УМЕТНОСТ ЕГЕЈСКЕ ОБЛАСТИ - КРИТ И МИКЕНА


 УМЕТНОСТ ЕГЕЈСКЕ ОБЛАСТИ - КРИТ И МИКЕНА



''Мала Парижанка'' , фреска са Крита


Говорећи о уметности Крита и Микене, о уметности у Егејској области, говоримо о уметности најстаријих европских цивилизација, која је у овим центрима цветала вековима пре него што су Грци населили територију данашње Грчке и створили  - у 5. веку пре нове ере - најзначајнију и најутицајнију културу Старог века. Ове старе цивилизације везане су превасходно за Крит и Микену. 
  
Географски положај Крита

Острво Крит заузима веома повољан географки положај - налази се између југа Грчке, Мале Азије и Египта. Управо је овај положај омогућио критском становништву да врло брзо развије поморство и трговину, тако да су у једном периоду Крићани сматрани господарима Средоземља.
Критска цивилизација цветала је током бронзаног доба, у времену од 2000 до 1450. г. пре нове ере. 
Остаци палата, гробница и стамбених кућа пронађени су на читавој тероторији Крита, а највише у Кнососу, Фестосу и Малији.  


Мапа Крита, на којој су означена места најважнијих палата


   Најстарија историја Крита оставила је трага и у грчкој митологији - за Крит је везана прича о Лавиринту, Минотауру, Тезеју и Аријадни, као и прича о градитељима Лавиринта - оцу и сину, Дедалу и Икару.  


Аријадна предаје клупко вуне Тезеју (''Аријаднина нит'')

Тезеј убија Минотаура

Дедал и Икар - Икаров пад

Подстакнут овим познатим причама из грчке митологије, али и неким открићима на Криту, енглески археолог Артур Еванс започео је крајем 19. века ископавања на овом острву и открио остатке неколико палата. Међу њима је највећа и најзначајнија палата у Кнососу и она се, вероватно, и сачувала у грчком предању као митски ''лавиринт''. 

Остаци палате у Кнососу (недалеко од данашњег Ираклиона) 

Критске палате су неколико пута рушене и обнављане и верује се да су ова рушења била последица земљотреса. Остаци палате, који се данас могу видети, потичу из времена око 1650 - 1600. г. пне. 


Реконструкције палате у Кнососу

За разлику од месопотамских палата, критске палате нису имале никакве одбрамбене зидине: прилаз острву штитила је моћна критска морнарица, а критски градови, по свему судећи, нису међусобно ратовали. 
План палате у Кнососу

 Ископавањима је утврђено да је палата у Кнососу заузимала површину од 1 хектара и да је имала веома сложен распоред просторија. Имала је једно централно и неколико мањих дворишта, а око њих су биле груписане просторије различите намене. Просторије су биле повезане ходницима, а сачуване су и подземне одаје, које су служиле као складишта. 

Остаци палате у Кнососу (поглед одозго)

Централно двориште палате у Кнососу и просторије груписане око њега

Складишта палате у Кнососу

  
Палата је имала неколико спратова, који су били повезани степеницама. На неким местима, ходници имају отворе у зидовима - светларнике, као изворе дневне светлости.  





Просторије палате у Кнососу нису биле велике - оне највеће имале су површину од 20 м кавдратних. Биле су прекривене равним таваницама, које се ослањају на зидове и стубове. 

Критски стубови су веома специфични по томе што су шири при врху, него при дну. Имају глатко и обојено стабло, а капители подсећају на грчке капителе дорског стила. 



Унутрашњи зидови палате били су украшени фрескама, чија се тематика знатно разликује од тематике у Египту или Месопотамији: на тим фрескама видимо критске младиће и девојке, а често се виђају и мотиви из природе. Рађене су ведрим и светлим бојама, одражавајући и на тај начин лагодан и пријатан живот на самом острву.   

''Фреска делфина''


 ''Даме у плавом''

''Принц међу љиљанима''

''Фреска тореадора''

''Фреска тореадора'' - доминира крупна фигура бика (бик је, можда био света животиња на Криту), док се људске фигуре одликују лаким и слободним покретима. 

Критска ваза


Критска керамика била је веома квалитетна - одликује се финим, танким зидовима и богатом и разноврсном декорацијом. Међу најпознатија дела критске керамике убраја се ''Ваза октопода''.  

 
''Ваза октопода''

Већина историчара и археолога сматра да је критску - минојску - цивилизацију око 1450-1400. г. пне окончао народ који је дошао са југа Грчке, из града Микене. 





Микена се налази на југу Грчке и свој највећи успон доживела је у периоду од 1400-1200. г. пне. Мишљења о становништву Микене се још увек разилазе, јер се не може поудано утврдити да ли су били сродни Хеленима (Грцима) или су то били прастановници Балкана - Пелазги. Микена и њени владари помињу се у Хомеровој Илијади. Први истраживач Микене у модерном добу био је Хајнрих Шлиман који је, наводно, открио и Хомерову Троју, у Малој Азији.  

к
    
Остаци Микене и њених одбрамбених зидина

За разлику од Крићана, који су располагали снажном морнарицом и вероватно били мирољубиви, становници Микене и околних градова - Тиринса и Орхоменоса - били су веома ратоборни, због чега су сви ови градови били окружени јаким одбрамбеним зидинама од грубо обрађеног камена. 






Остаци микенског утврђења

Због величине ових камених блокова и самих одбрамбених зидова, касније предање назвало их је Киклопским зидинама - због веровања да су их зидали једнооки џинови - киклопи из грчке митологије. 

Део микенске тврђаве

На улазу у Микену, налази се камена капија, висока преко 10 метара. Изнад њеног надвратника, у троугаоном пољу, налази се рељеф који приказује две лавице, окренуте једна према другој, са стубом између њих. Због овог рељефа, овај улаз добио је назив ''Лавља капија''.

''Лавља капија'' - улаз у Микену 

Према неким претпоставкама, ово је могао бити грб Микене или породице која је владала градом. У том случају, био би то најстарији градски грб који нам је познат, као што је и Микена најстарији град на европском континенту. 



''Лавља капија'' у Микени

Унутар градских зидина, пронађени су остаци кућа и палата. Микенска кућа се назива мегарон и својим обликом битно је утицала на даљи развој архитектуре. Из мегарона ће се развити грчки храм, али је у истој мери облик мегарона утицао и на облик балканских кућа уопште. 

Основа микенске куће - мегарона

Мегарон је кућа отворена према спољашњем свету - на улазу постоји отворен трем са два стуба, одакле се улази у предворје, а затим у главну просторију - одају са огњиштем. Огњиште је у средини и око њега се налазе четири стуба, која носе кров.   . 

Остаци мегарона





Реконструкције мегарона


У оквиру Микене, пронађене су и гробнице, за које су први истраживачи погрешно сматрали да су биле ризнице микенских краљева. Најпознатија и међу њима је Атрејева ризница. 


План Атрејеве ризнице




Атрејева ризница

Гробница има отворен прилазни ходник, урађен од правилно тесаних камених блокова. Главна одаја, такође од камених блокова, има облик кошнице. Из ове просторије иде се у другу, знатно мању - гробну комору. 

Унутрашњост Арејеве ризнице


У  микенским гробницама пронађени су бројни предмети од злата, а посебно посмртне маске, накит и делови ратничке опреме. 




Посмртна маска и предмети прионађени у микенским гробницама

Микенска керамика подсећа донекле на критску, али је грубљих облика и скромније декорације у односу на критску.



''Ваза ратника'' из Микене


Микенска цивилизација срушена је око 1200. г, пне, почетком тзв. Дорске сеобе. Староседелачко становништво се постепено измешало са придошлицама, али је за ово подручје наступио период културне стагнације, па чак и повратка на неолитски начин живота. Овај период, који је на грчком копну потрајао до почетка 8. века пре нове ере, познат је као ''мрачно доба''. Окончаће се почетком тзв. архајског периода у историји Грчке.   


Златне огрлице из микенских гробница 




Comments

Popular posts from this blog

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

РАНОХРИШЋАНСКА И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ