АРХИТЕКТУРА МЕСОПОТАМИЈЕ

 АРХИТЕКТУРА МЕСОПОТАМИЈЕ

Мапа Месопотамије

УВОД

Месопотамија или Међуречје представља област између река Еуфрат и Тигар које извиру у Анадолији, а уливају се у Персијски залив (Ирак, Сирија). За разлику од Египта, чији је географски положај омогућио да ова земља буде прилично затворена и неприступачна за туђинске утицаје, у Месопотамији се смењивало неколико царстава, јер је ова плодна област била циљ многобројних племена која су туда пролазила. Из тог разлога је ова област била отворена и за најразличитије културне и уметничке утицаје. Иако су Месопотамију насељавале разнородне цивилизације, оне имају и неке заједничке одлике, најпре када је у питању религија, а затим и друштвени односи и архитектура. 

Реконструкција месопотамског града

 

Најстарији народ који је насељавао територију Месопотамије били су Сумерани. Живели су на северу ове области (Халдеја, због чега их у списима античких историчара помињу као Халдејце или најстарији народ у Месопотамији) и о њиховом пореклу ништа не  знамо. Вероватно да је њихова прва престоница био Ур, који се у Библији помиње као Аврамова постојбина. Они су створили клинасто писмо и њима припада чувени Еп о Гилгамешу, најстарије књижевно дело у историји човечанства.

Клинасто писмо Сумерана

После Сумерана,  у периоду око 2400. г. пне, ојачаће Акађани на југу. Њихов краљ Саргон Први ујединио је Месопотамију. На основу археолошких ископавања, зна се да су тадашњи народи Египта и Месопотамије живели у миру и благостању, а трговина се интензивно развијала. Овај миран и спокојан живот прекинуће најезда номадских семитских племена и тада је ојачао град Вавилон (око 2000. г. пне). То је прво Вавилонско царство које је постојало неколико векова, а његов најзначајнији представник, тј. његов шести цар  био је Хамураби који је око 1750. донео чувени Законик.

Цар Хамураби, рељеф из Лувра

У средњој Месопотамији настанили су се још око 2500 Асирци,  народ семитског порекла који је ојачао од 1400. г. и срушио Хамурабијево или Прво Вавилонско царство. Најважнији град овога царства била је Нинива (било је, међутим, више престоница - Кујунџик, Корсабад). 

Реконструкција месопотамског града

Око 7. и 6. века пне, поново јача град Вавилон, а његов најмоћнији владар био је Навуходоносор. Његово царство није дуго трајало и срушили су га Персијанци, који су од 5. века пне били на врхунцу моћи.

Остаци града Вавилона

 

ОПШТИ ПОГЛЕД НА АРХИТЕКТУРУ

 

Око 3000. г, почиње се појављивати месопотамска уметност у Халдеји, која припада најстаријим становницима ових крајева, Сумеранима. Већ у то време појављују се први споменици сумерске архитектуре, храмови и краљевске палате, али су од њих сачувани и откривени само оскудни остаци.

За разлику од Египта који обилује каменом, Месопотамија није располагала овим материјалом. Пошто нису располагали каменом ни дрветом, становници су материјал за своје грађевине морали начинити од саме земље. То значи да је главни грађевински материјал у Месопотамији била опека, материјал који је много мање трајан него камен, због чега ни остаци месопотамских архитектонских споменика нису нити онако бројни, нити онако импресивни као што је случај са Египтом. Осим тога, месопотамску архитектуру не можемо да уврстимо међу оне које су својим класичним споменицима подражавале примитивне дрвене конструкције. Другим речима, ове нарочите околности створиле су и нарочиту архитектонску конструкцију, чије се главне особине појављују у свим епохама месопотамске уметности. У познијим епохама, посебно у периоду успона Асирије, у месопотамској уметности могу се приметити и разни туђински утицаји, а првенствено египатски.

Као и у Египту, архитектура је и у Месопотамији била под утицајем поднебља и климе. Равнице које су често биле изложене поплавама захтевале су да грађевине буду подигнуте на високим вештачким платформама или терасама. С обзиром да кише ретко падају, кровови су углавном били равни, односно, просторије су прекриване сводовима преко којих се касније наносио слој земље, стварајући платформу за боравак и преноћиште током топлих периода. Иако су поједине месопотамске грађевине дивовских димензија, у овим крајевима не примећује се толико жеља за вечним трајањем, колико жеља да грађевина својом величином изрази моћ и богатство владара.  Слично већини народа старог века, и становници Месопотамије били су многобошци, а за потребе својих религијских култова подизали су храмове, тако да су, поред краљевских палата, храмови главни архитектонски споменици у Месопотамији.    

                  

ГРАДИВО И КОНСТРУКЦИЈЕ

 

Месопотамију углавном чине области у којима готово да и нема камена, због чега је становништво од најранијих времена било приморано да као главни грађевински материјал користи глину. Међутим, како нису имали ни горива, тј. дрвета које би им послужило да испеку опеку, морали су да користе ћерпич који се сушио на сунцу, а понекад су га чак и влажан постављали на грађевине. Плоче од ћерпича биле су најпре квадратног, а затим правоугаоног облика.

        

          

                      

                Грађевински материјал у Месопотамији

Опека се пекла за репрезентативније грађевине и у Библији се помиње месопотамска (халдејска) вештина у изради опеке. Она има различите димензије, као и различите боје, које се крећу од тамно-црвене до бледожуте. Опеке које су пронађене имају или печат владара или натпис, што знатно олакшава датовање појединих споменика. 

Употреба опеке у Месопотамији

У Месопотамији нису израђиване само квадратне или правоугаоне опеке, него и опеке кружног, клинастог и сегментастог облика, које су нарочито коришћене за сводове. У познијим периодима, на пример у епохи Другог Вавилонског царства коришћене су и живописне емајлиране опеке.  Ретка је појава да су грађевине у целини начињене од опеке. Обично се користи мешавина ћерпича и опеке.

Ћерпич, опека и емајлирана опека

Као главно везивно средство, коршћени су битумен и малтер који се правио од глине и гипса или од креча и песка. У познијим периодима, као везивно средство коришћен је, премда ретко, и гипс. У неким деловима Месопотамије има доста алабастера, камена који је мек и лако се може глачати. Коришћен је најчешће за унутрашње облоге и за декоративне елементе на фасадама.

Рељеф из ентеријера палате у Ниниви

Камен је у Месопотамији веома редак и овде је коришћен само као допунско средство. Углавном је коришћен ломљени камен, и то за темеље грађевина.

Дрво су увозили из Либана, док је за куће обичног становништва коришћено неквалитетно палмино дрво.

***

Већина споменика у Месопотамији саграђена је на вештачким терасама, како би се заштитила од поплава. Ове терасе могу бити високе и по 10-14 м, као што је случај са палатом у Корсабаду. Када су у питању ове терасе, не ради се о наносима земље, него о истинским здањима од ћерпича, који је још влажан узиђиван у зграду. Ове вештачке терасе су истовремено служиле и као темељи и зидови се непосредно надовезују на њих.

             

              

Остаци вештачких платформи, на којима су подизане месиопотамске грађевине

Зидови су често веома дебели, чак и по неколико метара. Грађени су од ћерпича, а затим облагани опекама. Спајање је обично извођено помоћу битумена. Затим су премазивани малтером од  песка и креча или од глине и гипса. Камени блокови су веома ретко коришћени, и то само за облагање зграда, на пример на Саргоновој палати у Корсабаду. Камени блокови су исте висине, али различите дужине. Зидови немају нагиб, као у Египту, него су вертикални. Често се догађа да завршетак спољашњих зидова има изглед зубаца.  

Месопотамски зидови са зупчастим завршетком

Зупчасти завршеци месопотамских зидова

Унутрашњи зидови облагани су танким плочама од алабастера, које су украшаванe плитким рељефима. Оваква облога није прекривала цео зид, него само један његов део, у висини од 40 цм до 1м. Горњи део је малтерисан, а затим украшаван фрескама.

Рељефи на унутрашњим зидовима месопотамских палата - Асирија

 

Таванице:

Иако месоптамска архитектура познаје и равне, дрвене таванице, за ово поднебље карактеристична је употреба сводова. Равне таванице примењиване су на мањим стамбеним зградама, али има примера да су и просторије великих димензија, на пример поједине дворане у краљевским палатама, биле покривене равним таваницама, с том разликом што је за обичне стамбене просторије коришћено палмино дрво, а  за владарске палате кедровина која је увожена из Либана. Честа је била појава да се на крововима кућа у Месопотамији направе терасе, односно, преко крова је наношен слој земље. 

Сводна конструкција се појављује у Месопотамији већ око 3300. г. пне, на гробницама у Уру, где се појављује тзв. лажни свод, начињен постепеним испуштањем слојева опеке. 

Прави свод (са зракастим спојницама) и лажни свод, настао постепеним испуштањем опеке

Употреба лажних сводова на краљевским гробовима у Уру

 Убрзо се појављују и прави сводови са зракастим спојницама, и то најчешће - полуобличасти и зашиљени свод. Свод се добија тако што се низ лукова надовезује један на други. 

Полуобличасти сводови

Зашиљени свод

Месопотамске просторије су обично дуге, уске и дебелих зидова, покривене сводовима.

Примери таваница у Месопотамији

Над квадратним просторијама често се подижу куполе, и то тако што се помоћу угаоних тромпи изводи прелаз од квадрата основе ка кругу куполе. Куполе могу бити полулоптасте и параболичасте. Понекад имају отвор на врху, ради пропуштања светлости.

Купола на угаоним нишама - тромпама

Пример употребе купола у Месопотамији

  Лукови су примењивани и на фасадама и у унутрашњости грађевина, али у месопотамској архитектури сводови увек належу на пуне зидове, а никада на стубове и ступце. Недостатак материјала, тј. камена, условио је да су слободни подупирачи у месопотамској архитектури прилично ретки.

Лукови у месопотамској архитектури

У асирском периоду наилазимо на стубове од дрвета који су облагани опекама. Асирски стубови имају стопу и она је најчешће округла, али се могу видети и стопе које имају облик сфинги или крилатих животиња. 

Стопе и капители асирских стубова

Овакве стопе видели су крсташи приликом својих похода и одатле су их пренели у романичку и готичку архитектуру. Стубови имају и капителе, који су понекад богато декорисани, а на некима од њих се појављују и  спиралне траке или волуте. Стабла су глатка и без канелура. Ступци су веома ретки, а нађени су ступци од метала са капителом који подражава палмино лишће.

Округла асирска стопа и појава зооморфних стопа у западноевропској архитектури у периоду романике

Прозори су били веома мали и израђивани су непосредно испод саме таванице. Врата су била прилично велика и просторија је своје осветљење углавном добијала кроз њих. Врата су затварана асурама или ћилимима, а појављују се и дрвена крила од јаких дасака.

***

Композиција и архитектонски облици

 

У архитектонској концепцији доминирају пуне масе, а што је било условљено самим грађевинским материјалом. За разлику од египатског храма, који се развија по праволинијској оси, облици месопотамског храма распоређени су око изломљене осе - храм се, наиме, увек налази на врху вештачког узвишења или зигурата, са три или седам степеника, и до њега се долази идући степеницама, постављеним у виду цик-цак линије. 

Владарске палате су раскошне и огромне, али се на њима не запажа разноликост архитектонских облика. Тај недостатак је донекле ублажен богатом унутрашњом декорацијом. Високе терасе на којима су подизане све важне грађевине захтевале су и приступне рампе, којима се долазило до самог здања, као и велики број степеништа. Као и у египатској архитектури, и овде доминирају хоризонтале. На фасадама грађевина поштује се начело геометријске правилности и пропорционалности. Утисак монотоније који стварају доминантне хоризонтале донекле је ублажен зупчастим зидовима и куполама. Декорација зидних површина у почетку је била једноставна, геометријска, да би касније постала изузетно богата - од флоралних (биљних) и анималних (животињских) мотива до људске фигуре. Ова декорација извођена је у виду плитких рељефа или је сликана.

АРХИТЕКТОНСКИ СПОМЕНИЦИ  

 

Зигурати и храмови

Реконструкција зигурата

Реконструисан зигурат код града Ура

Као многобошци, народи Месопотамије су, као и остали, врло рано почели да подижу храмове као ''домове за божанство''. Како су за сматрали да богови обитавају на небу и да се и сам храм треба да буде ближе небу, при чему су они сами живели у равници, почели су да подижу вештачка узвишења или зигурате који су најпре имали три (Ур) а затим и седам степеника (Вавилон). И један и други број имали су симболично значење у месопотамској нумерологији. 

Реконструкција зигурата

Прилаз зигурату

Стране овог степенастог постоља биле су оријентисане према странама света. На самом врху налазила се капела као стан божанства. До ње се долазило или степеницама или рампама, које су биле ограђене вертикалним и зупчастим зидовима. Сваки степеник симболисао је одређени дан у недељи, неки од три атрибута божанства или једну од планета. Поред тога, сваки степеник био је различито обојен. Капеле су обично споља биле обложене емајлираном опеком.

***

Поред зигурата, грађене су и тзв. ''палате богова''. То су храмови на правоугаоним терасама. Преко степеништа се долазило до дворишта храма, ограђеног становима свештеника и храмовним просторијама. Наспрам улазног ходника или вестибила налазио се сам храм, наглашен улазним вратима, док се у дну светилишта налазио кип божанства. На оваквој основи подизани су храмови из најстаријег периода, у Уру и Уруку. Најзначајнији остаци храмова потичу из познијег, вавилонског периода, као и из периода Другог вавилонског царства. 

Храм на вештачкиој тераси (платформи)

Владарске палате

Владарске палате грађене су у Месопотамији на знатно већим површинама, него на било ком другом месту из тог периода. Подизане су на вештачким узвишењима чија се висна креће од 10-15 м. Палате су се могле поделити на групе просторија које су имале различиту намену; свака таква група просторија била је груписана око једног централног дворишта, а из дворишта су ходници водили у различите одаје (приватне одаје владара, просторије за пријеме, за госте, за послугу, за вођење домаћинства, одвојене одаје за мушкарце и за жене, итд). 

Изглед месопотамске палате  (реконструкција)

Све палате су имале изглед утврђења и све су, без изузетка, имале сложен распоред. Честа је појава да се мање просторије налазе у самој маси зидова, што је служило као склониште од високих температура. Просторије су углавном уске, што је било узроковано начином покривања, односно сводовима. 

Реконструкција месопотамских палата са одбрамбеним зидинама

Капија богиње Иштар у Вавилону

Прилаз Капији богиње Иштар у Вавилону (реконструкција)

Стамбене просторије су имале под од набијене земље прекривен саговима или асурама, док су дворишта обавезно била поплочана. У месопотамским палатама постојао је читав низ водоводних и канализационих цеви, а честа је и појава купатила. Споља посматрано, палате делују масивно и компактно, а велика пажња се поклањала улазним капијама: оне су сличне египатским пилонима, само што су раскошније обрађене и не сужавају се при врху, него су вертикалне. Богату декорацију од емајлиране опеке имали су како довратници, тако и архиволте над самим вратима. 

Камене крилате фигуре са улаза (капија) месопотамских палата

Декорација Капије богиње Иштар у Вавилону

Најлепше и највеће биле су палата Саргона Другог у Корсабаду (крилате фигуре) и Асурбанипалова палата у Ниниви, чувена по својој рељефној декорацији (''Рањена лавица'').

''Рањена лавица'', најпознатији рељеф из краљевске палате у Ниниви

***

Према предању, у граду Вавилону налазили су се и чувени Висећи вртови краљице Семирамиде,  једно од седам чуда старог века. До сада, ниједно археолошко истраживање није потврдило локацију, па чак ни само постојање ових вртова.  

Претпостављени изглед Висећих вртова у Вавилону