ONLINELIKOVNA KULTURA

March 24, 2020

БОЈА

ПОДЕЛА БОЈА:

ОСНОВНЕ БОЈЕ – црвена, жута, плава

ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ – наранџаста, зелена, љубичаста

ТЕРЦИЈАРНЕ БОЈЕ – настају мешањем примарних и секундарних боја: наранџасто-црвена, жуто-наранџаста, жуто – зелена, плаво-зелена, плаво-љубичаста, црвено-љубичаста.

НЕУТРАЛНЕ (АХРОМАТСКЕ) БОЈЕ – црна, бела

МОНОХРОМАТСКЕ БОЈЕ - сива, смеђа

КОМПЛЕМЕНТАРНЕ БОЈЕ – боје које се допуњују,

ОД основних боја издвојићемо једну - на пример црвену; боју, која је њој комплементар на, тј. боју која њу допуњује, добићемо мешањем оне две преостале, основне боје. Ако смо издвојили црвену, њој ће бити комплементарна мешавина плаве и жуте, тј. зелена. Ако издвојимо плаву, њој комплементарна биће мешавина црвене и жуте, тј. наранџаста. Најзад, ако издвојимо жуту, њој комплементарна биће мешавина црвене и плаве, тј. љубичаста.

У психолошком смислу, боје могу изазивати различите реакције:

Црвена – боја оптимизма, активности, покрета, борбе, страсти, енергије радости, љубави... има највећи интензитет од свих боја, и ако је негативно усмерена симболизује бес, мржњу, нагоне, суровост, па чак и мржњу.

Ружичаста је ублажена црвена (додатак беле) и симболизује сладуњавост, нежност, стидљивост. Жута боја је боја светлости и велике видљивости, а симбол је просветљења, мудрости, духовности. Наранџаста је боја топлине, сунчеве светлости, животне радости и снаге. У неким културама (будистичка) користе је као боју монашке одеће. Зелена делује благо и умирујуће, изазива унутрашњи мир и опуштање, посебно је благотворна за вид (''очи се одмарају гледајући зеленило'').

Плава је супротна црвеној, пасивна је и хладна, повезује нас са бескрајем неба и океана. Симболише верност, бескрај и вечност. Љубичаста се сматра најмистичнијом од свих боја, јер обједињује крајности – црвену и плаву – и омиљена је у неким мистичним култовима (Индија). Бела је боја светлости, визуелно проширује простор. У односу на друге боје, делује као средство осветљавања и јасноће. Смеђа боја је боја земље и топлине (у њој доминиирају црвена, жута и браон) у светлијим – беж – нијансама делује умирујуће, а у интензивнијим даје осећање строгости и једноставности. Сива такође делује озбиљно и умирујуће, али у великим количинама може створити утисак строгости и монотоније и изазвати осећање потиштености, спутаности и депресије (пример: зграде обојене у сиво). Црна је, у физичком смислу, потпуно одсуство светлости. Изазива осећање страха, подсећа на тајанственост и смрт. Има то својство да продубљује простор и да остале боје, постављене поред ње, делују интензивније и активније.

Боје могу имати огроман утицај на расположење и осећања. Оне су једна врста комуникације, и могу се користити да подстакну неку акцију, утичу на расположење или да изазову одређену психолошку реакцију. Још су у давним временима уметници знали да ће одређена комбинација боја у ентеријеру позитивно деловати на људе који у њему бораве Када је реч о појединцима, избор боја користимо да се покажемо у одређеном светлу или, што је још важније, да се пријатније осећамо у одећи одређене боје или у одређеном окружењу (дневни боравак, радни простор).

У различитим културама, боје имају различито значење: иста боја у једној култури изазива један, а у другој сасвим супротан психолошки ефекат. Као пример, може послужити бела боја: код европских народа и у Америци, она је симбол чистоте и невиности, због чега је носе невесте на венчањима. Насупрот томе, у Индији и још неким земљама Далеког истока она је знак смрти и туговања. Исто тако, жута је код Француза симбол љубоморе, а код Грка – симбол туге. У Америци, међутим, љубомору симболише зелена која је у нашим крајевима знак младости, рађања, пролећа, обнављања природе...

Најзад, одавно је позната чињеница да боје врше изузетан утицај на ментално и физичко здравље. Постоји, на пример, читав низ медицинских техника и терапија која обољења третирају управо бојама. Психолози тврде да боје у великој мери одређују на који ће нас начин људи доживљавати, и наводе да ће једна иста жена у црној или црвеној одећи остављати потпуно различит утисак.