ПОЈАВА МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ
ПОЈАВА МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ - РЕАЛИЗАМ, ИМПРЕСИОНИЗАМ И ПОСТИМПРЕСИОНИЗАМ
Клод Моне, Поље мака у Аржантеју
У XIX веку, појавило се и неколико праваца који су непосредно водили појави модерне уметности.
Реализам се, на пример, појавио као
реакција на машту и сентименталност романтичара, које су реалисти сматрали
бекством од стварности. Главни представник у европском сликарству био је
француски сликар Гистав Курбе. Он је сматрао да уметник треба да представља своје сопствене, непосредне и
конкретне доживљаје, као и стварност која га окружује. Сликари теба да одбаце
религиозну, алегоријску и митолошку тематику и да, уместо тога, приказују
савремени свет и услове у којима живе њихови савременици. У погледу ликовног
речника, реализам не доноси ништа суштински ново – реалистички приступ
сликарству био је познат и раније, на пример у периоду барока, у Холандији или
Шпанији. Нове су само теме које приказују - сликарство постаје друштвено
ангажовано, тако да представници реализма у својим делима најчешће приказују
друштвене неправде које трпе радници и сељаци. Једно од његових познатих дела је и слика ''Туцачи камена'', где је уметник насликао младића и старца, нагласивши да и један и други раде посао непримерен њиховом годинама. На ''Сахрани у
Орнану'' приказао је лицемерје, хладноћу и себичност малограђанске средине. .
Гистав Курбе, Туцачи камена
Гистав Курбе, Сахрана у Орнану
Франсоа Мије углавном је сликао тежак и
напоран рад сељака на пољима
Франсоа Мије, Сакупљање жита
Франсоа Мије, Вечерња молитва (''Ангелус'')
Оноре Домије бавио се карикатуром и често је исмевао највише представнике француског друштва, па и
самог краља. Нека његова дела представљају оштру критику савременог друштва.
Оноре Домије, карикатуре
Оноре Домије, Вагон треће класе
У периоду
реализма, у 2. половини 19. века, појављују се и многи наши сликари који су се
школовали на академијама у Бечу и Минхену – Ђорђе Крстић, Урош Предић, Паја
Јовановић, као и вајари Петар Убавкић и Симеон Роксандић. Радили су у стилу академског
реализма и приказивали фолклорне мотиве, али и теме везане за националну
историју; оставили су значајан број портрета.
Ђорђе Крстић, Утопљеница
Ђорђе Крстић, Анатом
Урош Предић, Херцеговачки бегунци
Урош Предић, Сироче на мајчином гробу
Урош Предић, Војвода Живојин Мишић
Паја Јовановић, Кићење невесте
Паја Јовановић, Борба петлова
Паја Јовановић, Сеоба Срба
Паја Јовановић, Проглашење Душановог Законика
Петар Убавкић, биста Вука Караџића
Петар Убавкић, биста Доситеја Обрадовића
Петар Убавкић, Споменик устаницима у Такову
Симеон Роксандић –
фонтана са статуом ''Рибар'' на Калемегдану
Симеон Роксандић, Чукур чесма
Према многим
мишљењима, импресионизам је најзначајнији уметнички правац 19. века. Сликари,
који ће касније бити названи импресионистима, први пут су заједно излагали
почетком 70-тих година 19. века, у Паризу. Назив су добили према једној од
слика са те прве заједничке изложбе – ''Импресија, рађање сунца'' Клода Монеа.
Клод Моне, Импресија, рађање сунца
Импресија означава
тренутни утисак, и овај назив умногоме указује и на основне одлике овог правца.
Импресионисти су у својим делима применили Њутново откриће да се бела боја
састоји од свих боја спектра, као и сазнања модерне физике – да у природи не
постоји ни бела светлост, ни црна сенка, него да и једна и друга имају одређену
колористичку вредност.
Клод Моне, Антиби у рано јутро
Количина светлости
у природи се непрестано мења, а самим тим мења се и колорит, мењају се боје у
природи, што можемо свакодневно да приметимо - другачије су боје при пуној сунчевој
светлости, а другачије током облачног времена, при заласку сунца и слично. Да би забележили
тренутни изглед, односно, тренутну количину светлости у природи, ови сликари
раде веома брзо – наносећи боје директно из тубе, брзим и кратким потезима
четкице, без припремних цртежа и скица.
Клод Моне, Пластови сена
Клод Моне, из серије слика ''Локвањи''
На њиховим сликама не
постоји чврста и јасно дефинисана форма (цртеж), због чега се ствара утисак да
се фигуре и објекти у природи стапају са атмосфером која их окружује.
Импресионисти сликају мрљама светлости и боје, што ће у једном тренутку учинити
да њихове слике постану готово апстрактне.
Клод Моне, из серије слика ''Локвањи''
У тематском
погледу, импресионисти се надовезују на реализам – углавном сликају пејсаже и призоре са
париских улица, али без жеље да својим сликама износе било какву критику
постојећег друштва.
Клод Моне је био најдоследнији представник импресионизма. Радио је серије слика,
на којима један исти мотив ради по неколико пута, али у различито доба дана и у
различитим временским условима. Најпознатија таква серија слика је ''Катедрала
у Руану''.
Клод Моне, четири слике из серије ''Катедрала у Руану''
Огист Реноар је сликао ведре призоре из париских кафана и барова, а главни мотив је
људска фигура, при чему често приказује промене које светлост изазива на
површини људске коже.
Огист Реноар, Мулен де ла Галет
Огист Реноар, Купачица
Огист Реноар, Кишобрани
Огист Реноар, Ноармутје
Едгар Дега је често сликао у техници пастела и приказивао ефекте вештачког
осветљења, тј. светлости разнобојних рефлектора на фигурама и одећи балерина и
певачица у позоришту.
Едгар Дега, Балерина
Едгар Дега, Балерина 2
Едгар Дега, Певачица у зеленом
Вајар Огист Роден је такође радио са импресионистима – раскинуо је са традицијом европске скулптуре, која се 200
година заснивала на опонашању Бернинија. Радио је у бронзи и мермеру, а своје статуе често је остављао грубе и недовршене, што је омогућило различита преламања светлости на њиховој
површини.
Огист Роден, Мислилац
Огист Роден, Балзакова биста
Огист Роден, Грађани Калеа
Импресионизам има
свог представника и у срспском сликарству – то је сликарка Надежда Петровић, која се школовала
у Минхену и Паризу. Она је заслужна што се српско сликарство укључило у модерне
токове европске уметности, укључујући и експресионизам, који се приближава апстракцији.
Надежда Петровић, Ресник
Надежда Петровић, Ресник 2
Надежда Петровић, Нотр Дам
Надежда Петровић, Грачаница
Постимпресионизам
С импресионистима су радила и три сликара која ће се временом одвојити од њих и, сваки на свој начин, поставити темеље модерном сликарству 20. века
Пол Сезан, Играчи карата
Пол Сезан је импресионистима замерао одсуство чврсте и јасно дефинисане форме,
због чега је предмете упрошћавао и сводио на облике геометријских тела; чак је и
боје наносио кратким, плочастим потезима четкице, тако да површина његових
слика често подсећа на мозаик. Ликови су без покрета и израза, а облици људске
фигуре крајње упрошћени. Због геометризације облика, сматра се претходником кубизма.
Пол Сезан, Мртва природа
Пол Сезан, Мртва природа
Пол Сезан Планина Сен Виктоар
Пол Сезан, Купачице
Пол Гоген је импресионистима замерао одсуство маште. Инспирацију је тражио у
средњовековној уметности и уметности примитивних народа. Један је од првих сликара који је
одбацио традиционалну линеарну перспективу, па је облике ређао један изнад
другог.
Пол Гоген, Визија после проповеди
Боје је наносио у широким површинама и ограничавао их црном контуром, чиме
се приближава облицима средњовековних витража. Живео је на острвима Тахити и Мартиник, где је био надахнут уметношћу тамошњих становника. Сматра се претходником синтетизма и
симболизма.
Пол Гоген, Тахићанке
Пол Гоген, ''Ко смо? Одакле долазимо? Куда идемо?''
Винсент Ван Гог је холандски сликар. У почетку је радио као проповедник у рударским насељима и сликао у маниру реализма.
Винсент Ван Гог, Сељаци једу кромпир
Када је
упознао импресионисте, почиње да користи потпуно другачији колорит. Боја за
њега постаје начин да изрази најдубља осећања и утиске, своје унутрашње немире
и тескобу. Тако је на слици ''Кафана ноћу'' користио оштар контраст црвене и зелене боје да би, према његовим речима ''изразио мрачне страсти људске душе''.
Винсент Ван Гог, Кафана ноћу
Боју је наносио у густим намазима, користећи карактеристичан, таласаст потез четкице. Овакав потез само је повећавао атмосферу немира и напетости на његовим сликама. Сматра се претходником експресионизма и апстрактног сликарства.
Винсент Ван Гог, Житно поље и чемпреси
Винсент Ван Гог, Аутопортрет
Винсент Ван Гог, Уметникова соба
Винсент Ван Гог, ''Житно поље са гаврановима''.
***
На овом линку можете чути једну песму (''Starry, starry night''), посвећену Ван Гогу; аутор је амерички музичар Дон Мек Лин, а спот је урађен као низ Ван Гогових слика:
Ако некада будете у могућности, погледајте филм Винсента Минелија ''Lust for life'' - ''Жудња за животом'', који је заснован на животу Винсента Ван Гога.
(trailer за филм)
Најзад, у нашим библиотекама сигурно се може пронаћи књига ''Писма брату'', у којој су објављена Ван Гогова писма упућена његовом брату, Теу, трговцу уметничким предметима.
Comments
Post a Comment