Архитектура ХХ века

Архитектура ХХ века

Френк Лојд Рајт, ''Fallingwater'' - ''Кућа на водопаду'', Бен Ран, Пенсилванија

На изглед архитектуре у ХХ веку пресудно је утицало неколико фактора. Пре свега, нагла индустријализација и урбанизација, као и промена друштвених околности, утицале су да се појави потреба за новим грађевинама, као што су фабричке хале, берзе, банке, робне куће, железничке станице, јавне грађевине, велики стамбени блокови... Један од карактеристичних облика који су се појавили у последњим деценијама 19. и првим деценијама 20. века свакако је и облакодер (''skyscraper''), којим се решава проблем великог броја станова у мегалополисима.

Мегалополис - Њујорк

Емпајер Стејт Билдинг, Њујорк

Крајслерова зграда, Њујорк

Примена нових материјала као што су челик, армирани бетон и стакло условила је да грађевине новог доба буду јефтиније и да се брже довршавају, а што је одговарало потребама новог времена. Коришћење овог материјала условило је да у архитектури новог доба доминирају строги, геометријски облици и да се поставе нови захтеви пред естетику саме грађевине: она се више не базира на декоративним елементима који се накнадно додају, него на односу маса и површина - прозирних и непрозирних, пуних и празних, сјајних и мат.

Конструкција и фасаде у модерној архитектури

Иако је од краја 19. и на почетку 20. века, а посебно у времену између два светска рата постојало неколико стилова у архитектури (југенд, арт деко, кубизам, футуризам, неопластицизам, итд) они су међусобно сродни и често прерастају један у други или се један са другим стапају. То је допринело стварању тзв. ''међународног стила у архитектури'', на чије је обликовање утицало неколико значајних представника и уметничких школа.

Виктор Орта, хотел ''Тасел'', Брисел, Белгија

Виктор Орта, степениште у хотелу ''Тасел'', Б рисел

Почетак века обележио је стил арт нуво, који се у Немачкој називао југендстил, а у Аустрији и средњој Европи - сецесија. Вођа бечких сецесиониста био је архитекта Ото Вагнер. Сецесионисти су били чланови бечке уметничке академије који су се одвојили од ње незадовољни њеним строгим правилима. Одбацили су историјске стилове и почели да примењују нове материјале као што су гвожђе или мајолика, посебно у обради фасада. Иако су се фасаде одликовале наглашеном декоративношћу, Вагнер и његови следбеници залагали су се и за функционалност грађевине. Утицај бечке сецесије испољио се на архитектури Средње Европе и Аустро -Угарске, а може се уочити и на бројним грађевинама подигнутим у нашим крајевима, посебно између два светска рата.

Ото Вагнер, Кућа медаљона, Беч

Ото Вагнер, Карлплац павиљон - Станица на Карловом тргу, Беч

Ото Вагнер, Мајолика кућа, Беч

Ото Вагнер, Мајолика кућа, Беч, детаљ са фасаде

Аугуст (Огист) Ендел, атеље ''Елвира'', Минхен

Иако се нису ослободили декоративности, Вагнер и још неколицина архитеката указали су на функционалност и конструктивне могућности на којима ће се утемељити модерна архитектура. За разлику од архитектуре 19. века, модерни архитекти одбациће сваки сувишан елемент и своју естетику засниваће на односу маса и површина, њихових пропорција и усклађености облика.

Школа ''Баухаус'', Десау

Југендстил је првобитно окупио и оне уметнике који ће нешто касније формирати Баухаус у Вајмару (''Кућа конструкције'') или Школу за уметности и занате чији је циљ био да се уметност и занати изједначе и да стамбени простор представља јединствену и стилски уједначену целину. Залажу се за једноставне геометријске облике и функционалност.

Валтер Гропијус, фабрика ''Фагус'' у Арнфелду

Управник ове школе био је Валтер Гропијус, који је вероватно највише утицао на физиономију модерне архитектуре. Своје архитектонске пројекте базирао је на принципима функционализма. Нове облике архитектуре, у којима је наглашена конструкција и који су ослобођени сваке декоративности, најпре је применио на фабрикама. На индустријским грађевинама, дословно је примењивао функционализам, у којем су сви елементи били подређени намени објекта. Са својим сарадником Марселом Бројером, створио је и нови тип стамбене зграде, у виду дугог уског блока са више спратова.

Валтер Гропијус, зграда у берлинској четврти ''Ханза''

Његове грађевине одликују се јасним, чистим, једноставним геометријским облицима. Користи нове материјале, челик и армирани бетон, а стубове као главне носаче. Услед тога, зид на његовим грађевинама престаје да буде главни носећи елемент и своди се на функцију завесе или климатске баријере. Зидови су из тог разлога често од стакла, и на њима се смењује велики број отвора у разним комбинацијама. У Немачкој је пројектовао фабрику Фагус у Арнфелду и ново крило школе Баухаус у Десау (где се школа преместила из Вајмара). Ово ново крило подразумевало је три целине - учионице, радионице и атељее, и ове три целине су међусобно повезане.

Валтер Гропијус, зграде у оквиру школе Баухаус, Десау

После доласка Хитлера на власт одлази у Америку, где је наставио предавачку и архитектонску делатност, где је са групом млађих архитеката пројектовао Универзитетски центар на Харварду.

Валтер Гропијус, Универзитетски центар, Харвард

Валтер Гропијус, зграда Америчке амбасаде у Атини

Гропијусов наследник у Баухаусу био је Лудвиг Мис ван дер Рое, који користи слична решења, али уводи већи број декоративних елемената од мермера и никлованог челика. Он је такође радио у Америци, где се и налазе његови најзначајнији пројекти.

Мис ван дер Рое, Хајфилд хаус, Балтимор (САД)

Мис ван дер Рое, Архитектонска висока школа у Чикагу

Мис ван дер Рое, стамбене зграде у Чикагу

Најдаровитији амерички архитекта ХХ века био је Френк Лојд Рајт, који је створио појам ''органске архитектуре'', јер је сматрао да сваки објекат мора да одговара околини у којој настаје. То је значило да се Рајт при сваком пројекту суочавао са новим изазовом, што га је спречило да упадне у шаблоне. Често је на себе преузимао комплетно уређење куће, како екстеријера, тако и ентеријера са теписима и намештајем. Био је противник становања у облакодерима и пропагирао је једноспратне пољске куће - виле, које често заузимају велику површину.

Френк Лојд Рајт, Кућа Хендерсон, Елмхарст

Френк Лојд Рајт, Кућа Инголс, ривер Форест, Илиноис

Првом периоду његовог стваралаштва припадају тзв. ''преријске куће'', међу којима је најпознатија Кућа Роби у Чикагу. У њеној силуети доминирају хоризонтале, сачињене од хармоничних облика маса које се складно распростиру и сагласне су са природним оквиром.

Френк Лојд Рајт, Кућа Роби, Чикаго

Френк Лојд Рајт, Кућа Роби, Чикаго, основа

Састоји се од неколико просторних блокова, отворених и затворених, груписаних око средишњег језгра а то је димњак. Балкони, терасе и врт чине једну целину са грађевином и отворени и затворени просторни блокови третирани су као еквивалентни.

Кућа Роби, Чикаго, детаљи екстеријера и ентеријера

Кућа на водопаду, Бер Ран, Пенсилванија, представља можда његов најуспешнији покушај повезивања грађевине и амбијента. Чини је неколико хоризонтала постављених у различитим нивоима и у различитим правцима, тако да понављају степенасто спуштање воде преко каменитог терена.

Френк Лојд Рајт, Кућа на водопаду, Бен Ран, Пенсилванија, екстеријер и детаљи ентеријера

Френк Лојд Рајт, Викендица Сета Петерсона, Мирор лејк, Висконсин

Музеј Гугенхајм у Њујорку замишљен је као џиновска спирала која се шири идући према врху. Изложбени простор замишљен је као поставка дуж спиралне рампе и посматра се одозго надоле. Рампа је постављена око средишта а грађевина нема прозоре, него је осветљена светлошћу која долази са врха, из куполе од плексигласа.

Френк Лојд Рајт, Музеј Гугенхајм, Њујорк, план

Френк Лојд Рајт, Музеј Гугенхајм, Њујорк

Френк Лојд Рајт, Музеј Гугенхајм, Њујорк, ентеријер

Френк Лојд Рајт, Музеј Гугенхајм, Њујорк, детаљ фасаде

Френк Лојд Рајт, Музеј Гугенхајм, Њујорк, купола

Ле Корбизје - Шарл Едуард Жанере, швајцарски архитекта, најутицајнији је представник тзв. ''међународног стила''. Бавио се и теоријским радом, а његово дело ''Ка правој архитектури'' пресудно је утицало на архитектуру од половине 20. века.

Ле Корбизје је створио појам куће као ''машине за становање''. Најједноставнији модел ове куће подразумева две хоризонталне равни, тј. два спрата повезана степеништем и са шест носећих стубова. Преградни зидови се постављају према потреби, а спољашњи зидови су често од стакла.

Ле Корбизје, шема стамбене куће

Пример оваквог схватања куће је Вила Савоја недалеко од Париза. Подсећа на ниску двоспратну кутију на стубовима од армираног бетона тако да је први спрат одвојен од земље (мезанин). Има тракасте прозоре, што додатно наглашава хоризонталу.

Ле Корбизје, Вила Савоја, околина Париза, екстеријер и делови ентеријера

''Јединство становања'' у Марсеју укључује неколико целина, међу којима је и стамбени блок. Има кровну терасу са спортским теренима и заједничким просторијама.

Ле Корбизје, ''Јединство становања'', Марсеј - екстеријер, кров и детаљ ентеријера

Ле Корбизје, Швајцарски павиљон, Париз

Богородичина капела у Роншану је његово најоригиналније остварење. Има неправилно геометријско језгро и кров у облику чамца који симболише лађу спасења. Улаз је добро скривен и подсећа на улаз у пећину; прозори су споља готово неприметни али се затим шире кроз масу зида и бацају у ентеријер разнобојну светлост, стварајући ефекте сличне онима код готичких катедрала. Уређење ентеријера такође је поверено Ле Корбизјеу, док је фреске осликао контроверзни француски уметник Жан Кокто.