ТЕМЕ И МОТИВИ
ТЕМЕ И МОТИВИ
Жанр – сцене -
приказују догађаје из свакодневног живота; од давнина се у сликарству појављују
такозвани ''жанровски'' елементи, али се жанр – сцене у правом смислу појављују
тек крајем ренесансе и током барока (17. век). Могу се поделити на градски,
сеоски, војнички и галантни жанр – галантни жанр приказује сцене из живота
највиших друштвених слојева.
ТЕМАТИКА:
Митолошка – најчешће се
бави грчком или римском митологијом (али и митологијом других народа);
представља догађаје и личности који се помињу у разним митовима, а као главни
књижевни извори служе Хомерови епови ''Илијада'' и ''Одисеја'' и дела бројних старогрчких књижевника.
Сандро Ботичели, Рођење Венере
Религиозна тематика –
углавном се бави хришћанском религијом и њен главни књижевни извор је Библија –
Свето Писмо Старог и Новог Завета. Поред Библије, књижевни извори за религиозну
тематику су и житија светих, дела Светих Отаца, црквена поезија и слично.
Леонардо да Винчи, Тајна вечера
Историјска тематика – бави се историјским
личностима и конкретним историјским догађајима.
Жак Луј Давид, Крунисање Наполеона (приказује конкретан догађај, али се, истовремено, може окарактерисати и као групни портрет).
Алегоријска тематика –
подразумева приказивање апстрактних појмова у видљивом обличју. На пример,
правда се приказује као женска фигура са повезом преко очију, са мачем у једној
и теразијама у другог руци; смрт се приказује као људски костур са црним
огртачем и косом у рукама; љубав се приказује као крилато дете са стрелом у
рукама и слично.
Албрехт Дирер, Четири јахача Апокалипсе (похлепа - антихрист, рат, глад и смрт, четири зла приказана као четири коњаника)
МОТИВИ:
Портрет – приказ
људског лика или фигуре (целе или допојасне); углавном се разликују парадни и
психолошки портрети. Парадни портрет је онај на којем се више пажње поклања
одећи и друштвеном статусу, него карактеру модела; напротив, психолошки портрет
у први план ставља управо карактерне особине и саму личност портретисаног. Осим
тога, портрети могу бити појединачни (само једна особа), двојни (две особе) и
групни (три и више особа). Аутопортрет је слика на којој уметник приказује
сопствени лик.
Рафаело Санти, Портрет Ањола Донија
Ел Греко, Велики инквизитор Fernando Нињо де Гевара (један од најбољих примера психолошког портрета)
Жак Луј Давид, Наполеон прелази Алпе (парадни портрет)
Франс Халс, Управитељке старачког дома у Харлему
Винсент Ван Гог, Аутопортрет
Акт - представа наге људске фигуре, најстарији мотив у скулптури и један од најчешћих мотива у сликарству.
Донатело, Давид
Афродита Милоска (Милоска Венера), период хеленизма
Пејзаж – приказивање
природе, мотив који се релативно касно осамосталио – тек у периоду барока, у
17. веку. До тог доба, многи уметници су сликали пејзаже, али су они при том
морали бити ''оправдани'' неком митолошком или религиозном сценом у првом
плану. Делимо их на градске (ведуте), сеоске и морске (марине) пејзаже.
Јан Вермеер ван Делфт, ведута ''Поглед на Делфт''
Џошуа Рејнолдс, Сеоски пејсаж
Соломон Ројсдал, марина ''Девентер''
Јан Вермеер ван Делфт, Везиља
Питер Бројгел, Сеоска свадба
Антоан Вато, Празник љубави (галантни жанр)
Мртва природа – подразумева приказивање предмета
неживе природе, такође се, као мотив, осамостаљује тек у периоду барока.
Вилем Калф, Мртва природа
Пол Сезан, Мртва природа
Comments
Post a Comment