АРХИТЕКТУРА КРИТА И МИКЕНЕ

АРХИТЕКТУРА КРИТА И МИКЕНЕ

Палата у Кнососу - реконструкција

Крит је острво у Егејском мору које има изузетно повољан географски положај, с обзиром да се налази између континенталне Грчке, Мале Азије и Египта. То је омогућило да острво врло рано оствари економски напредак и добре везе са културама осталих народа. Када су једном ојачали, Крићани су током неколико векова имали најмоћнију флоту у овом делу света.

Још се код Хомера помиње да су Крит настањивали разни народи - Етеокрићани, Ахајци, Дорани, ''божански'' Пелазги, а било је вероватно и досељеника из других земаља (Феничани, Фригијци, Египћани). Најстарија историја Крита није нам много позната - како због оскудног археолошког материјала, тако и због чињенице да критско писмо, тзв. ''линеарно А-писмо'', још није дешифровано.

Хомер помиње и краља Миноса који је, према његовим подацима, сузбио пиратерију. Миносово име помиње се и на Сицилији, па је могуће да је још у то време започела колонизација оних делова јужне Италије који ће касније добити назив ''Магна Грециа'' (''Велика Грчка'').

Острво има и плодне долине, и планине, тако да је било услова за разнолике делатности. По свему судећи, становништво је претежно било градско, што је повољно утицало на развој занатства.

Градиво и конструкције

На Криту се може пронаћи неколико врста квалитетног камена. Највише су користили кречњак, шкриљац, мермер и гипс. Кречњак је коришћен за грубље радове, од шкриљца су углавном правили плоче за подове, а мермер и гипс су коришћени за облагање зидова.

Кречњак

Шкриљац

Квалитет земље омогућио је израду плоча од ћерпича које увек имају квадратни облик, 45 х 45 х 12 цм.

На острву се могу пронаћи и квалитетне врсте грађевинског дрвета. Осим тога, развијена поморска трговина омогућила им је да најбоље врсте дрвета увезу из других земаља.

Конструкције:

Као и остали народи старог века, и Крићани су темеље својих зграда израђивали од ломљеног камена, мада има примера да су темељи на репрезентативнијим грађевинама били од правилно тесаних камених блокова.

Зидови обично имају испуне од ћерпича или ломљеног камена и песка, али су облагани правилно тесаним блоковима или мермерним и гипсаним плочама.

Зид са оплатом од тесаних блокова и испуном од ломљеног камена

Критски стубови се појављују у неколико варијанти - могу бити са стопом или без ње, а разликују се и облици капитела. Стабло је најчешће глатко и специфично је по томе што се благо сужава надоле, тако да је горњи пречник стуба већи него доњи. На стаблима се понекад појављују и канелуре, вертикалне или спиралне, али су стабла најчешће глатка и обојена. Стопе су округле или квадратне и не много високе, а размак између стубова обично је 2, 5 пречника стопе.

Критски стубови

На капителима је увек присутна квадратна плоча, претеча грчког капитела дорског стила. Поред тога, испод капитела може се појавити и јастучасти елемент у виду торуса.

Различити капители на критским стубовима

Таванице су углавном равне, од дрвених греда. Преко њих се понекад ставља слој земље, слично као на Блиском истоку, и на тај начин се прави нека врста терасе. Осим тога, на Криту се могу видети и кровови на две воде.

Критске таванице

Пошто су критске палате углавном вишеспратне, степенице представљају њихов важан елемент. Оне су или подзидане или подупрте каменим и дрвеним гредама.

Критска степеништа

За подове у унутрашњости користили су неку врсту бетона од песка, креча и ситног камена. Поред тога, подови су били и од набијене земље, као на Блиском истоку. За прилазне стазе коришћене су плочице од шкриљца.

Под у палати у Кнососу

Поплочана дворишта критских палата (шкриљац)

Сводови су им били познати, али су ретко примењивани - само на неким гробницама.

Унутрашња декорација била је врло богата - зидови палата украшавани су керамичким плочицама и фрескама.

Фреске у унутрашњости палате у Кнососу

Споменици критске архитектуре

У развоју критске архитектуре разликује се неколико периода - први траје до 2100. г. пне, и то је период када су сви архитектонски објекти вероватно били од дрвета, тако да нема значајних археолошких остатака. Нови процват архитектура доживљава у наредних неколико векова - он ће потрајати негде до 1700 или 1650. г. пне. То је време када су подигнуте прве и највеће палате у Кнососу, Фестосу и Малији.

Остаци палате у Кнососу

Ове палате су највероватније биле уништене у катастрофалном земљотресу, а обновљене су око 1600. г, и то време, када почиње трећи период, од 1550-1400, сматра се врхунцем критске архитектуре.

Палата у Кнососу, детаљ

Крићани су били мирољубиви - одржавали су пријатељске везе са свим околним народима, а на острву није било узајамних сукоба међу градовима. Осим тога, јака критска флота спречавала је прилаз острву. Из тог разлога, критске палате нису биле опкољене масивним утврђењима, као што је био случај са палатама у Месопотамији. Осим тога, религија у животу Крићана вероватно није играла онако значајну улогу као код Египћана, па нема нити остатака храмова, нити остатака монументалних гробница.

Реконструкција палате у Кнососу

Палате критских владара биле су намењене за пријатан и лагодан живот. Оне су током времена биле преправљане и дозиђиване - тако је на пример, прва палата у Кнососу имала површину од око 20.000 м² а она друга, из 16. века, 16.000 м^2.. И у једном и у другом случају, средишњи део палате припадао је главном дворишту око којег су несиметрично била груписане просторије различите намене. Све те просторије повезане су ходницима који су их и спајали и раздвајали, тако да основа појединих делова палате делује веома сложено.

План палате у Кнососу

У оквиру једне групе просторија, различите одаје биле су повезане вратима, али та врата нису чинила дрвена крила, него су, по свему судећи, ту улогу имале завесе. Просторије су биле подељене на одаје за жене и одаје за мушкарце, али оне нису биле онако јасно разграничене као у Асирији. Иако није било утврђења, палата је била опасана једним спољашњим зидом без прозора.

Просечна просторија заузима површину од око 20 м² а изузетак чине подрумске просторије и оставе, које су обично дугачкe по 10, а широке по 2-3 метра.

Подрумске просторије палате у Кнососу

Читава палата имала је купатила, водоводну и канализациону мрежу. Уз поједина степеништа постоје и светларници, тј. зидови са великим отворима који омогућују продор светлости.

Светларници

У једном делу палате у Кнососу пронађено је нешто што личи на позориште - око 500 седишта груписано је око правоугаоног простора у средини.

Позориште у Кнососу

На Криту су пронађене и гробнице са лажним сводовима, као и остаци стамбених кућа - оне, које су биле ближе дворцу, припадале су аристократији, а оне које су удаљеније, збијеније распоређене једна уз другу и мање - обичном градском становништву.

Критску цивилизацију срушио је око 1400. г. пне народ који је дошао са грчког копна - из Микене.

АРХИТЕКТУРА МИКЕНЕ

Када говоримо о микенској архитектури, први пут говоримо о архитектури која се развијала на европском копну. Вероватно да су први становници Микене били Пелазги, прастановници Балкана, и да су касније, у неколико таласа овде почели да се насељавају Ахајци и Дорани (чије је порекло хеленско, тј. грчко). Трагови микенске цивилизације могу да се прате већ око 2100 г пне, али је Микена свој успон доживела тек око 1400 - 1200 г. пне.

Ову област, Арголиду, и сами Грци сматрају за своју колевку. Као полуострво, Пелопонез се одликује веома повољним географским положајем, што им је омогућило да одржавају контакте са старијим, блискоисточним цивилизацијама, али и са Критом. Клима је релативно повољна, о чему је говорио још Еурипид, тврдећи да зиме нису сувише јаке, као што ни лета нису прекомерно врела. Поред саме Микене, у овој области постојало је још неколико центара, међу којима су најважнији Тиринс и Орхоменос.

Градово и конструкција

Слично као и Крит, и Микена има и квалитетан камен, и квалитетно дрво, тако да камен и дрво чине основу њихових грађевина. Ћерпич су користили, али у њему је било доста сечене сламе и није био посебно квалитетан.

За микенску архитектуру карактеристична је употреба готово необрађених камених блокова. Саме стене су такве да имају доста природних пукотина, тако да су их лако исецали из њих, а онда те блокове са мало или нимало дораде, уграђивали у градске зидине (као градови који су често ратовали, градови Арголиде, а превасходно Микена, Тиринс и Орхоменос захтевали су јака градска утврђења).

Употреба камених блокова у Микени

На пример, градске зидине у Тиринсу грађене су од потпуно необрађених блокова, непосредно онако како су одломљени од стене, а празнине између њих попуњаване су ситним камењем.

Градске зидине у Тиринсу

У Микени су, међутим, ови блокови били грубо обрађивани и постављани један на други без употребе везива (''Киклопске зидине'').

Градске зидине у Микени (реконструкција)

Остаци Киклопских зидина

Зидине су на појединим местима имале ширину и 8 метара и у том случају у њиховој унутрашњости налазе се ходници са отворима, тј. прозорима окренутим ка унутрашњости утврђења.

Унутрашњост Киклопских зидина

Улази или капије имају монолитне довратнике и надвратнике. На улазу у Микену, на пример, блокови изнад надвратника су брижљиво обрађени и уклопљени тако да створе троугаоно поље, у које је затим уклесан рељеф - ''Лавља капија''.

Лавља капија у Микени

Стубови су у Микени били важан конструктивни елемент, како споља, тако и у унутрашњости грађевине. Споља су стубови од камена, обично монолитни, док су за унутрашњост коришћени дрвени стубови, усађени у плитко постоље.

Микенски стубови

Капители су имали различите облике, али углавном су слични критским - квадратна плоча и торус или облице које носе архитравну греду. Као и на критским стубовима, и на микенским стубовима је горњи пречник шири од доњег, што значи да се сужавају на доле.

Таванице су на стамбеним објектима равне или са двосливним кровом. За разлику од Крићана, сводови су код њих били прилично заступљени, посебно на гробницама.

Део Киклопских зидина

Архитектонски споменици

Слично као и Крићани, ни Микенци нису градили храмове - њихови обреди обављани су под ведрим небом, где су били постављени жртвеници. Није било ни јавних грађевина, тако да се архитектура ове области може пратити посредством утврђења, стамбених кућа и гробница.

Као што је већ поменуто, Микена, Тиринс и Орхоменос били су окружени снажним одбрамбеним утврђењима која су, због величине камених блокова, названа ''Киклопске зидине''. Ови блокови су били грубо обрађени и на појединим местима зидине су високе преко 10 и широке преко 8 метара.

Киклопске зидине у Микени

Киклопске зидине у Тиринсу

Краљевске палате - мегарони

Мегарони су једноставан тип грађевине, који је овамо дошао из северне Европе или је то прастари балкански тип куће. Мегарони се јављају у две форме - као трем и главна одаја или као трем, вестибил (ходник) и главна одаја - одаја са огњиштем и четири стуба око њега. Ови стубови носе кровну конструкцију. Краљевска палата је заправо низ међусобно повезаних мегарона.

Пресек и основа мегарона - трем са два стуба, вестибил (ходник) и одаја са огњиштем и четири стуба

Концепција палате је другачија него на Криту или на Блиском истоку, где су просторије груписане око главног дворишта - овде се двориште налази испред прочеља мегарона, а понекад је ограђено тремом са стубовима. Све споредне просторије нису, дакле, биле груписане око дворишта, него око мегарона.

Прочеље мегарона са кровом на две воде

Приказ мегарона

Реконструкција мегарона са равним кровом

Реконструкција ентеријера мегарона (одаја са огњиштем)

У Микени су пронађена три типа гробница:

Најстарије су једноставне гробне коморе квадратног облика, озидане и покривене каменом плочом.

Други тип су гробнице издубљене у стенама, у падинама брда. Имају основу у виду квадрата или правоуганика и у таваницу исклесану виду двосливног или четворосливног крова.

Микенска гробница у стени

Трећи тип су гробнице које представљају усавршену верзију преисторијских долмена и које у пресеку имају изглед зашиљеног лука - чини их најпре прилазни ходник (дромос), затим купола у виду кошнице и, најзад, гробна комора са саркофагом.

Приказ микенске гробнице у облику кошнице, са прилазним ходником - дромосом

Најпознатија међу њима је Атрејева ризница. Прилаз има изглед отвореног ходника (''дромос'') између стена, чији су зидови са обе стране обрађени правилно тесаним каменим блоковима.