УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ НА СЕВЕРУ ЕВРОПЕ

                 Јан ван Ајк, Гански олтар - ''Поклоњење мистичном Јагњету''

Северноевропска ренесанса појавила се у нешто другачијим околностима, него у Италији – на Северу је постојала снажна готичка традиција, док је, за разлику од Италије,  утицај антике био  занемарљив. Уметници Севера испољавају наглашену склоност ка реализму и обради детаља. Код њих се  појављује и перспектива, али се она  заснива на уметниковој перцепцији простора, а не на геометријским прорачунима; на северу Европе се први пут почела користити уљана техника, што је сликарима омогућило да постигну колористичко богатство и фине, постепене прелазе из светла у сенку. Најзад, приметна је честа појава појава жанровских елемената у религиозној тематици, а постепено долази и до осамостаљења пејсажа.

Почетком 15. века у Низоземској су радила браћа Јан и Хуберт ван Ајк. Заједно су насликали ''Гански олтар'', који се састоји из три дела и има 12 слика. Браћа Ван Ајк су склони реализму и исликавању детаља: приметићемо да ликови које приказују нису идеализовани, немају саврене, античке пропорције... На детаљном сликању пејсажа примећује се познавање перспективе која, међутим, нема онај научни карактер, какав је имала у Италији.
Један од најславнијих портрета које је насликао Јан ван Ајк је ''Арнолфини са невестом''. Приказује италијанског трговца и његову супругу, чији су ликови осветљени са леве стране. Нијансама светлости и боје створен је утисак дубине простора, а ликови су насликани до најситнијих детаља. Занимљиво је да се у позадини налази огледало са натписом ''Јан ван Ајк беше ту'', што указује да је сликар, можда, био сведок на венчању. 

                

                               
                                Јан ван Ајк, ''Арнолфини са невестом''

Хијеронимус Бош  сликао је гротескне ликове надахнуте готичким легендама; био је изузетно склон сликању детаља, тако да се примећује мноштво ситних сцена у оквиру велике композиције ''Врт уживања'', чији реализам често прелази у груби натурализам. 

                                      Хијеронимус Бош, ''Врт уживања''

Питер Бројгел је уметник који је учинио велики корак у увођеењу нових мотива, тако да код њега и пејсаж, и жанровски елементи играју значајну улогу. На сликама као што  ''Дечје игре'', ''Холандске пословице'' и ''Сусрет поста и поклада'' приказано је мноштво ситних фигура, односно изолованих мотива, уклопљених у једну визуелну целину. Приказане су жанр - сцене, којима се враћа и на сликама ''Сеоска игранка'' и ''Сеоска свадба'', где је сликао крупне и једноставне форме, затворене наглашеном контуром.

Питер Бројгел, ''Дечје игре'' 

Питер Бројгел, ''Холандске (низоземске) пословице''

Питер Бројгел, ''Сеоска свадба''

Питер Бројгел, ''Сеоска игранка''  

На слици ''Повратак ловаца'', Бројгел  велики значај даје пејсажу, чиме води ка осамостаљењу овог мотива.                                                                                                                      

                                
                                              Питер Бројгел, ''Повратак ловаца''

Немачка је била прва земља у којој се појавила црквена реформација - захтеви које је истакао Мартин Лутер водили су ка великој подели Западне цркве на римокатоличку и протестантску (лутеранску). Готичка традиција била је веома јака у Немачкој и могла се приметити чак и у 16. веку. Међутим, главни представник немачке ренесансе, Албрехт Дирер, био је велики познавалац италијанске уметности тако да је, слично као и Италијани, проучавао анатомију и перспективу. По ширини свог знања могао би се упоредити са Леонардом да Винчијем.

Рођен је у породици златара, где је изучио занат, а затим је учио сликарство код Михаела Вогелмута. Бавио се сликарством, графиком и теоријом уметности (расправа о пропорцији).У Италију је путовао два пута, где је на њега најјачи утисак оставило венецијанско сликарство. 

Често је сликао портрете и аутопортрете, и његове  главне одлике су мноштво детаља и веома прецизан цртеж, због чега северовало се да слика неким посебним четкицама. Његов линеаризам и цртачко умеће водили су га ка прихватању графике, тако да се данас Дирер сматра (уз Рембранта) највећим графичарем свих времена. 

Албрехт Дирер, Портрет Хијеронимуса Холцшуера

Албрехт Дирер, Аутопортрет

Албрехт Дирер, гравира ''Меланхолија'' 

                          Албрехт Дирер, дрворез ''Четири јахача Апокалипсе''      

        Ханс Холбајн се прославио као портретиста, током дужег периода радио је на енглеском двору. 

                           

                                          Ханс Холбајн, ''Два амбасадора'' 

                              Ханс Холбајн, ''Портрет краља Хенрика Осмог''

                                                                                                                                                  Матијас Гриневалд насликао је ''Изенхајмски олтар'', на којем се налази и ''Распеће Христово'': унакажено и изранављено Христово тело поседује експресивност позне готике, и многи га сматрају најупечатљивијом представом Распећа у историји уметности.    

                    

                              Матијас Гриневалд, Распеће, Изенхајмски олтар