АРХИТЕКТУРА СТАРОГ ЕГИПТА

     АРХИТЕКТУРА СТАРОГ ЕГИПТА

                                         

           УВОД         

           Египатска држава настала је на рубу Сахаре, у долини Нила; била је то јака и централизована теократска држава са фараоном као владарем и првосвештеником на челу. Религија је била многобожачка (политеистичка) и у њој је најважније место припадало култу мртвих, тако да је и архитектонско стваралаштво углавном везано за њихове религијске идеје.

                   

                Географска карта Египта са делтом Нила и најважнијим центрима

Египћани су народ који је остварио једну од првих политичких заједница и који је оставио најстарије историјске споменике архитектуре.

Праисторија Египта није довољно позната, али се поуздано може тврдити да споменици које познајемо нису и први које је створила египатска култура. Многобројна насеља и некрополе указују да је овде, много пре појаве фараона, постојала преисторијска цивилизација, а самим тим и преисторијска архитектура. Споменици који су дошли до нас претпостављају дуг развој о којем не знамо готово ништа. Осим тога, египатска архитектура има и ту особитост да су њени споменици утолико савршенији, уколико су старији.

            

   

Са појавом фараона настале су радикалне промене у цивилизацији, па и у архитектури Египта и наука још не може са поузданошћу тврдити како је дошло до преласка са преисторијског на фараонски период у египатској цивилизацији.

Први путописни запис о Египту оставио нам је Херодот (V в. пне), али тај запис потиче из оног времена када је египатска култура већ увелико била на свом заласку. Још је он приметио да су поднебље, у којем је настао Египат, као и Нил који је, како он каже, различит од свих осталих река, утицали да се и египатски обичаји и закони разликују од свих осталих, тј. код осталих народа.

                 

              Дуги развој и услови у којима се она развијала створили су сасвим посебан израз египатске уметности тако да све што је у њој створено оставља утисак свечаног мира, снаге и вечности. Те посебне околности, физички карактер саме земље (њен положај) и огроман утицај теологије утицали су на непроменљивост и статичан карактер његове архитектуре. Ако порекло архитектонских облика треба тражити у дрвеној конструкцији, онда ти облици свој развој дугују камену, који је врло брзо наметнула клима, али и сам појам вечности. Идеја вечности је успоставила неке законе и правила који су затим постали неприкосновени. Због тога нас египатска архитектура не опчињава толико утиском лепоте и хармоније, као касније грчка, колико својим колосалним размерама. 

             

          

  ЗЕМЉА И НАРОД

 

 Још је Херодот приметио да је Египат ''дар реке Нила''. Ова река извире јужно од Екватора и у почетку протиче кроз уске кланце, да би у средњем Египту створила плодну долину Фајум (овде је постојао огроман резервоар за воду, који су грчки писци називали језером Мерис или Мерида). У свом доњем току, Нил ствара плодну делту и најзад се улива у Средоземно море. Поплаве Нила разликују се од поплава других река, које се брзо излију и поруше све пред собом: Нил се лагано излива и фактички наводњава земљу, а затим се исто тако постепено враћа у своје корито, пошто је оставио нанос изузетно плодног земљишта. Без тих поплава, Египат би био само огромна пустиња. Док су у осталим земљама људи страховали од суше или великих киша, Египћани, код којих киша готово уопште не пада, ни најмање нису страховали због тога.

                    

Постоје разне претпоставке о пореклу Египћана  - од оних да су дошли из Азије, или из Етиопије, па до теорије да потичу са ишчезлог континента - Атлантиде. С обзиром да је Египат релативно изолована држава, ограђена пустињом (Сахара) и Средоземним морем, египатска култура се развијала самостално и готово без икаквих утицаја са стране. Овде су, врло рано, настали најстарији архитектонски споменици. Наша знања о Египту дуго су се заснивала само на Херодоту и Манетону (египатски историчар који је писао на грчком језику и чију је историју преписао Диодор са Сицилије, сачувана је само у фрагментима), а онда је у 19. веку Шамполион дешифровао хијероглифе (обелиск из Розете), што је створило услове за развој египтологије. Данас се, као посебан огранак египтологије, развија и пирамидологија, а Египат се сматра највећим археолошким локалитетом на свету. 

Држава је била робовласничка, са фараоном на челу (фараон је био не само апсолутни господар, него и врховни првосвештеник). По својим веровањима, Египћани су били политеисти - веровали су у мноштво богова, а врховно божанство био је Амон - Ра, бог сунца. Поред њега, важна места у египатском пантеону припадају Кхонсуу, Мут, Озирису, Изиди, Анубису, Тоту, Собеку... Фта је било божанство стварања, а Нејти божанство хармоније и склада... 

У почетку, Египат је био подељен на мање градове - државице. Египат је најпре био подељен на Горњи и Доњи Египат, а онда су фараони прве династије ујединили  целу земљу са престоницом у граду Мемфису.  Велики центри били су још и Теба, као верска и свештеничка престоница и Хелиополис, град сунца, као престоница науке. Фараон је носио титулу ''сина сунца'' и потомка богова који су основали Египат, због чега је његова власт била апсолутна и неограничена. Огромну власт имала је и свештеничка каста, као и војска, али су истакнута места заузимали и писари. Верује се да је звање архитекте било наследно и да се са оца преносило на сина. За првог архитекту у историји чије нам је име познато сматра се Имхотеп, градитељ Џосерове пирамиде.

                                    

 Стела краља Нармера, на којој је приказана победа Горњег над Доњим Египтом

Египатска религија била је, пре свега, у служби култа мртвих. Иако су Египћани уживали и у радостима овоземаљског живота, о чему сведоче бројни рељефи и фреске, ипак је сваки од њих настојао да себи обезбеди живот на другом свету. Човеков  дух или ''ка'' захтевао је и тело, због чега се приступало мумифицирању, као и прављењу статуа које ће бити дом за ''ка'', уколико мумија буде уништена. Гробнице су опремане свим оним што је покојник за живота користио, а слике, тј. фреске и рељефи, приказују његов свакодневни живот који би требало да се настави и у вечности. 

                   

    

ЕГИПАТСКА АРХИТЕКТУРА може се разврстати или хронолошки, по тзв. царствима или по групама споменика - гробнице, храмови и сл.

ГРАДИВО  И КОНСТРУКЦИЈА

 

Претпостављамо да су, у првобитној архгитектури Египта, главни грађевински материјали били дрво и ћерпич. Дрвета у Египту нема много, и када је било потребно за веће грађевинске подухвате, увожено је из Сирије и Либана (кедар). За потребе изградње мањих стамбених кућа коришћене су облице (равне таванице) које су затим прекриване трском и прућем - тако су изгледали кровови на мањим кућама обичног становништва.

                      

                   

                    

                                          Остаци мањих кућа у Египту

Ћерпич је увек био у употреби - то су опеке од земље које су сушене на сунцу док не добију одређену чврстину. Да би се квaлитет ћерпича побољшао, додавали су му и сечену сламу. У почетку, те цигле имају димензије приближно као и наше данашње, а касније постају знатно веће. У периоду Новог царства у ћерпич су утискивани фараонски печати, шта знатно олакшава датовање споменика. Најзад, ћерпич је био једини материјал који су користили за израду сводова - свод је био познат египатским архитектима, али никада није имао већу примену.

                        

                      

         Ћерпич и приказ израде ћерпича на једној египатској фресци

Камен је највише употребљаван, посебно кречњак и пешчар, а затим и ружичасти гранит и мермер. Камени блокови, коришћени у египатској архитектури, имају најразличитије димензије. У почетку је обрада груба, а касније достиже савршенство. Финална обрада и глачање вршени су тек онда, када би камени блок већ био постављен на своје место на објекту. Камени тесаници постављани су у правилним хоризонталним слојевима. Занимљиво је да у египатској архитектури не можемо пронаћи огромне, необрађене камене блокове (као у Стонхенџу или, касније у Микени). Вертикалне спојнице нису увек правилне. У почетку није коришћен никакав везивни материјал, него су се блокови надовезивали један на други, а касније у употребу улази кречни малтер.

                      

                        

                           

         Камени блокови и шеме употребе камена у египатској архитектури

КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ

 

Темељи су чак и код великих грађевина обично плитки и слаби. Тек се у познијој архитектури могу видети темељи дубоки 5-6 метара.

За зидове је карактеристичан нагиб спољашњих површина, који је примењиван ради веће стабилности. Зидови су дебели и нису увек од тесаног камена, него се догађа и да имају само оплату од правилних тесаника и испуне од ситног, ломљеног камена и песка. Овакав начин зидања примењиван је чак и на стубовима, чија је средина некад такође од ломљеног камена.

                          

Приказ египатског зида са косим нагибом, оплатом од тесаног камена и испуном од                                                         ломљеног камена и песка (мастаба)

                        

                                        Камени египатски зид са косим нагибом

Стубови и ступци јављају се врло рано у египатској архитектури и они су ретко монолитни, обично су састављени од делова (тамбура). Стуб у почетку нема ни стопу ни капител. Касније се појављују и стопе, врло широке, ради лакшег преношења терета. Капители се јављају у разним облицима, а између самог капитела и архитравне греде појављује се нека врста абакуса у облику коцке. Ова коцка има исту ширину као горњи пречник стуба. Ово је чисто конструктивни елемент, јер преузима тежину архитравне греде и штити капител од пуцања. 

                              

                            

                         

                Примери стубова у египатској архитектури (са стопом, капителом и                                                                                                абакусом) 

Због велике тежине таваничних греда, стабло египатског стуба увек је масивно и здепасто и не достиже ону елеганцију и пропорционалност као стабла у грчкој архитектури. Сматра се да је примена стубаца старија од примене стубова. Они се врло често благо сужавају према врху.  Стопе стубаца најчешће имају изглед квадратне камене плоче. У зрелом периоду египатске архитектуре, ступци су украшени фигурама у високом рељефу. Појављују се и полигонални ступци, али су њихове стопе увек округле. 

                        

                      

                         

                                                       

                      

                 Ступци у Египту и ступци са стопама и фигурама у високом рељефу

У случају стубова, стабла могу бити глатка или са канелурама, а понекад се користе и за стилографију (рељефи или слике у виду хијероглифа, својеврсни записи на стубовима). Стабло понекад подражава стабљике повезане у сноп (папирус), чиме се постиже утисак веће виткости стабла (снопасто стабло). 

                        

                       

                                  Египатски снопасти стубови са абакусима

                      

                                               Стубови са канелурама

                                   

                                           Стуб са стилографијом

Капители се појављују у неколико видова - лотосов (пупољак и расцветали лотос), палмин, папирусов (као сноп) и тзв. Хатор - капител (са ликом богиње Хатор, капител у виду коцке који је са четири стране украшен ликом богиње Хатор).

                                  

                                 

                               

                             

                   

                   

                                Разни типови капитела у египатској архитектури

Таванице су равне и начињене од камених греда. Унутрашњи простор подељен је на мање квадратне јединице, које су покриване гредама, а ове греде се затим надовезују једна на другу. Понекад се преко таваничних греда наноси малтер. Изнутра су таванице малтерисане и украшаване сликама (фрескама).

                                           

                     

                                        Приказ таваничних конструкција у Египту

                                     

                       

                                      Унутрашњи изглед египатских таваница

Врата се јављају  у виду пилона и пропилона. Пилон је конструкција слична капији, дебелих зидова, која има изглед трапезастог масива и сужава се према врху. Пилони чине улаз у египатски храм. У случају пропилона, врата су усечена у њега и како су зидови дебели, тај улаз чини засебну просторију. Врата у правом смислу те речи имају довратнике и надвратнике.

                         

                       

                         

                        

                                         Пилони на улазу у египатске храмове

                         

                                                                     Пропилон

 Прозори су реткост у монументалној архитектури.

 

Композиција - углавном доминирају хоризонтале, које се савршено уклапају у крајолик. Као пример може да послужи храм краљице Хатшепсут, који чине три нивоа, тј три трема повезана рампама. Та три нивоа заправо понављају степенасти крајолик, са доминантним хоризонталним линијама. Карактеристично је да на већини египатских храмова можемо уочити постепено смањење висине, што ствара утисак да се грађевина продужује у недоглед. Исто тако, египатска архитектура наглашава и контраст светла и сенке: из бљештаво осветљеног дворишта пролази се у полумрачну хипостилну дворану и најзад, у потпуно замрачено светилиште, где се чува кип божанства. Све грађевине у Египту завршавају се равним терасама, што још више наглашава доминацију хоризонтала.

                         

                       

                      

ХРОНОЛОГИЈА И АРХИТЕКТОНСКИ СПОМЕНИЦИ

 

Прединастички период - траје до 3200

Старо царство - око 3200 - 2200, од времена када је фараон Менес ујединио Горњи и Доњи Египат са престоницом у Мемфису. Овом периоду припадају велики фараони Џосер, Кеопс, Кефрен и Микеринос, као и градитељ Имхотеп. Сматра се периодом највеће моћи Египта. Карактеристично је по изградњи пирамида и мањег броја храмова

Средње царство - од 2200 - 1700 период слабљења, престоница у Теби

владавина Хикса од 1700-1500

Ново царство - око 1500, период обнове Рамзес Други и Аменофис Четврти - Акхенатон (Ехнатон) и Тутанкамон

Саиско царство

Позно доба - валадавина Александра и Александрових сатрапа - оснивање Александрије са чувеном библиотеком и Серапеионом, посвећеним Серапису, божанству трговине; владавина последњих Птоломеја

После битке код Акцијума, 30. године, Египат потпада под власт Рима.

 

 

             

            Позноегипатски храм на острву Филе, почетак 2.  века нове ере

СТАРО ЦАРСТВО

Египатска религија подразумевала је врло сложена схватања везана за човекову посмртну судбину. Наиме, Египћани су веровали да човека чини његово физичко тело (мумија), двојник (његов лик али од неке ваздушасте материје - статуа, слика), душа и тзв. пламени језичак, тј део божанског огња који је удахнут у човека приликом рођења. Ови делови нису били бесмртни сами по себи, и очување свих тих елемената захтевало је и посебан систем просторија у египатским гробницама. 

                            

Поред гробне одаје у којој је почивала мумија покојника и у коју живи не улазе, ту је и пријемна одаја, у коју су улазили свештеници ради читања молитава, али и рођаци који су доносили храну за покојника. Ове, главне просторије, биле су повезане читавим сплетом ходника и помоћних просторија разне намене. Понекад су тзв. пријемне одаје била ван саме гробнице, тј. у њеној непосредној близини. Величанственим споменицима овог периода вероватно је претходило градитељство у дрвету, о чему сведоче хијероглифски прикази. Ти дрвени објекти били су једноставне, четвороугаоне просторије у којима се чувала статуа божанства.

                              

                                                  Унутрашњост египатских гробница

Најстарије египатске гробнице биле су мастабе, које потичу из времена првих династија. То су грађевине са правоугаоном основом и трапезастим странама, завршене равном површином, тако да споља имају изглед зарубљене пирамиде.  Мастабе могу бити различитих величина, од 25х30 м, са висином од 10м, мада су, углавном, знатно мање.  Грађене су обично од ћерпича и само понекад споља обложене правилно тесаним каменим блоковима. Унутрашњост зидова је од ломљеног камена разних величина, наслаганог у хоризонталне слојеве.

                     

                  

                     

                    

                      

                     

                       

                       

                       

            Пресек и спољашњи изглед најстаријих египатских гробница - мастаба 

Пре него што су изграђене три велике пирамиде у Гизи, недалеко од Каира, изграђено је неколико пирамида које су водиле ка стварању њиховог коначног облика - пирамиде са равним косим странама.

                     

Археолози сматрају да порекло пирамиде треба тражити у надгробним хумкама од земље које су познате код свих народа (Скити, Грци, народи Африке и Америке - то су тумулуси, са наносима земље преко огромних камених блокова постављених на гроб).  Пирамида је најсавршенији геометријски облик који је могла добити хумка. Поред тога, треба имати на уму и симболику бројева 3 и 4, као и њихових геометријских облика, а све то је уграђено у облик пирамиде.  И оне имају различите димензије, од оних које су високе око 15 м, па до Кеопсове и Кефренове пирамиде, које су високе око 140 м.  И пирaмиде су, као и храмови, подизане на вештачким заравнима, на некој врсти вештачких тераса. Пирамиде нису биле усамљени објекти, него су представљале део веће гробне четврти са храмом и разним помоћним одајама.

                    

                    

    Реконструкција првобитног изгледа пирамида са гробним храмовима

Спољашњост пирамиде облагана је правилно тесаним, скупоценим каменом арабљанског и либијског порекла, док у унутрашњости могу да се виде и груби, готово необрађени камени блокови. 

                      

                       

Некадашњи и садашњи изглед Кефренове пирамиде (имала је оплату од гранита) 

Улаз у пирамиду налази се увек са северне стране, и од њега води један ходник који се затим грана у неколико праваца. Један од његових огранака води до гробне одаје.

                           

                             Приказ главних делова у унутрашњости пирамиде

Верује се да је слагање једне мастабе на другу дало облик степенасте пирамиде, као што је пирамида фараона Џосера, подигнута око 2770. г. пне. Састоји се од 6 мастаба које су поређане једна преко друге и сваки степен је повучен отприлике за 2 метра. Укупна висина је око 55 м, а сасвим изузетно ова пирамида има улаз са сваке стране. Сплет ходника води у унутрашњост, док се сама гробница налази испод земље.

                             

                                                  Степенаста или Џосерова пирамида

                           

                 

                            

                                   Пресек Џосерове пирамиде са приказом гробне одаје

Пре великих пирамида код Гизе изграђена је и Преломљена пирамида код Дахшура, висока око 97 м. Има два улаза, један са северне, а један са западне стране. Ова пирамида припада периоду треће династије. 

                        

                                             ''Преломљена'' пирамида код Дахшура

Постоји још једна степенаста пирамида - то је она у Меидуму, састављена од три мастабе, и Херодот тврди да је припадала фараону Снофруу, Кеопсовом оцу.

                     

                                                Пирамида фараона Снофруа

Три велике пирамиде код Гизе везују се за период владавине 4. династије и стари Грци убрајали су их у седам чуда старог света (од свих њих, једино су оне преживеле до данас).

                      

Кеопсова или Велика пирамида има у основи правилан квадрат чија је страница дугачка 233 м. Пре арапског освајања Египта, имала је облогу од разнобојног камена, чији су блокови били тако брижљиво спојени да су грчким путописцима деловали као јединствен блок. Арапи су скинули ову камену оплату и од тог материјала зидали су џамије у Каиру. Улаз се налази на северној страни и тај први ходник који води у пирамиду грана се у неколико праваца. 

                        

                        

        

                                  Део ентеријера Кеопсове или Велике пирамиде

Један огранак води у гробну одају самог фараона, у којој је пронађен празан и неукрашен саркофаг. Изнад гробне одаје налази се пет ниских просторија са равним таваницама које су распоређене једна изнад друге. Њихова улога била је да обезбеде гробну одају од обрушавања таванице.  Испод ове, гробне одаје, налази се тзв. краљичина гробна одаја, иако краљица није била ту сахрањена, него у посебној гробници. Непозната је и намена просторије која се налази испод пирамиде.

                                 

                                  

                   Део ентеријера Кеопсове пирамиде - гробна одаја са саркофагом

                                               

                  

           Приказ конструкције таванице изнад гробне одаје у Кеосповој пирамиди

Кефренова пирамида је нешто нижа, и висока је око 139 м. Уз пирамиду се налази и храм, од којега један ходник води до другог храма, подигнутог на обали Нила. Улаз у пирамиду чува Велика Сфинга, за коју се верује да има лик самог Кефрена. Пирамида је била обложена ружичастим гранитом и део те оплате сачувао се при врху. 

Спољашњи изглед и пресек Кефренове пирамиде са великом Сфингом испред ње

Микеринова пирамида је најнижа на платоу Гизе (висока је око 62 метра) и уз њу се налазе три мање пирамиде. Сматра се да су биле намењене његовим супругама. 

Пирамида фараона Микерина и три мале пирамиде

Од храмова који потичу из периода Старог Царства најзначајнији је Храм Сунца у Абу Гурабу. Храм је подигнут на вештачкој тераси и до њега се долазило помоћу покривеног ходника који је полазио од мањег храма у подножју. Тераса је била ограђена високим зидом, уз који су се налазиле разне помоћне просторије. У дну осовине храма налази се споменик у виду зарубљене пирамиде, надвишене обелиском. Испред овог споменика налази се жртвеник.

Храм Сунца у Абу Гурабу - реконструкција и остаци жртвеника

НОВО ЦАРСТВО

Од периода Средњег и посебно Новог царства не граде се више пирамиде као фараонске горбнице, него сиринге или гробнице уклесане у стене. Највећи број оваквих гробница пронађен је у Долини краљева код града Теба (неколико десетина фараонских гробница; најчувенија међу њима је раскошно осликана гробница фараона Сетија Првог). Дугачак, прав ходник под благим нагибом води ка унутрашњости тј. ка гробној одаји, пролазећи при том кроз неколико помоћних просторија. 

                              

           Долина краљева поред  града Тебе, са неколико десетина фараонских гробница

     

 

Унутрашњост и шема сиринге у Долини краљева

Најчувенија је свакако гробница фараона Тутанкамона, пронађена неопљачкана (археолог Хауард Картер ископао је ову гробницу 1922. године). На основу њеног инвентара можемо само да замислимо како су изгледале гробнице великих и значајнијих фараона.

Детаљ из гробнице фараона Тутанкамона

Својом велелепношћу истиче се и храм Рамзеса Другог у Абу Симбелу, чији улаз чине 4 седеће статуе овог фараона, високе око 20 м. Поред ове, требало би поменути и гробницу краљице Хатшепсут у Деир ел Бахарију (око 1500 г. пне), коју чине три хипостилне дворане (дворане са стубовима), подигнуте на три висинска нивоа и повезане рампама. Из треће хипостилне дворане иде се у саму гробницу. Занимљиво је да доминантне хоризонтале понављају слојевит изглед околног терена. 

                          

               

                                                 Храм Рамзеса Другог у Абу Симбелу

Унутрашњост и основа храма у Абу Симбелу

                    Основа и екстеријер погребног храма краљице Хатшепсут

                                                                   ХРАМОВИ                                                                                 

Општи изглед египатског храма створен је у периоду Средњег и Новог царства и они су се готово увек придржавали исте шеме. Сам храм је комплекс који је високим зидом (око 10 м) ограђен од осталог света, а прилаз храму чини поплочана стаза са чије се обе стране налазе низови сфинги. Улаз у храм чини капија или пилон, тачније 2 пилона између којих се налазе врата. Пилони имају трапезаст облик и завршавају се равном терасом. Уколико су пилони великих димензија, у њима се налазе степеништа која воде на кров. У таквим случајевима, пилони су били нека врста стражарских кула. Уместо пилона, на улазу у храм могли су да се нађу и обелисци или џиновске фараонске статуе.

Основа типичног египатског храма:

1: Светилиште

2. Хипостилна дворана (дворана са стубовима)

3. Ограђено двориште са колонадама стубова

4. Улазна капија или пилон

Египатски храм није намењен окупљању народа. У његов најважниији део, у светилиште храма, улазили су само фараон и свештеници. Кроз пилон се улазило у двориште, које је најчешће ограђено тремом са стубовима. Из дворишта се ишло у хипостилну дворану (дворану са густо распоређеним стубовима и покривену каменим таваничним гредама), а одатле у само светилиште. Највиши део храма био је сам пилон, а затим се висина смањивала, док је висина пода расла. Тиме се стварао утисак перспективног скраћења и продужавања храма у недоглед. Ова шема се може мењати, тако да постоје храмови са 2 или три дворишта и са две или три хипостилне дворане.

   

Изометријски пресек египатског храма - пилон, двориште, хипостилна дворана и светилиште

Унутрашње двориште египатског храма из којег се иде у хипостилну дворану

Поплочани прилаз египатском храму, са чије се обе стране налазе фигуре сфинги

   

Различите основе египатских храмова, са дозиданим елементима (дворишта, пилони) 

Поглед из ваздуха на храм у Луксору

Египатски храмови могу се јавити у четири варијанте:                                                     

Храм са пилонима

Периптерални храм - храм чије је средиште окружено стубовима

Спеос – подземни храм – Абу Симбел (храм Рамзеса Другог)

Хемиспеос – полуподземни храм - Хатшепсут

Најзначајнији храмови подигнути су у периоду Новог царства, у Карнаку, Луксору и Едфу.

Амонов храм у Карнаку дугачак је 365 метара. основа му је необична по томе што се кроз први пилон пролази у двориште а одатле, опет кроз пилон, у друго двориште па тек онда у хипостилну дворану, највећу коју је створила египатска архитектура. Иза те хипoстилне дворане поново следи пилон и двориште - сваки фараон дозиђивао је по један део на овом храму.

                                                                     Амонов храм у Карнаку

Храм Амона, Мут и Кхонсуа у Луксору - има два дворишта између којих је хипостилна дворана, и из другог дворишта иде се у светилиште.

Храм у Луксору, са обелиском на улазу

                                                         Унутрашње двориште храма у Луксору

Хорусов храм у Едфу - има правилну основу - масивне пилоне, двориште, предворје, хипостилну дворану и светилиште са сложеним системом помоћних просторија око њега.

                                                           Пилони на Хорусовом храму у Едфу

Египатске стамбене куће биле су једноставне правоугаоне грађевине од трошног материјала (ћерпич). Владарске палате су грађене још од времена првих династија и имале су јавни и резиденцијални део. На кључним местима на граници, Египћани су подизали и утврђења. 

                                  

Препоручени линкови - за оне који желе да науче нешто више ☺ 

1. https://www.youtube.com/watch?v=SJS2gbVADIQ&ab_channel=turbolooping  

2. https://www.youtube.com/watch? v=Dtw2vfKihXA&ab_channel=AmazingPlacesonOurPlanet

https://noizz.rs/kultura/drevni-spomenici-u-4k-rezoluciji/yj0ebb2

На youtube -у можете наћи велики број документарних филмова, о сваком појединачном споменику старог Египта. Углавном су на енглеском језику, тако да ћете моћи истовремено да усавршавате и познавање енглеског!