ONLINELIKOVNA KULTURA

ДИЗАЈН - ПОЈАМ И ИЗВОРИ ДИЗАЈНА

''Дизајн'' је реч енглеског порекла и има више значења – цртеж, замисао, намера, модел, шема, план, пројекат... Данас под појмом ''дизајн'' најчешће подразумевамо пројектовање, планирање естетске стране индустријског производа. Због тога је често појам ''дизајн'' само скраћеница за ''индустријски дизајн''.

Постоји неколико сличних дефиниција дизајна:

Дизајн је стваралачка делатност, чији је циљ дефинисање формалних особина предмета који се индустријски производе. Дизајн је, једноставније речено, уметност обликовања предмета и простора који нас окружују.

Дизајн је конструисање ствари, машина и ентеријера, засновано на принципима спајања удобности, економичности и лепоте.

Дизајн је стварање целовите естетске средине у којој човек живи; дизајн је пројектовање предмета, код којих форма (облик) одговара њиховој намени, функционална је, економична, прикладна и при том још и лепа.

Дизајн у ужем смислу је нови облик уметничко – конструкторске делатности, која се појавила крајем 19, а посебно у 20. веку.

У дизајну се сваки предмет разматра са неколико страна: узима се у обзир не само његова намена и лепота, него и начин његове израде, начин паковања и транспорта, место где ће се налазити, како ће се одржавати и слично. Дизајнирани предмет мора бити у складу са технолошким процесима одређене епохе – на пример, технолошки процеси израде стакла или метала нису исти у 19. и у 20 веку. Процес штампања је био другачији на почетку 20, века, него на почетку 21, итд. Израда дизајна за било који предмет подразумева, дакле, један врло сложен приступ, при којем се морају размотрити сви ови чиниоци.

Осим тога, предмети који се дизајнирају намењени су за широку потрошњу, што значи да морају удовољити укусу великог броја људи. Облик предмета у одређеној епохи није условљен само његовом наменом, тј. његовом функционалношћу, него и ширим уметничким токовима. На пример, у викторијанској епохи били су модерни предмети који су истицали раскош и наглашавли декоративност, са мноштвом детаља и украса, да би се после неколико деценија, у првим деценијама 20. века, мода драматично променила. Сличне промене могу се приметити и у архитектури, и у дизајну ентеријера, у дизајну намештаја, посуђа, итд.

Викторијански прибор за чај

Савремени прибор за чај

Викторијанска мода . око 1860-1870. г

Мода непосредно после Првог светског рата - 1920. г.

У 20. веку, почињу се користити нови материјали, који ће, као јефтинији, готово у потпуности потиснути материјале из ранијх епоха. Можемо као пример навести намештај, који се некада израђивао од чистог дрвета, док се данас све више користе иверица, пластика, метал...

Ликовна средства која се користе у дизајну иста су као и у осталим ликовним уметностима: тачка, линија, површина, форма, боја, маса, простор. Ови елементи комбинују се према начелима композиције: равнотежа, симетрија, асиметрија, ритам. У дизајну се често користе и хармонија, и контраст. Осим тога, код дизајна се увек морају узети у обзир својства и начин обраде материјала од којег ће предмет бити начињен (на пример, потпуно је различит технолошки процес израде предмета од стакла и предмета од метала, предмета од текстила и предмета од пластике).

Идеје за своје замисли дизајнери често налазе у природи. Дизајнери имају развијену уобразиљу и способни су да повежу мисао и машту: то им омогућује да створе нешто што ће истовремено бити и лепо, и функционално.

Амерички архитекта пројектовао је ову кућу инспирисан водопадом, па је такав и њен назив - Falling Water

ПРЕДМЕТИ УМЕТНИЧКИХ ЗАНАТА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО СРЕДЊЕГ ВЕКА

Иако се дизајн, у данашњем смислу речи, јавља тек у 19. веку, потреба за улепшавањем и оплемењивањем предмета присутна је готово од самих почетака човековог постојања: неолитске посуде нису биле само функционалне, тј. човек се није задовољавао само тиме да одговарају својој намени, него их је почео и украшавати разним мотивима – најчешће геометријским облицима, који су насликани, урезани, утиснути...

Египћани су већ ''дизајнирали'' и одећу, и накит и у томе су били толико маштовити да су често чак и модерни дизајнери надахнути њиховим решењима.

Египатски накит и примери модерног накита инспирисаног Египтом

Месопотамија и Персија су показале велики напредак у дизајнирању текстила, тако да је ''персијски тепих'' и данас синоним лепоте и високог квалитета.

По свом облику и квалитету биле су чувене и критске вазе, тј. посуде различитих намена – израђивали су чак и кутијице за козметичке препарате.

Критске посуде

Стара грчка и римска култура обилују префињеним предметима за свакодневну употребу: и грчком и римском модом често су инспирисани савремени дизајнери, копије старих грчких ваза се и данас продају као сувенири... Најзад, старо грчко сликарство познато нам је само на основу онога што се сачувало на вазама. Римске сандале – ''римљанке'' и ''гладијаторке'' биле су актуелне и пре само пар година, што је још један доказ да савремени дизајнери своју инспирацију често налазе и у прошлости.

Грчке вазе црнофигуралног и црвенофигуралног стила (6. и 5. век пре нове ере)

Одевање у време класичне Грчке (5. век пре нове ере)

Модели модне куће CHANEL надахнути старогрчком одећом

Одевање у старом Риму

Староримска тога, обавезан део одеће за припаднике виших слојева друштва

Староримска и грчка обућа

Модерна обућа инспирисана староримским моделима

Уметничко обликовање предмета свакодневне употребе наставило се и у средњем веку. Византија је, као наследница Рима, знала за раскошно опремљене ентеријере, одећа богатих израђивана је од најфинијх материјала, мода се мењала током векова... Појављују се и рукописне књиге, са блиставим минијатурама које спадају у највеће сликарске домете тог периода.

Византијски царски костим кроз различите епохе

Византијски накит

Минијатура из рукописа

Обрада слоноваче и драгог камења у Византији

Византијска орнаментика, мозаик

Средњовековна Западна Европа је дуго заостајала за Византијом, а онда је од 11. века започео њен успон. Као стил 13. и 14. века, готика доноси величанствене примере дизајна, у који можемо убројати и бројне предмете за свакодневну употребу – од намештаја до одеће. Промена укуса, и нова решења, појавиће се у периоду ренесансе, када се мења поглед на свет и када се бројни уметници надахњују антиком, стварајући блиставу синтезу античког и хришћанског наслеђа.