АРХИТЕКТУРА РЕНЕСАНСЕ

Микеланђело, Капитолски трг у Риму, поглед на Палату сенатора

Као стил и покрет који се појавио у Италији на почетку 15. века, ренесанса је означавала препород, при чему се првенствено мисли на препород античке, грчке и римске уметности. Са појмом ренесансе повезан је и појам хуманизма, који углавном означава повећано интересовање за човека и свет у којем он живи, али и за оне научне дисциплине које су се сматрале достојнима човекове пажње. У сваком случају, у ренесанси долази до веома крупних промена у начину живота и размишљања, и оне ће имати далекосежне последице за целокупну европску и светску културу.

Поглед на Фиренцу и катедралу Санта Марија дел Фиоре

Што се тиче архитектуре, са ренесансом долази до појаве нових форми и проналажења нових решења. Још у периоду готике, дошло је до формирања градова који сада представљају велике центре привреде и културе. У њима живе и раде трговци и занатлије, стварају се богате и моћне племићке породице које постају мецене, тј. покровитељи уметника и поручиоци најзначајнијих уметничких дела. Упоредо са црквеном, сакралном архитектуром, појављује се и све већи број световних, профаних грађевина као што су палате, градске већнице, библиотеке, сиротишта, итд.

Палата Пити, Фиренца, рана ренесанса

Готика никада није имала јако упориште у Италији и зато ни најмање није необично што су се ренесансни архитекти окренули античким, пре свега римским узорима - свуда око њих налазили су се споменици римске архитектуре, тако да су они врло брзо усвојили римски архитектонски речник и, захваљујући својој креативности, дали му нове форме и нова решења.

Микеланђело, скица

Ренесансни архитекти тежили су једноставности, симетрији и хармоничном односу делова и целине (''златни пресек''). Сматрали су да круг и квадрат као најсавршенији облици одговарају божанском разуму, па су те облике, као симболе духовног и материјалног света, најчешће примењивали на својим грађевинама. Иако се у ренесанси граде и базиликалне грађевине, најзрелија остварења ренесансне архитектуре су грађевине са централном основом.

Браманте, ''Темпјето''

Што се тиче стилова, у ренесанси се користе сви класични стилови, а најчешће се на ренесансним грађевинама могу видети коринтски и композитни капители. Готички крстасти сводови замењени су полуобичастим римским, а честа је и појава купола. На фасадама се примењује чак и необрађен камен тако да су тзв. рустичне фасаде честа појава на ренесансним палатама. Нешто касније, јавиће се и тзв. ''sgraffito'' (,,зграфито") - нанос од сувог малтера, онда премаз црном бојом; затим нанос од влажног малтера (бела боја), на који се са папира урезује цртеж, тако да се појаве црне контуре. Средином 15. века, на фасадама ће се појавити и пиластри, као и блокови глачаног камена и камена обрађеног ''a la diamante'' (''као дијамант''), тј. са закошеним странама.

Микелоцо, Палата Медичи - Рикарди, рустична фасада

Рустична фасада

''Sgraffito'', Palazzo Nasi - Палата Наси, Фиренца

''a la diamante'', Palazzo dei Diamanti -Дијамантска палата, Ферара

Архитектура ренесансе може се поделити на три периода:

- рана, висока и позна ренесанса

Рана ренесанса обухвата време од поч. до краја 15. века. У том периоду водећи уметнички центри били су Фиренца и Венеција.

Балдасаре Перуци, Вила Фарнезина, Рим

АРХИТЕКТУРА РАНЕ РЕНЕСАНСЕ

Филипо Брунелески

Један је од твораца италијанске ренесансе; у почетку се бавио вајарством и учествовао на конкурсу за врата крстионице фирентинске катедрале, али је његов пројекат био одбијен (победио је Гиберти). После тога почиње интензивно да проучава архитектуру и неколико година проводи у Риму где, заједно са Донателом, изучава споменике античке римске архитектуре. Да би приказао изглед ових објеката у простору, Брунелески је осмислио систем научне, линеарне перспективе, и тиме извршио огроман утицај и на сликаре и на вајаре свога доба (као и на самог Донатела). Његови радови били су инспирисани староримском, ранохришћанском и ранороманичком архитектуром.

Фирентинска Катедрала Санта Марија дел Фиоре (''Дуомо'')

Тлоцрт фирентинске катедрале

Брунелескијев први значајан пројекат била је купола на цркви Санта Марија дел фиоре, тј. на фирентинској катедрали, једној од највећих цркава на свету (дужина је око 150 метара). Изградњу катедрале започео је Арнолфо ди Камбио, а довршена је тек после 170 година. Црква има базиликалну основу, а у њеном склопу су високи звоник (из периода готике) и крстионица (из периода романике). Бродови су покривени готичким крстастим сводовима са ребрима. Брунелески је куполу подигао на високом осмостраном тамбуру и чине је два костура са ребрима која се ослањају један на другога, без унутрашњих потпорних елемената: стубови осмостраног тамбура настављају се у ребра готичког облика, а између ових ребара постављена су још два ребра, која се споља не виде. Овај скелет је (изнутра) употпуњен и појачан хоризонталним ребрима, тако да се две половине куполе ослањају једна на другу, без потребе за носачима као што су стубови. Купола има висину од око 100 и распон од 44 м, а завршава се високом лантерном.

Прикази Брунелескијеве куполе на фирентинској катедрали

Фирентинска катедрала, изометријски пресеци

Купола фирентинске катедрале, унутрашњи изглед (''Страшни суд'', Ђ. Вазари)

После великог успеха овог пројекта, Брунелески је урадио Дом за нахочад (сиротиште) у Фиренци. То је једноспратна грађевина у чијем се приземљу налази трем са стубовима, тако да је зграда овим својим делом отворена према тргу. Тај трем има стубове повезане луковима великог распона, а на стубовима су коришћени коринтски капители.

Филипо Брунелески, Дом за нахочад, Фиренца

Црква Сан Лоренцо у Фиренци значила је повратак ранохришћанским узорима, са веома наглашеном тежњом за правилношћу, строгим формама и симетријом. Црква има базиликалну основу, с тим што хорски део чине четири једнака квадрата - укрсница, крила трансепта и олтарски простор. Четири иста таква квадрата чине и дужину главног брода, док је површина квадрата, тј. капела у бочним бродовима једнака 1/4 великог квадрата. Сваки од квадрата (капела) у бочним бродовима покривен је појединачним, полуобличастим сводом. Главни брод цркве покривен је равном касетираном таваницом. Главни брод је од бочних одвојен аркадом.

Ф. Брунелески, Црква Сан Лоренцо, Фиренца, екстеријер и тлоцрт (основа)

Ф. Брунелески, Црква Сан Лоренцо, ентеријер

Црква Санто Спирито - њена основа слична је основи цркве Сан Лоренцо, с том разликом што су сада капеле у бочним бродовима добиле апсидијалан облик.То ствара утисак динамичности, као да неки притисак из главног брода обликује апсиде у бочним бродовима. Сличну идеју понављаће и на још неким грађевинама.

Ф. Брунелески, Црква Санто Спирито, основа

Ф. Брунелески, Црква Санто Спирито, екстеријер

Ф. Брунелески, ентеријер цркве Санто Спирито

Капела Паци - грађевина централног типа, који ће постепено преовладати у ренесанси. Делимично је инспирисана ранохришћанском архитектуром.

Ф. Брунелески, Капела Паци

У основи капеле могу се јасно разликовати две целине - трем и сама капела. Трем подсећа на нартексе ранохришћанских цркава и има колонаду стубова која је прекинута луком, што је била значајна новина. Овај лук заправо уоквирује и наглашава портал. На трему се налази плитка купола, коју носе два полуобличаста свода. Слично решење понавља и у другом делу грађевине, где је купола знатно дубља и почива на тамбуру, али је исто тако подржавају полуобличасти сводови. Трећа, мала купола, слична куполи над улазом, налази се изнад олтарског простора.

Ф. Брунелески, Капела Паци, основа и пресек

Ф. Брунелески, Капела Паци, ентеријер

Црква Санта Марија дељи Анђели такође је грађевина централног типа и по оригиналности превазилази остала Брунелескијева дела.

Ф. Брунелески, Црква Санта Марија дељи анђели

Ф. Брунелески, Црква Санта Марија дељи анђели, основа

Она је надахнута ранохришћанским грађевинама централног типа и замишљена је као црква октогоналне (осмоугаоне) основе са куполом, при чему куполу носи осам снажних пиластера који су повезани са зидом бочног брода. У маси овог зида издубљене су капеле, чиме Брунелески долази до концепције тзв. ''извајаног зида'' а што ће касније од њега прихватити Браманте.

Ф. Брунелески, Палата Пити

Палата Пити - једно је од најпознатијих Брунелескијевих дела и постаће образац за велики број ренесансних палата. Спољашња фасада је хоризонтално рашчлањена на приземље и два спрата. У доњем спрату применио је блокове необрађеног камена, тзв. ''рустичну'' обраду фасаде. На горњим спратовима ова рустичност се знатно ублажава, јер су камени блокови обрађени. Споља посматрано, ова и остале сличне палате подсећају на утврђења (као у готици), наглашавају изолованост од спољашњег света и у почетку немају много отвора.

Палата Пити, детаљ фасаде

Палата Пити, унутрашње двориште (Бартоломео Аманати)

Касније, архитекти теже да остваре хармонију пуних маса и отвора на фасади. Унутрашњост подразумева централно двориште или атријум уоквирен тремом са стубовима и галеријама (лођама) на спратовима. Распоред просторија на спратовима углавном понавља распоред у приземљу, а спратови су повезивани у већој или мањој мери декоративно обрађеним степеништима.

По узору на паталу Пити, Брунелескијев ученик Микелоцо урадиће план за палату Медичи- Рикарди, која се такође налази у Фиренци. Слично као и на палати Пити, и њена фасада је хоризонтално рашчлањена венцима. У приземљу је рустично обрађена и првобитно је приземље било без прозора, који су касније додати према Микеланђеловим нацртима. Рустичност је ублажена на горњим спратовима, а за палату је карактеристичан веома истурен кровни венац. Прозори на спратовима су лучно завршени и двојни.

Микелоцо, Палата Медичи Рикарди

Леон Батиста Алберти

Слично као и Брунелески, и Алберти је архитектуром почео да се бави тек у зрелим годинама., До тада се углавном бавио теоретским проучавањем уметности и архитектуре, а написао је и две књиге посвећене овим областима. Поседовао је изванредно образовање и по ширини свога знања подсећа на Леонарда.

Леон Батиста Алберти, Палата Ручелаи

Његов први значајан пројекат била је Палата Ручелаи, која представља усавршену верзију Брунелескијеве Палате Пити. И овде је спроведена хоризонтална подела фасаде на три спрата, али је, за разлику од Брунелескија, Алберти увео и верикално рашчлањавање фасаде и у ту сврху употребио је плитке пиластре који не излазе из равни зида. Пиластри су постављени једни изнад других и раздвојени архитравима, тако да ова фасада подсећа на Колосеум. Овде је показао на који начин примењује класични архитектонски речник на некласичну грађевину.

Леон Батиста Алберти, Црква Сан Франческо, Римини

Прва значајна сакрална грађевина рађена по његовом пројекту била је Црква Сан Франческо у Риминију. Он је заправо извршио реконструкцију већ постојеће грађевине и дао јој ренесансне фасаде. Са страна је израдио дубоко увучене нише са аркадама и саркофазима (пошто је црква била предвиђена као гробница). На главној фасади израдио је исте такве нише, али веома плитке и раздвојио их пиластрима. За разлику од Палате Ручелаи, овде пиластри високо излазе из равни зида, чинећи да фасада подсећа на тријумфалне лукове у римској архитектури. Постављени су на засебна постоља, а не на платформу која носи зидове. Они носе кровни венац који је толико истурен да надвисује капителе. Ниша са прозором уоквирује само главни портал. Горњи спрат није никада довршен, а Алберти је предвидео и куполу.

Леон Батиста Алберти, Црква Сан Франческо, Римини

Леон Батиста Алберти, Црква Сан Франческо, Римини, нише са саркофазима

Црква светог Андрије у Мантови вероватно је његово најзрелије остварење. Овде је прочеље замишљено тако да потпуно заклања фасаду. На овом прочељу поново примењује мотив славолука, са огромном нишом у средини. Поново примењује и плитке пиластре, постављајући их у две величине. Већи пиластри распростиру се кроз висину читаве фасаде и са овим мотивом почиње примена тзв. ''колосалног реда'' у архитектури, који ће бити карактеристичан за Микеланђела.

Леон Батиста Алберти, Црква Светог Андрије, Мантова

Висина храма је једнака његовој ширини, што ће постати канон за ренесансну архитектуру. Горњи део западног зида својом висином знатно превазилази забат, а прочеље је и физички одвојено од главног дела грађевине. Прочеље на неки начин одражава ентеријер, јер је главни брод покривен полуобличастим сводом.

Леон Батиста Алберти, Црква Светог Андрије у Мантови, западна страна и основа

Леон Батиста Алберти, Црква Светог Андрије у Мантови, западна страна и ентеријер

Бочне нише су правоугаоног облика, а пиластри и стубови већих ниша носе полуобличасти свод великог распона. Куполу над укрсницом подржавају полуобличасти сводови. Иначе, Алберти је сматрао да је идеалан облик за цркву - кружна основа, јер круг изражава пуноћу и божанско савршенство.

Леон Батиста Алберти, купола цркве Светог Андрије у Мантови

Не постоје споменици за које би се могло рећи да чине прелаз од ране ка високој ренесанси и можда у том погледу као једина сведочанства могу да нам послуже цртежи Леонарда да Винчија.

Леонардо није успео да оствари своје архитектонске замисли, иако је архитектура била једна од дисциплина којима се бавио читавог живота (познате су, на пример, његове скице за идеалан град). Исто тако, остали су неостварени и његови пројекти за цркве са централном основом и куполом, на којима су, као по правилу, замишљени врло сложени односи међу просторним јединицама. Утицао је на многе млађе архитекте, међу којима је најистакнутији

Донато Браманте

Ни његови пројекти нису довршавани по његовим замислима, а данас се за његово најоригиналније дело сматра Црква Сан Пјетро ин Монторио у Риму, подигнута на месту где је, према предању, разапет св. Петар.

Донато Браманте, Црква Сан Пјетро ин Монторио, ''Темпјето'', Рим

Због малих димензија названа је ''Темпјето'' или ''Мали храм''. Првобитно је било замишљено да читав околни простор буде прилагођен цркви, али та замисао није остварена. Kао узор за ову цркву Брамантеу су послужили римски храмови кружне основе (Сибилин храм у Тиволију, Пантеон) и ранохришћанске централне грађевине (Санта Констанца).

Д. Браманте, Темпјето, основа

Храм се налази на тростепеном постољу и његово језгро, тј. главни брод окружен је строгом кружном колонадом дорских стубова (тачније - римских тосканских, док је ентаблатура класична дорска). Зид главног брода има дубоке нише и он овде примењује Брунелескијеву концепцију извајаних зидова.

Д. Браманте, Темпјето, Рим, доњи спрат и главни брод

Камена балустрада (ограда) дели га на два спрата, а купола која га прекрива има врло интересантан тамбур са удубљеним нишама. Ове, конкавне (удубљене) нише чине контраст конвексности (испупчености) саме куполе и истурености кровних венаца.

Д. Браманте, Темпјето, Рим, купола и балустрада (ограда)

Као најтраженијем римском архитекти, Брамантеу је поверено да изради план за нову цркву Св. Петра. Иако његов пројекат није остварен, сачувани су нацрти за ову цркву. Браманте ју је замислио као грађевину у облику уписаног крста са куполом. Требало је да простори између кракова такође имају облик уписаног крста и да носе мање куполе, док би се у сва четири угла налазили торњеви. Његова замисао била је ''да постави Пантеон на Константинову базилику'' и да димензије његове цркве у великој мери превазиђу ове, старије грађевине. Као илустрација за грандиозност ове замисли може да послужи податак да је предвиђено да дужина кракова крста буде 167 метара. Оваква грађевина имала би четири идентична прочеља, а за огромне сводове предвидео је употребу бетона.

Брамантеов план за реконструкцију цркве Светог Петра у Ватикану, Рим

Вероватни Брамантеов план за реконструкцију цркве Светог Петра у Риму

Његов рад на реконструкцији цркве Светог Петра довршио је највећи уметник ренесансе,

Микеланђело Буонароти

Као и у скулптури, Микеланђело је и у архитектури био самоук, при чему је своје најзначајније пројекте радио у време када је већ био у дубокој старости (имао је око 70 година). Његов први пројекат вероватно је била гробница за породицу Медичи из сакристије цркве Сан Лоренцо у Фиренци (назива се још и Нова сакристија или Капела Медичи). Није познато да ли је гробница до краја изведена према његовим нацртима, о чему јасно сведоче неки недостаци у самом извођењу - на пример, нише су исувише уске за статуе које су у њих смештене. Замишљена је као централна грађевина са куполом на пандантифима и мањом куполом изнад олтарског простора.

Микеланђело, Нова сакристија, Црква Сан Лоренцо, Фиренца

Микеланђело, Гробница Ђулијана Медичија, Нова сакристија, Фиренца

Микеланђело, Библиотека Лауренцијана, Фиренца

Непосредно уз цркву Сан Лоренцо и наспрам ове сакристије налази се Библиотека Лауренцијана у Фиренци; она показује Микеланђела као архитекту који је спреман за нова решења и прекид са уобичајеним шаблонима. На пример, забат над вратима је прекинут, пиластри на нишама сужавају се надоле, стубови не припадају ниједном познатом реду, спиралне конзоле ништа не подржавају, увучени стубови налазе се у маси зида а не изван њега, што је сасвим необично, иако конструктивно оправдано, празне нише појачавају осећање тескобе, а осећање нелагодности појачавају и зидови, који као да су стешњени између стубова. Тај утисак подстиче и степениште, за које имамо утисак да се драматично слива надоле, у виду бујице.

Микеланђело, Библиотека Лауренцијана, Фиренца

Реконструкција трга Кампидољо на врху Капитола, који је био средиште живота античког Рима показује како Микеланђело код посматрача ствара утисак затвореног простора под ведрим небом.

Mикеланђело, Капитолски трг, ''Кампидољо'', Рим

Неправилан трапезоидни облик трга сметао би неком мање даровитом архитекти, али он је тај проблем решио тиме што је прочеља палата поставио тако као да се разилазе. Три стране трга затворене су прочељима палата, а четврта је отворена према степеништу. Палата сенатора, Палата конзерватора и Нова палата (Капитолски музеј) - имају отворене тремове, што простор трга повезује са простором палата.

На овом тргу Микеланђело примењује такозвани колосални ред, са стубовима који се протежу читавом висином фасаде, без обзира на њену хоризонталну поделу. На врху, истурени венац носи балустраду и уноси још један елемент вертикализма.

Микеланђело, Кампидољо, Рим

Микеланђелов нацрт за Цркву Светог Петра у Ватикану, Рим

Микеланђело, купола на Цркви Светог Петра у Ватикану, Рим, екстеријер и ентеријер

Црква Светог Петра у Ватикану, Рим

Микеланђелу су поверени и радови на реконструкцији Цркве Светог Петра. Основа представља његову адаптацију Брамантеовог пројекта: упрошћену основу чине круг, крст и квадрат. Купола је највиша на свету и ослања се на четири јака ступца, тј. на четири снажна лука; има висок тамбур са удвојеним стубовима и издужен лук, а завршава се високом лантерном (укупна висина 137 м, пречник око 40 м). Добија се утисак сучељавања сила потиска и сила притиска. Поново је наглашен вертикализам, и ова купола сматра се најлепшом у светској архитектури.

У Фиренци, за коју је Микеланђело био везан рођењем и многобројним поруџбинама, радило је још неколико значајних архитеката.

Ђорђо Вазари - био је даровит писац и сматра се првим историчарем уметности (''Животи истакнутих сликара, вајара и архитеката''). Његов најважнији пројекат била је Палата Уфици у Фиренци (данас једна од најпознатијих галерија у свету).

Ђорђо Вазари, Палата (сада Галерија) Уфици, Фиренца

Палата Уфици била је првобитно намењена за канцеларије, што потврђује и сам њен назив. Има два крила раздвојена узаним двориштем а повезана једном лођом. Као велики поштовалац и пријатељ Микеланђела, на фасадама је примењивао оне елементе који се могу видети на Микеланђеловој Лауренцијани, на пример спиралне конзоле, али без Микеланђелове снаге и оригиналности.

Бартоломео Аманати пројектовао је унутрашње двориште и унутрашњу фасаду Палате Пити, чија је унутрашња фасада (фасада према унутрашњем дворишту) решена по узору на Колосеум. Фасада је хоризонтално подељена на три спрата, са класичним редовима, али је затим прекривена грубо обрађеним каменим блоковима, тако да се стубови потпуно губе у маси зидова и услед тога губе своју снагу и изражајност.

Бартоломео Аманати, унутрашње двориште Палате Пити у Фиренци

Римске ренесансне палате

На римским фасадама зреле ренесансе комбинује се употреба рустике са класичним редовима. Рустика се појављује или у приземљу или на ивицама грађевине. Вертикална подела спроводи се стубовима и пиластрима, а хоризонтална венцима. Кровни венац ових фасада обично подржавају конзоле, а распоред отвора и пуних маса складан је и хармоничан. Пример: Палата Канчелeрија - папска канцеларија - вертикална подела извршена је помоћу удвојених пиластера, али доминира хоризонтална подела на спратове.

Донато Браманте и Андреа Брењо, Палата Канчелерија, Рим

Валтазар Перуци, Палата Масимo

Други тип фасада је декоративнији. Овде се не појављују стубови и пиластри, него се фасаде украшавају орнаментиком или скулптурама, зграфитом или фрескама.

Антонио да Сангало - Палата Фарнезе, главна фасада и унутрашње двориште

Палата Фарнезе, детаљи са фасаде

Антонио да Сангало - Палата Фарнезе, Рим (уз учешће Микеланђела и Вињоле) - једна од најлепших ренесансних палата. Ивице фасада имају рустичну обраду, кровни венац је веома наглашен. Низови прозора прекинути су улазом и балконом, изнад којега се истиче грб породице. Сваки прозор третиран је као засебна целина и уоквирен је стубовима. Прозори се завршавају или гредом или забатом, при чему се лучни забати смењују са троугластим. У унутрашњем дворишту примењена је типична хоризонтална подела са дорским, јонским и коринтским стубовима.

Рафаело Санти - Палата Пандолфини у Фиренци представља комбинацију рустике и хоризонталне поделе фасада, с тим што се рустика налази само на ивицама грађевине, чинећи само вертикални оквир за фасаду. Значај прозора наглашен је богатом пластичном декорацијом.

Рафаело Санти, Палата Пандолфини, Рим

Рафаело Санти, Палата Видони - Кафарели, Рим

Ренесанса у Венецији

Захваљујући својој поморској трговини и самом положају, Венеција се дуго налазила под утицајима Византије и утицајима готике. Из тог разлога се на венецијанским грађевинама из периода ренесансе често примећују и готички елементи. Осим тога, сам положај града и терен на којем су ове грађевине подизане нису допуштали тешке и масивне зидове и велика дворишта. Уместо тога, Венецијанци инсистирају на декоративно обрађеним фасадама које су окренуте према каналима. Фасаде су обично хоризонтално рашчлањене на три спрата. Cпратови су раздвојени хоризонталним венцима, а између тих венаца појављују се класични редови. У палату се улази преко степеништа, а честа је и појава лођа и балкона.

Пјетро Ломбарди, Палата Лоредан - Вендрамин Калерђи

У приземљу су врата и степениште, фасада је рашчлањена и хоризонтално и вертикално, а двојни прозори са кружним отвором испод лука припадају готичкој традицији.

Прозори Палате Лоредан - Вендрамин Калерђи

Јакопо Сансовино - Палата Корнер

Палата Корнер има рустично обрађено приземље, на спрату су прозори раздвојени удвојеним пиластрима; балустраде (ограде) наглашавају хоризонталну поделу.

Jaкопо Сансовино, Библиотека Светог Марка

Најдаровитији архитекта на крају 16. века био је Андреа Паладио, чија су дела углавном везана за његов родни град, Виченцу. И он је веровао у универзални значај нумеричких вредности и та своја уверења изразио је у својим теоријским радовима, који су извршили велики утицај на остале европске архитекте.

Андреа Паладио, Вила Ротонда, околина Виченце - екстеријер, основа и пресек

Међу његове најпознатије грађевине спада Вила Ротонда, која има једноставно, квадратно језгро и куполу, а испред све четири стране налазе се прочеља која су рађена по угледу на прочеља римских храмова. Остаје нејасно зашто је Паладио повезао стамбени објекат са прочељем сакралне грађевине, али се то може разумети ако знамо да је Паладио претпостављао да су у античко доба и стамбене куће имале прочеља, а што су каснија археолошка ископавања демантовала.

Андреа Паладио, Вила Ротонда, околина Виченце

Црква Сан Ђорђо Мађоре налази се у Венецији и представља Паладиов покушај да базиликални тип грађевине повеже са прочељем храма. Црква има основу на којој је трансепт потпуно једнаке висине и ширине као и главни брод, што би јој давало централни карактер да не постоји издужена олтарска апсида и капела иза ње, тако да оне истичу подужни карактер грађевине. Сама фасада решена је у виду два прочеља, вишег и нижег, чиме се наглашава различитост у висини бродова.

Андреа Паладио, Црква Сан Ђорђо Мађоре, основа и главна фасада

Андреа Паладио, Лођа Бернарда, Виченца

Лођа Бернардa - високо приземље са монументалним стубовима, истурен и изломљен кровни венац ствара контрасте светла и сенке на фасади.
***

Поред поменутих уметника, у периоду ренесансе живели су и радили и Ђакомо Вињола и Ђакомо дела Порта, чији пројекат за цркву Ил Ђезу у Риму већ представља почетак барокне архитектуре.

Ренесанса у Француској

Француска је прихватила идеје италијанске ренесансе пре него остале европске земље, иако је и овде готичка традиција била веома снажна. На неким замковима подигнутим крајем 15. и почетком 16. века може се пратити постепени прелаз од готике ка ренесанси, а као типичан пример може да послужи замак Шамбор, подигнут почетком 16. века. Језгро дворца чини двоструко централно степениште које се грана на четири ходника и ова четири ходника воде даље у четири групе просторија. У свакој од тих група постоји једна већа и три мање просторије, са кабинетом (апартманом) у средини. Овако централизована основа са просторијама груписанјим око ње потиче од ренесансних палата, иако се на угловима налазе торњеви високих и стрмих кровова, што је карактеристика готичке архитектуре.

Замак Шамбор, долина Лоаре, северозападна Француска

link> https://www.loirevalley.guide/portfolio-items/chateau-de-chambord/

Реконструкција дворца Лувр започета је у време Франсоа Првог а настављена у време Анрија Четвртог и вршена је током сто година. Архитекта који је урадио пројекат за реконструкцију Лувра био је Пјер Леско, и њему је била добро позната архитектура италијанске ренесансе. На фасади постоји хоризонтална подела на три спрата са класичним редовима; италијанска је аркада у приземљу, као и прозори завршени забатима. Поред хоризонталне, Леско је увео и вертикалну поделу и то на оним местима где би се, према готичкој традицији, могли налазити торњеви. Овај вертикализам наглашен је и високим, узаним прозорима, а неиталијанска је и рељефна декорација која прекрива готово читав трећи спрат. Најзад, тај вертикализам истиче и висок, стрми кров, који више припада готици, него италијанској ренесанси.