

 

Грци су још у архајском периоду стварали скулптуре са сложенијом композицијом, какав је, на пример, ''Носач телета'': две фигуре повезане су тако што тело животиње (телета) обавија главу човека, док су ноге телета и руке човека спојене у две дијагонале, које се укрштају на човековим грудима.   

                           

                                                       ''Носач телета''    

Од грчког монументалног сликарства није сачувано готово ништа, због чега се развој сликарства може пратити само на основиу онога што је приказано на вазама архајског и класичног периода. У грчком вазном сликарству могу се разликовати четири стила: 

1) геометријски, 

2) оријентални, 

3) црнофигурални и 

4) црвенофигурални стил. 

У најстаријем, геометријском стилу, вазе су помоћу боја подељене на хоризонталне траке, у којима се сликају геометријски мотиви, али и фигуре људи и животиња - које су такође крајње поједностављене и геометризоване.

           

Грчке вазе геометријског стила

У следећем, оријенталном стилу, у грчком вазном сликарству појављују се мотиви блиски уметности Египта и Месопотамије. 

                 

Грчке вазе оријенталног стила

Крајем архајског периода, појавиће се црнофигурални стил, тј. вазе на којима су фигуре рађене црном бојом на црвеној позадини. 

Грчке вазе црнофигуралног стила

Најзад, за класични период (5. век) карактеристичан је црвенофигурални стил, где су фигуре рађене црвеном бојом на црној позадини.   

Грчке вазе црвенофигуралног стила

СТИЛОВИ У ГРЧКОЈ АРХИТЕКТУРИ 

Из раног архајског периода нису сачувани значајнији архитектонски споменици. Тек од краја 7. и током 6. века почињу да се појављују храмови грађени од мермера. 

Грчки храм из архајског периода - Посејдонов храм у Пестуму, Јужна Италија - дорски стил

Већина грчких храмова налази се на тростепеном постољу и има правоугаони облик. У унутрашњости храма разликују се три просторије: 

- предворје или пронаос

- наос, главна просторија, у којој се чува статуа божанства 

- просторија за жртвене дарове (опистодом)

Основа грчког храма

Архитектонски приказ грчког храма

Ово, унутрашње језгро храма, окружено је са свих страна редом (колонадом) стубова, мада распоред стубова може бити и другачији.

  

Архитектонски приказ грчког храма

Реконструкција грчког храма (Зевсов храм у Олимпији)

Грчки храмови покривени су двосливним кровом (кровом на две воде), тако да се са краћих страна троугаоно завршавају. Овај троугаони простор назива се забат или тимпанон и у њему се често налази богата вајарска, тј. рељефна декорација. 

Прочеље грчког храма са тимпаноном и рељефном декорацијом - реконструкција

 

У том периоду (крај 7. и 6. век) формирана су и два стила грчке архитектуре - дорски и јонски. Трећи, коринтски стил, појавиће се знатно касније - тек у 4. веку пре нове ере. 

Ова два стила највише се разликују по изгледу стубова и кровног венца.

Стубови дорског стила су снажни и масивни и њихово стабло (главни део стуба) од подножја до врха украшено је вертикалним жљебовима или канелурама. Стубови се у горњем делу завршавају капителом, састављеним од једне округле и једне квадратне плоче (зову се ехинус и абакус). На капителе се поставља таванична греда - архитрав, а на њу се поставља декоративни елемент - фриз. Фриз се у дорском стилу дели на квадратна поља - триглифе и метопе (метопе су поља која се обично декоришу рељефима). 

             

                                              Стуб дорског стила

Дорски стил - капители, архитрав и фриз са триглифима и метопама

У јонском стилу, стубови су виши и виткији, и имају сопствену базу или постоље, које се назива стопа стуба. Стабло је високо и витко и има већи број канелура, него дорски стуб. Капител је декоративнији, и за њега је карактеристична једна спирална трака - волута. Архитрав чине три танке греде, а фриз је целом дужином украшен рељефима.

Приказ јонског стуба

                                                                 

Јонски стубови

                                                                                          

Стопа или база јонског стуба                            Капител јонског стуба са волутом                  

                                                                   

                                                                                     

Капител јонског стуба, архитрав и фриз украшен рељефима

Као што је речено, коринтски стил се појавио тек у 4. веку У неком смислу, коринтски стил је једна варијанта јонског, јер се од њега највише разликује по облику капитела. Коринтски капител има облик звона украшеног лишћем биљке акантус. Овај, коринтски стил, ретко је коришћен у грчкој архитектури и био је много више коришћен у архитектури старог Рима.   

   

                                               

                                                              

Приказ коринтског стуба и коринтског капитела

КЛАСИЧНИ ПЕРИОД ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ

Класични период грчке уметности трајао је током 5. и прве половине 4. века пре нове ере. 

После Грчко - персијских ратова (499-449. г. пне), у којима је Грчка победила моћну Персију, наступио је процват грчке уметности, у чему је предњачила Атина. У време Периклове владавине (461-429. г. пне), Атина је постала центар науке, уметности, философије и књижевности. У том периоду створена су дела непролазне вредности, која су постала темељ и инспирација целокупне европске културе. 

У доба Перикла, приступило се обнови Акропоља, светог брда изнад Атине, на којем су подигнути најлепши грчки храмови.

Изглед Акропоља у 5. веку пре нове ере

Данашњи изглед Акропоља
 

Читаво брод Акропољ посвећено је богињи Атини, заштитници града. Највећи храм на Акропољу је ПАРТЕНОН, који су архитекти Иктинос и Каликрат саградили од 447. до 432. године пре нове ере. 

Партенон је саграђен у дорском стилу, тако да са краћих страна има 8, а са дужих 17 дорских стубова. 

Садашњи и некадашњи изглед Партенона

У наосу храма, некада се налазила огромна статуа богиње Атине, урађена од злата и слоноваче - у тзв. хриселефантинској техници. Статуа није сачувана и њен изглед познат нам је само на основу сачуваних копија, много мањих димензија. 

Фидија, статуа богиње Атине у Партенону - реконструкција

Ова статуа, као и остали вајарски украси Партенона, дело су највећег грчког вајара 5. века - Фидије (постоје и мишљења да су ови вајарски украси урађени после Фидијине смрти и да су дело његових ученика). Оригиналне Фидијине скулптуре сачуване су на источном забату Партенона (данас у Британском музеју у Лондону), на метопама и на рељефу у унутрашњости храма.   

                             Детаљ вајарске декорације са Партенона, ''Три Парке''

Фидија је посебно умеће показао у клесању женских, одевених фигура: оне имају савршене пропорције, а телесни облици прекривени су богато набраном одећом; одећа потпуно прати и облике, и покрете тела, остављајући утисак као да је мокра, због чега је овај стил назван ''Фидијиним стилом влажних драперија''.  

              

                                          Детаљи рељефне декорације Партенона

Током своје дуге историје, Партенон је претрпео значајна оштећења - посебно у време владавине Турака, када је служио као складиште барута. Приликом једне експлозије, уништено је само средиште храма. Нешто касније, енглески лорд Елџин добио је дозволу од турског султана да поскида вајарске украсе са Партенона, због чега се они данас добрим делом налазе у Британском музеју у Лондону. 

Требало би поменути да је Фидијино дело била и статуа Завса из храма у Олимпији. Такође је била начињена од злата и слоноваче и сматрана је за једно од седам чуда старог века.

  

Статуа Зевса Олимпијског - реконструкција

На Акропољу се налази и храм Ерехтејон, посвећен Атини и Посејдону. Храм је подигнут у јонском стилу и има врло необичан облик - због неравног терена на којем се налази, али и због тога што има два наоса, тј. светилишта (једно за Атину, а друго за Посејдона).

 

Храм Ерехтејон на Акропољу, Атина

 

Ерехтејон је посебно познат по томе што се, на једном од његових тремова, уместо стубова налазе мермерне женске фигуре - каријатиде. Оне представљају шест девојака у свечаној поворци, одевених у хаљине које подсећају на стил ''влажних драперија''.

 

Каријатиде на Ерехтејону

Уз улаз на Акропољ - Пропилеје - налази се мали храм Атине Нике (''Победнице''), познатији као Храм Нике Аптерос (''Нике без крила''). Саграђен је у јонском стилу. 

Пропилеји - улаз на Акропољ (реконструкција) 

Пропилеји са малим храмом Атине Нике

Храм Атине Нике - ''Нике Аптерос'' на Акропољу 

Поред Фидије, као најистакнутији вајари 5. века помињу се Поликлет и Мирон. Поликлет је приказивао стојеће фигуре у природном, опуштеном ставу, који се назива ''контрапосто''. Осим тога, Поликлет је творац ''канона'', односно, правилника и пропорцијама људског тела. 

Поликлет, ''Копљоноша''

Миронова статуа ''Бацач диска'' приказује извијену, атлетску фигуру младића у динамичном покрету, у тренутку када се припрема да баци диск.  

Мирон, ''Бацач диска'' - римска копија

УМЕТНОСТ 4. ВЕКА И ХЕЛЕНИСТИЧКА УМЕТНОСТ

Током 4. века пре нове ере, Грци почињу да граде и позоришта. Приликом изградње позоришта, Грци су користили природне падине - косине брда, у које би уклесали седишта . Седишта су била распоређена у виду полукруга и између њих су постојали пролази. 

План грчког позоришта

Седишта су била полукружно распоређена око сцене, на коју су излазили глумци. Занимљиво је да се тај део, намењен за гледаоце, назива театрон, одакле води порекло савремена реч - театар. 

Позориште у Епидаурусу (недалеко од Атине)

За скулптуру 4. века, најзначајнија су дела вајара Пракситела. Његове фигуре су више, виткије и нежније од Поликлетових, са слободнијим покретима и наглашено извијеног тела, које добија неки ослонац. 

Праксител, Хермес са малим Дионисом

Праксител је био први вајар који је приказао женски акт  (женске фигуре су пре њега обавезно биле одевене). Његова ''Афродита Книдска'' није сачувана у оригиналу и позната је само на основу римских копија. 

Праксител, Афродита Книдска - римска копија

У 4. веку, појавио се и коринтски стил - као једна варијанта јонског. Први пут је коришћен на  Лисикратовом споменику у Атини. Лисикрат је био победник на једном музичком такмичењу и овај споменик још увек постоји. Коринтски капители биће много више коришћени у архитектури Рима, него у Грчкој. 

       Лисикратов споменик у Атини, са коринтским капителима

     Хеленизмом се назива период од времена владавине Александра Великог (356-323. г. пне) до римског освајања хеленистичких земаља (146. г. пне до почетка нове ере). Хеленизам је синтеза грчке уметности и уметности Блиског истока, а његови највећи центри налазе се изван саме Грчке - у Халикарнасу, Пергамону, Александрији и на острву Родос. 

Хеленистичка скулптура - рељеф са Зевсовог олтара у Пергамону

У хеленизму се повезало неколико уметничких традиција - грчка, египатска, блискоисточна - и на тај начин су створена оригинална уметничка дела. Тако се, на пример, у Халикарнасу налазио чувени Маузолеј, огромна гробница краља Маузола. Иако гробница више не постоји, оно што о њој знамо открива да је представљала спој неколико архитектонских утицаја: имао је велику, високу базу (као месопотамске грађевине), на којој су се налазили јонски стубови (пореклом из грчке архитектуре). Ови стубови су носили пирамиду (египатска традиција), на чијем су се врху налазиле статуе краља Маусола и краљице Артемисије. 

Маузолеј у Халикарнасу (реконструкција)

Зевсов олтар из Пергамона у потпуности је реконструисан и данас се налази у Берлину. На постољу овог олтара налазе се рељефи (''Гигантомахија'' - борба богова и титана) на којима су наглашени покрети и контрасти светла и сенке. 

Зевсов олтар из Пергамона - првобитни изглед и реконструкција

Детаљ рељефне декорације са Зевсовог олтара у Пергамону

Карактеристике хеленистичког вајарства најбоље се могу уочити на скулпторалној групи ''Лаокоон и његови синови''. Настала је на Родосу почетком 2. века пре нове ере. Приказана је смрт тројанског врача Лаокоона и његових синова, које даве змије. Лаокоон је иначе суграђане упозоравао да не прихвате дар од Грка - тројанског коња - и због тога од грчких богова био кажњен оваквом смрћу  . 

Лаокоон и његови синови

За разлику од скулптура класичног периода, где је уравнотеженост скулпторалних маса и покрета требало да буде израз унутрашње хармоније и сагласности духовног и телесног, на овој статуи видимо наглашену драматичност и динамику покрета: Скулпторалне масе - саме фигуре - постављене су по дијагонали и снажно се прожимају са простором, истичу се и пренаглашавају анатомски детаљи, на лицима је приказан израз самртне агоније. Као и на скулптурама Пергамског олтара, присутне су драматика, снажни покрети и наглашене емоције. 

 

Лаокоонова група, детаљи

Истом периоду припада и једна од најпознатијих скулптура на свету - Нике са Самотраке. Крилата богиња победе, Нике, приказана је у тренутку када слеће на прамац брода. Налет ветра обликује њену драперију, тесно припијену уз телесне облике који се назиру испод ње. 

             

Нике са Самотраке

 

Препоручени линкови: 

https://www.youtube.com/watch?v=tWDflkBZC6U&ab_channel=Smarthistory

https://www.youtube.com/watch?v=PWPCZ1UjYmI&ab_channel=AncientAthens3D

https://www.youtube.com/watch?v=uF_W0jQ7bi0&ab_channel=Smarthistory

https://www.youtube.com/watch?v=lew3doVk-kk&ab_channel=DavidMeban

https://www.youtube.com/watch?v=C3cwGCezgSQ&ab_channel=Smarthistory

 

 

 

      

КЛАСИЧНИ ПЕРИОД - 5. век и 1. половина 4. века

ХЕЛЕНИСТИЧКИ ПЕРИОД - 2. половина 54. века до 2. века пне, када почиње римско освајање грчких земаља   

  

Уметност архајске Грчке – дорска сеоба, почетак мрачног доба које је трајало до 8. века пне – развој поморства и трговине, упознавање древних цивилизација -почетак процвата грчке уметности

Утицај Египта – појава камених скулптура (показивањем репродукција, навести ученике да сами уоче које су сличности и разлике између египатских и месопотамских с једне и грчких архајских скулптура с друге стране, а затим и да, пратећи развој грчке пластике, запазе њен напредак – усавршавање анатомије, ослобађање покрета - Критијин ''Младић'', уклапање две фигуре у једну целину – ''Мосхофорос'', повезивање више узастопних покрета – Миронов ''Дискоболос'' )  грчко вазно сликарство – 4 стила: геометријски, оријентални, црнофигурални, црвенофигурални – показивањем репродукција, навести ученике да сами укажу на карактеристике сваког од ових стилова

Кроз дијалог са ученицима, направити увод у предавање о уметности класичног и хеленистичког периода – каква је била религија Грка, какво је било државно уређење (полиси и разлике међу њима), зашто нису уједињени у јединствену државу, како су одржавали осећање заједништва и припадности исом народу – заједнички језик, религија и панхеленске свечаности – такмичења у поезији и драми, Олимпијске игре;

Који се период сматра највећим дометом грчке цивилизације – средина 5. века пне, Периклово доба, после грчко-персијских ратова, ''златно доба Атине''

Архитектура – изградња храмова од мермера и појава стилова, дорског и јонског

Основа грчког храма – пронаос, наос, опистодом (језгро), колонада стубова, пропорција – ширина већа од висине, тростепено постоље (стереобат и стилобат)

Дорски стил

Стуб: стабло - пропорција 1: 5, тамбури са канелурама, ентазис

Капител – ехинус и абакус

Ентаблатура – архитрав, фриз са триглифима и метопама, профилисани кровни венац

Јонски стил: 

Стуб: стабло – пропорција 1: 8, стопа, тамбури и већи број канелура (до 24), прелаз од стабла ка капителу – хипотрахелион и ехинус кима

Капител: танак ехинус и абакус, карактеристичан спирални украс – волута

Ентаблатура – три танке архитравне греде, фриз у виду рељефне траке, наглашено испрофилисан кровни венац

У 4. веку пне – појава коринтског стила као једне варијанте јонског, разликује се само по облику капитела (звонаст, са лишћем акантуса)

Сви храмови имају равне таванице и кров на две воде – забат или тимпанон, место за рељефну декорацију

 

Атина, Акропољ – место на којем су сачувани најзначајнији грчки храмови класичног периода

Пропилеји, Нике Аптерос

Партенон – врхунац архитектуре Старог века (дорски периптерос, склад, пропорција, одмереност у декоративним елементима, мање наглашен ентазис)

Број стубова 8 х 17 (2х + 1)

Наос храма: статуа Атине Партенос у хриселефантинској техници (Фидија)

Историјат храма – оштећења у доба Турака, скидање рељефне декорације

Ерехтејон – необична основа – два наоса и три трема

Трем са каријатидама – женским фигурама које имају улогу стубова

 

Скулптура класичног периода – Фидија (партенонска пластика, Атина, Зевс Олимпијски, ''стил влажних драперија''); Поликлет – канон – правилник за идеалне пропорције људске фигуре (''Дорофорос'')

 

2. Хеленистички период

Освајања Александра Македонског – продор грчке цивилизације на Блиски исток – синтеза две уметничке традиције; нови уметнички центри – Пергамон, Халикарнас, Родос, Александрија

Маузолеј у Халикарнасу (помоћу репродукције, навести ученике да препознају различите традиције – месопотамску, грчку, египатску)

Позориште у Епидаурусу – елементи грчког позоришта (театрон, сцена или орхестра, просценијум)

Хеленистичка скулптура – Лаокоон и синови, Нике са Самотраке, Пергамонски олтар

(поређењем са скулптурама класичног периода, ученици сами уочавају особине хеленистичке скулптуре – наглашени покрети и анатомски детаљи, изражавање дубоких емоција, дијагоналан распоред скулпторалних маса, динамичан однос скулпторалне масе и простора)