ИНДУСТРИЈСКИ И ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН

ИНДУСТРИЈСКИ И ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН

                                                                 

   

Тифани лампа, стил ''арт нуво''                              

У XIX веку дошло је до великих друштвених времена: било је то време индустријализације и наглог развоја градова, а са повећањем броја градских становника, увећава се и моћ средње класе: ова класа добија све већи значај у друштвеним догађајима, али се, истовремено, појављује и као значајан потрошач, што је у великој мери допринело масовној производњи. Појављују се и уметници који су тежили да направе синтезу уметности и индустријских производа, односно, да предмети намењени свакодневној употреби добију и естетску вредност.

                               

Један од првих стваралаца који су покушали да остваре ову синтезу био је Енглез Вилијам Морис, који је говорио да ''уметност мора бити радост и за ствараоца и за корисника''. ''Не желим уметност само за мали број људи'', говорио је Морис, ''као што не желим ни образовање или слободу само за неколицину''. Отварао је радионице, у којима је руководио и производњом и дизајном, при чему је његов дизајн представљао склад природе и стилизације (дизајнирао је тапете, текстил, керамичке плочице).

           

                                         Дизајнерски радови Вилијама Мориса

У другој половини XIX века појавио се покрет ''арт нуво'' (''нова уметност''), чији је главни циљ био ослобађање од тада доминантних историјских стилова и академизма. Овај покрет је у Немачкој добио назив ''Југендстил'', према часопису који је почео да излази око 1895. г, иако је сам покрет знатно старији. 

   

  

                                        Корице часописа ''ЈУГЕНД''

У Средњој Европи овај стил је добио назив ''сецесија'', а његови елементи могу се пронаћи и на  територији Србије. Овај покрет имао је своје следбенике у архитектури,  сликарству и примењеним уметностима. Један од главних циљева покрета арт нуво био је да укине границу између такозваних лепих уметности (скулптура и сликарство) и примењених уметниости. Због тога је био широко прихваћен у дизајну ентеријера и графичкој уметности, у дизајну стакла, текстила, накита, намештаја, керамике, итд. Прве куће, чији је ентеријер био урађен у стилу арт нуво појавиле су се у Бриселу и Паризу.  

                                                 Детаљи ентеријера у стилу ''арт нуво''

У покрету ''арт нуво'' стално се сусрећемо са несиметричним, криволинијским, пламтећим облицима, који се заснивају на облицима какви се виђају у природи. Водећи представник у архитектури био је Шпанац Антонио Гауди, а у графичкој уметности (постери, плакати, рекламе) Чех Алфонс Муха. Истакнути представник био је и Аустријанац Густав Климт. 

  Антонио  Гауди, стамбена кућа ''Каза Мила'' у Барселони  

                                     Алфонс Муха, рекламе за прехрамбене производе

Крај XIX и почетак ХХ века био је и време појаве индустријског дизајна, који такође подразумева комбинацију примењених уметности и заната. Циљ индустријског дизајна је да побољша употребне и естетске карактеристике предмета. Веома је битна околност да се у том периоду појављују и нови материјали (метали, пластичне масе) и нове технике израде предмета. 

Двадесети век био је век масовности, тј, масовне производње и потрошње, а функционалност је често односила превагу над естетиком. У Немачкој је архитекта Валтер Гропијус формирао школу ''Баухаус'' у Вајмару, чији је циљ био да се изједначе уметности и занати, а да стамбени простор представља јединствену и стилски уједначену целину. 

                                Намештај дизајниран  у школи ''Баухаус''

Гропијус је желео да избегне наглашену декоративност и украсе на предметима, који су били карактеристични за стил ''арт нуво''. Уместо украшавања, тежио је чистим, једноставним облицима, који ће бити лепи већ по самој својој форми., при чему је креативни чин подразумевао обликовање предмета и остварење његове функционалности. Начела Баухауса и данас су присутна у индустријском дизајну, где се морају поштовати захтеви функционалности, својства материјала и процес серијске производње. 

                                  Ентеријер у стилу школе '' Баухаус''

Индустријским дизајном обухваћен је дводимензионални и тродимензионални изглед читавог производа или једног његовог дела. Ауторска права индустријског дизајнера заштићена су Законом о интелектуалној својини, и свако његово копирање и присвајање подлеже одговарајућој казни.

Између осталог, индустријски дизајн присутан је и у аутомобилској индустрији

***

Графички дизајн такође спада у примењене уметности и најчешће се бави обликовањем новина, часописа, плаката, реклама (маркетинг), летака (флајера), визит – картица... другим речима, обликовањем свих оних производа којима се, комбинацијом слова (речи) и слике преноси одређена визуелна порука. 

Зачетке графичког дизајна можемо пронаћи још у старим рукописним књигама, у којима су текстови обогаћени минијатурама. Од 15. века, од проналаска штампарске машине, графички дизајн добија све значајнију улогу. У садашњем тренутку, графички дизајн се прилагођава савременим електронским медијима, као што су телевизија или интернет. 

У графичком дизајну могу се користити фотографије, симболи, боје, илустрације и слично, које се затим комбинују са одређеним текстом. Графички дизајн може бити резултат тимског  рада – на пример, писац даје текст, фотограф слику, а графички дизајнер све то обликује у једну целину (композицију).

У оквиру графичког дизајна, посебну категорију представљају илустрације и илустратори – уметници који су се специјализовали за илустровање неког текста, најчешће неког књижевног дела (роман приповетка, поема, песма). Многи илустратори се баве илустровањем – осликавањем – књига за децу.       

http://vintagericks.blogspot.com/p/art-nouveau-jewelry.html